Veliki ruski pesnik, možda najveći u istoriji, Sergej Jesenjin, jednom prilikom je rekao: “Često sam odlazio i okretao se. I kažu, tada poželiš da se nekad vratiš. I vraćao sam se. Ništa nije bilo isto. Ni pejzaži, ni ljudi, ni ja… Shvatio sam, ne treba se vraćati. Ono što je bilo lepo, neka zauvek ostane u snovima. Večno će trajati“.
Svima nam se dešavalo da se vraćamo, da se vraćamo nekim ljudima, mestima, nekom vremenu koje je prošlo. I zaista, retko kada bi bilo slično onome što smo očekivali, a nikada nije bilo isto onome čemu smo se potajno nadali.
Svako takvo vraćanje je značilo dvostruko razočaranje: prvo zato što to nije bilo kao nekada, drugo zato kao da smo tim pokušajem povratka pokvarili i ono što smo u sebi nosili, sećanje na divne ljude, mesta, događaje.
Ne treba se vraćati, dobro kaže besmrtni Jesenjin. Kažu da je prijateljstvo kao nit konca – “kada se prekine može se nastaviti, ali čvoruga ostaje“.
Zzivot treba da je dinamičan, ispunjen promenama, bogat ljudima i događajima, originalan i uzbudljiv. Nemojte se vezati za jedno mesto, za jednu kuću, za jedan krug prijatelja, ma nemojte ni neprijatelje da imate uvek iste.
Promene nisu teret
U stvari, neprijatelji nam nisu ni potrebni pored nekih prijatelja i rođaka. Šalim se malo, nije sve tako crno, ali ideja jeste da živimo dinamično, da nam vreme leti, da nam nije nikada dosadno. Ljudi se ponekad žale da imaju previše posla i obaveza, ali je mnogo gore kada se nema ništa posla, kada se nema obaveza.
Doduše to je lako rešiti, ako vam je dosadno, bavite se nečim, posvetite se hobiju, počnite da svirate neki instrument. Uzmite tamburicu, gitaru, harmoniku, a ako vas komšiluk nešto nervira, možete i bubnjeve.
Lično mislim da je najbolje u slučaju dosade, nabaviti kućnog ljubimca, psa na primer. Kada imate psa, neće vam se desiti da propustite dnevnu šetnju, neko će vam se iskreno radovati kada dođete kući.
Ne treba se opterećivati promenama, po meni su sve promene dobre i, ukoliko se osećate dobro, gotovo je sigurno da ćete biti zdravi jer, verovali ili ne, gotovo sve bolesti potiči od nas samih, naših misli i, pre svega, potisnutih emocija.
Nemoguće da sretnete poznanika koji je veseo, a da ima neki problem. Veselje, smeh i dobre vibracije teraju sve negativno, namrštenost, bolesti, pa čak i negativne ljude. Neki ljudi, primetili ste, imaju problem za svaku situaciju, ali njih se klonite jer, svaka komunikacija i interakcija među ljudima je razmena energije, kako dobre tako i loše.
Ako razgovarate sa osobom koja je mrzovoljna, mala je šansa da to ne pređe na vas. Birajte društvo i uvek budite u društvu veselih osoba.
Lek protiv zaboravljanja
Dalje, jedno od najjačih oružja protiv loših misli i emocija je zaborav. Ljudi se često žale da zaboravljaju, a po meni to može biti odlična stvar, jer zamislite da sve šta se dešavalo kroz život držimo u sebi?! To nikako ne bi bilo dobro za zdravlje.
Kada smo već kod zaboravljanja, znate li onu priču kada su se srela dva starija gospodina i razgovaraju o zaboravljanju.
Prvi kaže kako je njemu sve super u životu otkako je nabavio lek protiv zaboravljanja.
– Koji je to lek – upita ga znatiželjno drugi.
– Pa, kako da ti kažem, samo da se prisetim. Ma, ima jedan cvet.
– Kakav sada cvet? Ima više cveća – pita ga čovek.
– Znaš, ovaj cvet ima trn.
– Da nije ruža? – kaže čovek nestrpljivo.
– Jeste, ruža! – reče gospodin i poče da doziva:
– Ružo, Ružooo… kako se zove onaj lek protiv zaboravljanja?
Чланак Nemojte se vraćati, neće biti isto се појављује прво на Vesti online.
