Na naslovnoj strani „Sidsvenske“, najcitanijih novina u južnoj Švedskoj, gradani Malmea se, uz veliku fotografiju, obaveštavaju da je pocela zamena svih 1.700 oznaka sa imenima ulica u gradu da bi ustupili mesto trojezicnim natpisima i to: cirilicom na „srpskohrvatskom“, zatim na arapskom i švedskom.
Uz gradonacelnika, koji je takode „stranog porekla“, gradska vlada odlucila je da izade u susret gradanima koji govore ove jezike, a najbrojniji su posle Švedana. Zašto su cirilicu nazvali „srpskohrvatskim“ pismom ne treba da cudi, jer u ovdašnjoj nacionalnoj enciklopediji stoji da u bivšoj Jugoslaviji žive i „Srbohrvati“.
Svecana zamena, navodno je pocela na centralnom trgu koji nosi ime jednog od švedskih kraljeva.
– Ovi natpisi ce da funkcionišu u oba pravca. Oni ce nama Švedanima dati šansu da se naucimo malo srpskohrvatski i arapski. Problem je jedino što je teško procitati šta piše, pošto ovi jezici imaju potpuno drugacije pismo – navode izjavu jednog prolaznika ove novine. Dirljiv clanak iz „Sidsvenske“ o Švedanima koji „misle na našu cirilicu“ izazvao je kod Srba prijatne asocijacije, a kod prosecnih Švedana uzdahe razocarenja. U restoranu se culo:
„E vala su sada preterali. Dokle misle ovako?“, a primetilo se i odvajanje u grupe Švedana, pa i ljubomornih stranaca ciji jezik nije zastupljen na novim ulicnim natpisima. Nekoliko okupljenih Srba vec su proglasili Malme za „najseverniji srpski grad“, a usledile su i pripreme da se ispravi greška u novinama u oznaci naroda koji se služi cirilicom.
Neki su bili za to da se malo priceka dok se postave sve oznake, da se nešto ne iskomplikuje. Ipak, nestrpljivi su nazvali redakciju „Sidsvenske“ i saznali da se radi o prvoaprilskoj šali. I, stvarno, prilikom obilaska grada nigde nisu mogli da vide cirilicne oznake trga koji se onako lepo vide na fotografiji sa naslovne strane.
„Ustupak“ strancima
Švedani ne prave veliku razliku izmedu naroda i jezika, pa se u gradu, u kome je preko 40 posto stanovnika stranog porekla, moglo ocekivati da se napravi ovakav ustupak u cilju brže integracije i boljeg snalaženja gradana koji se služe ovim jezicima.
