Miodrag Jovanović (67) je sa suprugom Marom 1993. godine otišao na odmor u Keniju i tamo ostao do danas. O svojoj novoj otadžbini priča rado i opušteno kao da se radi o Srbiji u kojoj je rođen ili Bosni, odakle mu potiče supruga Mara.
– Malindi je od glavnog grada Najrobija sat letenja, a naš Vatamo u kojem od 1993. živimo, sat vremena je autom u pravcu severa. Naš posed veličine 4.000 kvadrata, udaljen je od obale Indijskog okeana pet minuta. Ako vam kažem da je to južno od Somalije na istočnoj obali Afrike ili da se Kenija na severu graniči sa Etiopijom, možda će vam onda naša lokacija biti jasnija. Naša kuća nalazi se tačno na Ekvatoru, pa ako ste u podne napolju primećujete da senku uopšte nemate – priča Miodrag u Srpskom centru u Hanoveru gde je petkom redovan gost na roštilju.
Muke sa majstorima
Kad se povela reč o gradnji, Jovanovića su zasuli pitanjima o majstorima, materijalu, komšijama …
– Kuću i ogradu smo gradili od belih korala, a domaći majstori nisu neki vrhunski i stalno moramo da ih držimo pod kontrolom. Kad nisam mogao sa svima pojedinačno da izađem na kraj, poslove sam pogađao i plaćao jednom od njih. Međutim, imali smo probleme jer im on nije isplaćivao, pa su ponovo tražili od nas.
– Ne, nemamo svinje. Od životinja imamo pet pasa i šest mačaka. Svinjetinu kupujemo od jednog komšije Nemca. Hrana za Evropljane je skupa. Kruške su retkost, a umesto jabuka morate da se naviknete na mango, kokos ili bananu – priča Jovanović radoznalim zemljacima.
Doneo je albume sa fotografijama, a oni koji listaju čudom se čude čoveku koji u svom dvorištu umesto u Srbiji uobičajenih stabala šljiva ili jabuka, ima drvo banane i manga. Jedino se lepoj i dugoj peskovitoj plaži ne čudi niko. Onako sunčana, uz beskrajnu modro-plavu pučinu svima je lepa.
Sećaju se Tita
– Kenija, bivša engleska kolonija na istočnoj obali Afrike, udaljena je od Londona osam sati leta, a na površini od 580.000 kvadratnih kilometara živi oko 32 miliona stanovnika, od kojih su 60 odsto pripadnici naroda Bantu grupe, a ostali su iz grupe Niloten. Pored njih žive i Arapi, Indusi, Evropljani i oko pola miliona nomadskog, plemena Masai. Službeni jezik je suaeli, ali je u upotrebi i engleski. Novac je kenijski šiling . Kenija je posle dobijanja samostalnosti 1963. postala nesvrstana zemlja, a njen prvi predsednik Kenet Kaunda bio je veliki prijatelj predsednika Tita. Starija generacija Jugoslaviju zna po našem maršalu, a mlađa po poslednjem ratu – opisuje Jovanović svoju novu domovinu.
– Voda nikada nije ispod 26 stepeni, ni kada kiša pada. Nema tu jeseni i zime u našem smislu. Ima sezona koja počinje u novembru sa špicom u januaru i februaru i onaj drugi period koji nije najoptimalniji za kupanje. Kiše su jake, a traju kratko. Nije to sever Nemačke gde oblaci pritisnu pa ti po tri nedelje ne daju da dišeš – uspoređuje klimatske uslove, naš zemljak koji je pre odlaska u Keniju, pod tim istim tmurnim nebom punih 36 godina zarađivao svoj hleb.
Jovanović je iz Uba u Hanover stigao 1967. godine, a supruga Mara iz Petrovog sela na Ozrenu došla je koju godinu kasnije. Penziju koju je dobio pre dve godine, Miodrag je zaradio kod izdavačke kuće „Madzak“ gde je radio na usmeravanju novina i ubacivanju reklama. Supruga Mara radila je u „Pelikanu“ do početka devedesetih kad je počela da poboljeva.
Knjiga i pesma
Dok Miodragova supruga Mara priprema knjigu o seobi i boravku u Keniji, Miodrag je skloniji izražavanju u stihu.
– Vaso srpski sine pozdravljam te iz daljine, iz daljine i dalekog sveta, pozdravljam te sa crnog kontinenta -pisao je Miodrag prijatelju Vasi Beklavcu pred poslednji dolazak u martu ove godine.
– Mara se izlečila, a onda smo 1993. nameravali da odemo u otadžbinu na odmor. Međutim, savetovano nam je da bi taj put, zbog rata u Bosni, bilo pametnije da odgodimo. Odlučili smo da otputujemo u neku drugu zemlju, a u turističkoj agenciji kocka je pala na Keniju. I tako je počelo. Više je to Marino delo nego moje, ali moram da priznam da se Kenija i meni dopala – priča Jovanović i naglašava da je njegova Mara žena koja je u stanju čuda da napravi.
– Ona električnim mašinama rukuje puno veštije od naših komšija crnaca, koji su u stanju da najbolju mašinu pokvare, čim je uzmu u ruke. Mara je sve to uredila i sa knjiženjem poseda, a u zemlji u kojoj ne poznaš propise, manire i jezik, ni to nije jednostavno – hvali Miodrag suprugu koja u Nemačku ne dolazi tako često kao on.
– Ona u Keniji ima regulisan boravak, a ja radi zadržavanja prava boravka u Nemačkoj, u Hanover dolazim svakih šest meseci. Tu imamo i decu. Sin Aleksandar (27) i ćerka Aleksandra (33) ne nameravaju da napuštaju zemlju u kojoj su rođeni.
Uostalom, u Keniji smo počeli da gradimo i drugu kuću koju ćemo iznajmljivati turistima pa nam treba i novac. Od 1993. praktično smo stalno u gradnji, a sagradili smo kuću i u Marinom Petrovom selu.
Jovanovići imaju četiri domovine: Srbiju, Republiku Srpsku, Nemačku i Keniju i sve ih posećuju i „kao prste na ruci“ vole.
– Prsti na ruci su svi nejednaki, a svi se jednako vole – kaže Miodrag koji Srbiju voli jer je u njoj rođen, Nemačku zbog dece, Republiku Srpsku zbog Mare, a Keniju zbog toga što u toj zemlji, po šest meseci ne mora da menja vrstu odeće.
