Brz privredni oporavak Nemačke ohrabrujuće deluje na tržište rada. Mnoge firme žele da povećaju broj zaposlenih. Međutim, za pojedine poslove u zemlji nema dovoljno stručnjaka.
Političari i ekonomisti pribojavaju se da bi to moglo da ima ozbiljne posledice za nemački privredu. Nemačka industrija već godinama beleži nedostatak stručne radne snage. Smatra se da bi privreda bila znatno uspešnija kada bi se lakše dolazilo do tehničara, inženjera ili naučnika.
Međutim, prema rezultatima istraživanja Nemačkog instituta za proučavanje privrede, situacija nije alarmantna i stručnjaka je dovoljno. Kao primer navodi se da u Nemačkoj godišnje ima 9.000 slobodnih radnih mesta u oblasti mašinstva, jer stariji radnici odlaze u penziju. Anja Ketner iz Savezne agencije za rad, takve ocene dovodi u sumnju. Ona podseća da je prošle godine 23.000 studenata završilo mašinstvo, ali bez obzira na raspisana mesta, nisu uspeli da se zaposle.
To je zato što se za većinu tih slobodnih radnih mesta traže osobe za dugogodišnjim radnim iskustvom. To znači da mladi apsolventi gotovo da nemaju šanse.
Nemačka nije među „omiljenim“ odredištima
Pored toga, postoji još jedan problem. Prema istraživanju fondacije Bertelsman i Privredne komore Nemačke, za mnoge stručnjake iz inostranstva koji traže posao, Nemačka nije prva na listi zemalja u kojoj bi želeli da rade. Jedan od problema je nemački jezik, koji se u mnogim zemljama sve manje uči. Takođe, veliku prepreku čini i komplikovana procedura za dobijanje radne dozvole, ističe Štefan Hardege, stručnjak za ispitivanje tržišta rada.
Postojeći useljenički zakon koji imamo, na mnoge deluje zastrašujuće. To je veliki problem. Posebno kada pogledate kako je to uređeno u drugim zemljama, kao što su Sjedinjene Američke Države ili Kanada. U odnosu na Nemačku, one imaju veliku prednost.
Pojednostaviti pravila
Štefan Hardege smatra da je veoma važno pojednostaviti proceduru za dobijanje radnih dozvola. Istraživanje privredne komore pokazuje i to da bi Nemci morali da porade na boljem gostoprimstvu.
U sprovedenim anketama mladi, visokokvalifikovani Turci, na primer, kažu da se osećaju nepoželjnima u Nemačkoj. Poljaci ističu da oni u Nemačkoj imaju imidž berača špargli ili običnih fizikalaca, a iz više od polovine zemalja Evropske unije na račun Nemačke stižu prigovori što ne priznaje diplome i radna iskustva iz drugih zemalja.
