UKAZOM Svetozara Marovića, predsednika SCG, zajedno sa 17 ambasadora iz Crne Gore, sa mesta ambasadora Državne zajednice u Rimu opozvan je i Miodrag Lekić. Ovaj poznati diplomata bio je ministar inostranih poslova CG, ambasador države SFRJ, pa SRJ i nekoliko meseci SCG. NJegovo razrešenje ovih dana i u Crnoj Gori izazvalo je dosta reakcija. O razlozima i načinu razrešenja, našoj diplomatiji, budućnosti SCG i političkoj situaciji u Crnoj Gori, Miodrag Lekić govori u intervjuu za „Večernje novosti“.
Da li ste očekivali opoziv kao cenu novog koalicionog saveza DOS sa crnogorskim DPS i SDP?
– Očekivao sam, tim pre što je iz Crne Gore bučno najavljivan. Takva odluka, u formi neke vrste prekog, revolucionarnog suda, objektivno je diskreditovala više vlast nego one koji su smenjeni. Bez analize rada, bez ocene o nečijoj nesposobnosti ili sposobnosti, prema političko-partijskim kriterijumima, donesena je odluka koja sigurno nije doprinela utisku o ozbiljnosti funkcionisanja države i njene diplomatije. Pretpostavljam da je imenovanjima, krajem 2000. od Koalicije za Jugoslaviju bilo i onih koji su zalutali u diplomatiju, kao što je to u određenoj meri bilo verovatno i u slučaju DOS, i što će se, bojim se, ponovo određivati ambasadori prema partijskim kriterijumima sa buduće liste DPS. Ne negirajući, naravno, odluku Saveta ministara, zatražio sam od ministra Svilanovića najelementarnije obrazloženje odluke, između ostalog i zbog lične dokumentacije, verujući da postoji bar neki formalni minimum ozbiljnosti u vođenju ovog segmenta državnih poslova. Na moja dva obraćanja ministar nije našao za shodno ni da odgovori, zbog čega sam, između ostalog, shvatio da obrazloženje uopšte i ne postoji.
Da li je oduzimanje prava potpisa diplomatskih akata, pre isteka mandata, što se vama desilo, praksa ili kaznena mera protiv vas? – Potpuno razumem Svilanovića što neće u javnosti da se oglasi zbog zloupotrebe položaja i da veruje da će, zbog tajne forme u kojoj je to sve izvedeno, to ostati za javnost neotkriveno. Naime, ministar, s jedne strane, neće da preuzme ličnu odgovornost i javnosti prezentuje činjenice, a s druge, ne želi da otkrije da funkcioniše po zahtevima nalogodavaca u ovom slučaju domaćih, verovatno đukanovića ili nekog pomoćnika u MIP CG, svejedno.
Postoji li konkretan razlog za taj gest?
– Svilanović i njegovi nalogodavci napravili su, zapravo, diplomatsku ujdurmu, kojom su odgovorili na moje odbijanje da potpišem jednu diplomatsku notu iz Beograda, koju je trebalo da prosledim Ministarstvu Italije, a za koju sam smatrao da je diplomatski neregularna i kao takva kompromitujuća za državu. Napisao sam i da je zabrinjavajuće da najviši državni predstavnici takvim instrukcijama štete ugledu zemlje i predočio im da notu neću potpisati dok je ne prilagode diplomatskim pravilima. Radilo se o sastavu delegacije na samitu u Bariju. Kada su nešto, prema mom upozorenju, i promenili, po nalogu Svilanovića stigla je jedna depeša udbaškog stila da poslove ambasade istog momenta preuzima moj savetnik. Bila je to reakcija na moju konkretnu pomoć Svilanoviću da u svom radu drži do dostojanstva zemlje i pravila diplomatije. Ovde bih se zaustavio. Predlažem da Svilanović, ako ima elementarne kuraži i časti, učini javnim razmenu naših telegrama.
U Rimu ste za ambasadora naše države prvi put bili imenovani sa kadrovske liste DPS, ali su vas opozvali koalicija SPS-JUL, potom na predlog DOS i SNP vraćeni ste u Rim i ponovo ste ovih dana opozvani odlukom DPS, SDP i DOS. Šta je razlog da sa DPS i Milom đukanovićem nemate sreće, niti političkih, odnosno zajedničkih državnih stavova?
– Ako sam postigao tu privilegiju da na svom iskustvu mogu da pravim komparativnu analizu načina razrešenja od nosilaca vlasti, sa žaljenjem uočavam da je ono prvo, u egzekuciji funkcionera JUL Pantovića, imalo nešto malo ozbiljniju državnu formu.
Kao što je poznato, nisam član nijedne političke stranke, nemam političkih i ličnih šefova u zemlji, delujem na osnovu svojih sposobnosti i u predstavljanju zemlje nastojao sam da svojim radom i ponašanjem doprinesem njenom ugledu. Dakle, nisam predstavljao ni DOS, ni DPS, ni SNP, već državu kojoj sam kao građanin lojalan. Odgovarajući direktnije na vaše pitanje, pre bih rekao da đukanović, Marović i slični nisu imali sreće sa mnom, niti bilo ko od onih koji su očekivali da ću diplomatski i medijski pokrivati afere u Italiji i njihove nosioce iz zemlje. Uspeo sam da ne budem alter ego problematičnih političara u zemlji, makar neki od njih stizali i do predsedničkih statusa. To je jednako važilo i za Beograd i Podgoricu.
Imate li vere, čak i u trogodišnju budućnost Državne zajednice SCG?
– Imam, uprkos svemu što se događa. U krajnjoj liniji, završnu reč će, ako bude trebalo, imati narod u obe republike i to će biti najpravednije rešenje. Ne bi bilo dobro da ono presudno zavisi od onih političara koji su spremni da bilo koji ishod podrede svojim specifičnim interesima trajanja na vlasti ili osvajanja vlasti.
Šta ćete dalje raditi? Da li ćete ostati u službi u Ministarstvu inostranih poslova?
– U Italiji imam još nekoilko nedelja obaveza u Evromediteranskom centru i međunarodnom časopisu za geopolitiku i diplomatiju, čiji sam saradnik, nakon čega se vraćam u zemlju, gde ću i odlučiti šta dalje.
NOVE KRAJNOSTI
IMAJUćI u vidu vaše diplomatsko iskustvo, kako vidite našu diplomtiju?
– Moj utisak je da se pored postignutih nesumnjivih rezultata u demokratskim promenama, pojavljuju tendencije nove krajnosti. Da je, naime, jedna provincijalno ksenofobična diplomatija, koja je neminovno vodila izolaciji, zamenjena nekom vrstom pseudo-mondijalističke, s rizikom nepotrebne državne inferiornosti. U diplomatiji kao i u politici, samo insistiranje na identitetu, stvarnom ili umišljenom, svejedno, bez prilagođavanja i pragmatizma, neminovno vodi gubitničkoj izolaciji. Isto tako, preterani pragmatizam i prilagođavanje svemu i svačemu iz međunarodne zajednice, vodi gubitku ipak neophodnog identiteta, i na duže staze, specifičnim porazima. Od osećaja mere za pragmatizam, uz poštovanje svog identiteta, i, naravno, uz sposobnost, integritet, sve do ličnog stila onih koji vode spoljnu politiku, pretežno zavise rezultati u diplomatiji.
U MILANO – SPORTSKI
PODGORICA (Tanjug) – Predsednik Srbije i Crne Gore Svetozar Marović odbacio je u ponedeljak optužbe bivšeg ambasadora SCG u Rimu Miodraga Lekića da je „godinama tajno putovao u Italiju gde je bio gost problematičnih punktova“.
Marović je podgoričkoj Televiziji „Montena“ kazao da je prethodnih godina posećivao Milano, ali isključivo zbog sportskih i poslovnih susreta.
– Ako postoji bilo kakav dokaz da sam imao bilo kakve susrete sa sumnjivim ljudima, bilo bi dragoceno da to čujemo, da vidimo ko su oni. Možda sam bio u nekom sumnjivom društvu, ali ja to ne znam – naveo je on.
Predsednik SCG je rekao da je tokom poseta Italiji imao susrete s ljudima koji su „veoma reprezentativni u toj zemlji“, kao i sa predstavnicima crnogorskog privrednog predstavništva u Italiji.
– Ja vodim računa sa kim ću se sresti. Moji susreti u Italiji, što potvrđuje i moja poslednja poseta, donose Crnoj Gori samo koristi – istakao je Marović.
On je kazao da „nije znao da postoje neki ljudi koji se kao ambasadori bave policijsko-istražnim radnjama, iako za to niesu ovlašćeni, niti plaćeni“.
Marović je dodao da nema nameru da pobegne od eventualne odgovornosti i da ne želi ništa da sakrije, niti da ostavi otvorenim bilo koje pitanje.
– Ali, mislim da bi bilo korisno da naši diplomatski predstavnici i ljudi koji rade za SCG, osim tih optužbi i jedne niže vrste jezika koja je meni strana, više rade za SCG nego da se međusobno optužujemo – zaključio je Marović.
