U jednom razgovoru, posle jutarnje liturgije u hramu Sveti Arhangel Mihailo, u Filingenu, na Švarcvaldu, pet srpskih bračnih parova se jedno drugom požalilo kako nisu venčani u crkvi i kako bi voleli da to urade. U tom trenutku se postavilo pitanje da li se venčati u otadžbini ili ipak u svom novom hramu na Švarcvaldu. Dogovoriše se da se zajedno venčaju i da tu svoju radost podele sa svojim najbližima u Nemačkoj i lokalnim sveštenikom Milenkom Markovićem. Jerej Marković je sa oduševljenjem prihvatio odluku svojih parohijana i ujedno je zamolio „buduće mladence“ za strpljenje od nedelju-dve, kako bi im nabavio krune, neophodne za venčanje. Poznato je da je švarcvaldska parohija bogata, ali ipak ne toliko da bi imala 10 kruna za venčanje.
Sveta tajna
Sveštenik Marković je poželeo bračnim parovima puno zdravlja, sreće i radosti, zahvalivši im što su se približili Bogu i što su, bez obzira na godine, sklopili pravi brak, koji je u crkvenom smislu jedna od svetih tajni.
Sa pripremama i „traženjem“ kumova počelo se odmah, ali su u međuvremenu dva para iz privatnih razloga odustala (kako smo saznali mlade nisu pobegle, već su ih druge obaveze sprečile). Na kraju su se venčali Tatjana i Radomir Adamović, LJubica i Boško Milutin (oba para iz Šveningena) i Jela i Marko Šunjka iz Filingena. Adamovićima su kumovi bili sveštenik Milenko Marković i Ivana čuković, Milutinima Milka i Živko Rajlić, dok su bračnom paru Šunjka kumovali Vasko i Danka.
Uz dosta šale i dobrog raspoloženja počelo je venčanje, dok su njihova deca imala manje treme od samih roditelja. Ona su im pomagala na svakom koraku i savetovala šta da urade, neko „dete“ iz iskustva, a neko što je želelo da pokaže svojim roditeljima da je i u Nemačkoj dobro upoznalo srpske običaje.
U opuštenoj atmosferi i uz puno lepih priča nastavljena je proslava, uz bogat ručak u crkvenom domu „Sveti Sava“, nadomak hrama.
