(nedelja, 31. mart, pregled najvažnijih tema na naslovnim stranama u srpskoj štampi)
Beograd,
30.03.2013 – nadbiskup beogradski Stanislav Hočevar služio je misu
povodom Velike subote u katedrali Blažene Djevice Marije
Ultimatum od sedam tačaka koji su u Srbiju doneli nemački
parlamentarci predstavlja kontinuitet nemačke politike prema Srbiji,
koja je kroz ceo dvadeseti vek zasnovana na ucenama, smatra pisac i
narodni poslanik Siniša Kovačević. To da država štiti svoje tržište i
pomaže privredu nije strano gotovo nijednoj zemlji, ali se u Srbiji ovo
sprovodi onako kako se u razvijenom, zapadnom svetu to ne čini
decenijama. Prvi čovek gasproma Aleksej Miler žalio se Aleksandru Vučiću
da pojedinci pokušavaju da opstruiraju gasni sporazum Srbije i Rusije.
Srbija je spremna na dogovor, ali neće prihvatiti sopstveno ukidanje i
uniženje – kaže Vučić. Skinuti nekome zvezdu sa neba više nije samo
pesnička metaforam jer danas, svoje parče neba može svako da priušti i
u Srbiji, a dovoljno je samo da popuni porudžbeni formular na
internetu, i plati od 3.000 do 5.000 dinara,
Moskva, 30.03.2013 – kolekcija Eleonora Amosova na Moscow Fashion Week
Ljušić: Demokratski fašizam Nemačke
Ultimatum od sedam tačaka koji su u Srbiju doneli nemački
parlamentarci predstavlja kontinuitet nemačke politike prema Srbiji,
koja je kroz ceo dvadeseti vek zasnovana na ucenama, smatra pisac i
narodni poslanik Siniša Kovačević. Istoričar Radoš Ljušić za Novosti
kaže da u aktuelnom dokumentu ima i nešto gore nego u onom iz 1914. –
Sada traže promenu granica, ali i promenu svesti Srba na severu Kosova.
Naime, u jednoj od sedam tačaka nemačkog ultimatuma navodi se da bi
Beograd „trebalo da utiče na promenu svesti Srba na severu pokrajine,
kako bi shvatili da su im Euleks i Kfor prijatelji“. To je demokratski
fašizam. Ovakav zahtev nezabeležen je u istoriji sveta. Nečuveno je da
se traži da se promeni svest jednog naroda o istorijskoj tradiciji. Prvi
put se suočavam sa ovakvom sintagmom – ističe Ljušić. I Siniša
Kovačević oštro kritikije odnos jedne od vodećih evropskih država prema
Srbima: Nemci od nas traže samo dve stvari – da promenimo svest i da
promenimo granice. Svi ostali uslovi proizilaze iz ova dva. Uvredljivo
je.
Kaosiung, 30.03.2013 – vežba obalske straže Tajvana u vodama oko luke Kaosiung
Lejdž: Ulazak Srbije u EU do – 3000. godine
Vilijam Lejdž, deseti grof od Dartmauta, (Villiam Legge, 10th Earl of
Dartmouth), koji voli da ga drugi jednostavno zovu Vilijam Dartmaut,
izazvao je nedavno veliko interesovanje u Srbiji, ali i širom Evrope,
kada je na zasedanju Evropskog parlamenta u Strazburu, kao član
evroskeptične Britanske stranke za nezavisnost, zatražio da se pitanje
prijema naše zemlje u EU odloži sve do – 3000. godine. Prvi razlog je
zato što se Velika Britanija suočava s disproporcionalno velikim
zahtevima imigracije. A biće još gore, kad nova proširenja stupe na
snagu i kad još više zemalja bude ušlo u EU. Engleska je prenaseljena.
Srbija ima površinu od oko 60 procenata teritorije Engleske, sa svega
sedam miliona stanovnika. Engleska, s gotovo dvostruko većom
teritorijom, ima 50 miliona. Postavite stvari u suprotnom smeru: kada bi
Srbija bila naseljena koliko i Engleska, ne bi imala sedam, već 30
miliona stanovnika. Između 1997. i 2007. godine, imigracija je kod nas
porasla za čak 4,4 miliona. Trenutno, u Englesku svake godine uđe više
ljudi nego što ih je ukupno ušlo u periodu od 1066. do 1950! Mi,
jednostavno, nemamo više prostora- kaže za Novosti Lejdž. Vilijam
Dartmaut kaže poručuje da je Srbija dobrodošla da zauzme mesto
Britanije!
White House/Washington, 27.03.2013 – nova
direktorka američke tajne službe (U.S. Secret Servic) Džulija Pirson
(53), prva žena na čelu ove agencije u njenoj 148. godišnjoj istoriji,
posle polaganja zakletve pred predsednikom SAD Barakom Obamom i
potpredsednikom Džozefom Bajdenom, u Ovalnom kabinetu Bele kuće, u
Vašingtonu: Julia Pierson, Joseph Robinette „Joe“ Biden, Jr., Barack
Obama
Srbija pomaže privredi na srpski način
Dešavanja sa Fijatom, koji bi sredstva iz budžeta Srbije trebalo da
iskoristi za snižavanje cene svog modela 500-L kako bi se poboljšao
plasman vozila na domaćem tržištu, samo je jedan ne baš tipičan primer
državne pomoći privredi i načina zaštite tržišta i domaće proizvodnje.
Ali, na srpski način, piše Politika. To da država štiti svoje tržište i
pomaže privredu nije strano gotovo nijednoj zemlji. Ne naročito sada
zbog svetske ekonomske krize, ali se u Srbiji ovo sprovodi onako kako se
u razvijenom, zapadnom svetu to ne čini decenijama. Na primer, državna
pomoć u zemljama Evropske unije ima prosečnu vrednost od 0,6 odsto bruto
društvenog proizvoda (svega što jedna država proizvede u jednoj
godini), dok je to u Srbiji između dva i tri odsto. Takođe, prema
podacima koje je u studiji Državna pomoć u Srbiji i Evropskoj uniji
izneo ekonomista Miroslav Prokopijević, 80 odsto državne pomoći u EU je
takozvana horizontalna (koju može da koristi više firmi ili privrednih
grana), dok je u Srbiji samo 20 odsto horizontalna, a ostatak takozvana
vertikalna pomoć – direktno namenjena konkretnim firmama.
Ko koči Južni tok
Prvi čovek gasproma Aleksej Miler žalio se Aleksandru Vučiću da
pojedinci pokušavaju da opstruiraju gasni sporazum Srbije i Rusije, te
sprovođenje sporazuma Južni tok. Vučić je Mileru rekao, kako prenosi
Blic, da će lično iz vlasti i iz stranke izbaciti svakog ko to radi.
Vučić: Nemojte da nas gazite!
Idemo u Brisel da razgovaramo o prihvatanju kompromisa, ako ima želje
i poštovanja da do njega dođe. Srbija je spremna na dogovor, ali neće
prihvatiti sopstveno ukidanje i uniženje. Cenimo ulogu Evropske unije u
dijalogu, ali odlučno kažemo: nemojte da nas gazite! To je u subotu
poručio prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić na vanrednoj
konferenciji za medije, svega tri dana pred osmu rundu dijaloga sa
Prištinom, koja može da prelomi dalju sudbinu pregovora o Kosovu i
Metohiji, ali i evropskog puta Srbije.
Vučić se, piše Politika, osvrnuo na predlog koji nam je bio ponuđen,
rekavši: Tražio sam od Marka đurića i Aleksandra Vulina deset puta da
mi pročitaju to što nam nude, ne verujući u ono što čujem. To što nam je
ponuđeno nije vredno ni poštovanja, ni razmatranja. Ponuđeno nam je
ništa, apsolutno ništa. Sve je bilo u skladu s kosovskim zakonima, pa
zašto smo onda uopšte pregovarali? Ne možemo da prihvatimo ništa,
tražimo nešto da bismo imali budućnost, a spremni smo da za to nešto i
na teške odluke i platimo visoku cenu.
Milanović: Agresija na Srbiju nije završena
Agresija na Srbiju nije završena 1999. godine, tada je okončana samo
njena oružana faza. Ona je nastavljena drugim metodima sa ciljem da se
otimanje Kosmeta, izvršeno silom oružja, obezbedi međunarodno-pravni
legitimitet. Pritisci koje Srbija trpi u dijalogu s albanskim vlastima
na KiM mogu se posmatrati kao vrhunac te agresije – kaže za Novosti
general Jovan Milanović, legendarni obaveštajac Vojske Jugoslavije, koji
je u Briselu uz pomoć francuskog majora Pjer-Anri Binela uspeo da
osujeti prvu NATO agresiju na Srbiju 1998. godine. On naglašava da su
posle godina dezorijentacije, napori sadašnje vlasti vredni pažnje, ali
upozorava da je teško izaći na kraj s NATO mašinerijom koja ne nudi
kompromise, već postavlja uslove.
Tijanić: Otkaz za 1.300 ljudi
Najavljeni prelazak Radiotelevizije Srbije sa pretplate na državni
budžet je iznuđeno rešenje koje na neki način favorizuje komercijalne
medije i zbog kojeg ćemo morati da otpustimo do 1.300 zaposlenih i
smanjimo program, izjavio je za Blic generalni direktor RTS Aleksandar
Tijanić. Tijanić je rekao da finansiranje RTS-a isključivo iz državnog
budžeta nije funkcionalno rešenje jer budžet „nije razvojni, već
krizni“. „Pretplata se svela samo na Beograd i Novi Sad i prosto nije
realno da ta dva grada izdržavaju državu od osam miliona stanovnika.
Moraćemo da otpustimo do 1.300 zaposlenih, da smanjimo program, a
pitanje je šta će biti sa našim simfonijskim orkestrom i horovima“,
kazao je Tijanić.
Divac pokrao Anu Mihajlovski?
Popularnoj voditeljki Ani Grubin (devojački Mihajlovski) košarkaš
Vlade Divac ukrao je celokupnu ideju za osnivanje humanitarnog fonda u
koji bi svi ljudi odvajali samo po jedan dinar, a sav novac bi se
koristio za pomoć siromašnima i školama u Srbiji, piše Kurir. Nakon što
je Grubinova svoj projekat poslala jednoj od vodećih banaka u Srbiji, a
koja je prećutno odbila saradnju za platni promet, Divac se pojavio s
istom idejom i istom bankom!
Mladi sve brutalniji
Kada je 17. marta, na izlazu iz Bečeja, pronađeno beživotno telo
Ervina Bilickog, javnost je bila šokirana. Brutalno pretučeni mladić
imao je svega sedamnaest godina. Na sledeći šok nije se dugo čekalo.
Samo nekoliko dana kasnije, priveden je P. P. iz Bečeja. Osumnjičeni za
ovaj zločin, ispostavilo se, bukvalno je dečak – ima petnaest godina i
učenik je osmog razreda osnovne škole. Teško je naći nekoga ko, sučen sa
ovakvom slikom, neće pomisliti da je nešto ozbiljno trulo u društvu u
kojem se sukob dvojice maloletnika, ma kakav da mu je uzrok i razlog,
završava – smrću. Ali, da li su mladi zaista sve nasilniji ili se samo
stvara takva slika zbog pažnje koju pojedini slučajevi dobijaju u
medijima? Da li je brutalnost mladih zaista samo odlika našeg društva i
posledica raspada sistema vrednosti, o kojem se tako često govori? I
konačno, ako je tako, šta država može i mora da uradi da to promeni?,
odgovaraju Novosti.
Petsto pedeset Srba postali vlasnici zvezda
Skinuti nekome zvezdu sa neba više nije samo pesnička metafora.
Danas, svoje parče neba može svako da priušti i u Srbiji. Dovoljno je
samo da popuni porudžbeni formular na internetu, plati od 3.000 do 5.000
dinara, zavisno da li je sertifikat o vlasništvu nad zvezdom uramljen
ili ne, pišu Novosti. Ovaj neobični biznis u našoj zemlji počeo je još
pre desetak godina, a bezimene zvezde se u svetu prodaju duže od
trideset godina. Prodato ih je oko milijardu širom planete od 1997. kada
je trgovinom zvezdama počela da se bavi firme Internešnal star
redžistri. U Srbiji zvezdama trguje Trustar, do sada je 550 Srba
postalo vlasnik svog parčeta kosmosa.
Severina održala koncert u Kombank areni
Hrvatska pevačica Severina u subotu veče odlučila je da zapali
Beograd. Nezapamćena gužva bila je već na samom ulazu u halu, jer se
čekalo 45 minuta da bi se ušlo, pišu Novosti. U prepunoj Kombank areni
kakva nije bila ni kad su nastupali Merlin, ili neki drugi poznati
pevači, popularna Seve pojavila se sa pola sata zakašnjenja, ali je već
početkom koncerta opravdala povrenje publike. Sudeći po svemu što se
dećavalo u „Kombank areni“, Beogradjani su sa vatrenom Dalmatinkom
zaista proveli jedno fantastično veče koje će dugo pamtiti.
Nakon treće pesme, seksepilna Hrvatica, a doskora i srpska snajka,
odnosno verenica biznismena Milana Popovića s kojim ima jednogodišnjeg
sina Aleksandra, publici se obratila rečima: Šta je ovo, nemojte da vam
mama da po guzi! Hajde svi da plešemo! Dobro veče, Beograde, dobro
veče, lepi moji!