Lična arhiva
Već nekoliko godina pariska građevinska firma BP Bat, u vlasništvu Bojana Pešića ima lep običaj da povodom ispraćaja stare i ulaska u novu godinu, organizuje zajednički ručak. Uz iće i piće zaposleni se druže u restoranu.
– Tako mi svake godine! – saopštava Letica Živković, računovođa u firmi BP Bat.
Bojan zapošljava deset radnika. Svi radnici (na Zapadu nema zabušanata), a svi i drugari. Drugarica im je Letica, njeno su zaduženje računi i papirologija, u tome je prava majstorica.
Dakle, vole se Bojanovi, druže se obavezno.
– Ovaj put smo bili u pariskom predgrađu Montroj, u restoranu Kod Vesne. Došli su oni koji se nisu pomerali iz mesta življenja, a spominjali smo one koji su preselili: Dušana koji je otišao na jug Francuske (Dušan) i Acu koji je sada u Austriji. Nikog nismo preskočili – razrađuje Letica kojoj su dodelili i ulogu portparola.
Jelo se posno i mrsno, zavisno od lične opredeljenosti ili poštovanja religije. Bilo je svega, gazdarica Vesna se pobrinula da od lepote na tanjirima zaigra oko, kao i da se rasplamsaju slani i slatki ukusi.
– Dobar je bio kiseli kupus, raznovrsno mešano meso sa žara, salate, pita od višanja, sladoledi, rakija, vino, pivo, sokovi. Bilo nas je prvo desetoro: Bojan, Andrija, Milan, Zdravko, Ljubiša, Miloš, Nikola, Saša, Zoran i ja. Sa zakašnjenjem je stigao jedanaesti, Nebojša, koji se u firmi zaposlio poslednji po redu. Razvlačili smo razne teme, minimum o poslu. Svake godine ovaj “neradni susret radnika” označavamo kao razbibrigu uz optimizam za dolazeće – opisuje detaljno Letica.
Vreme je teklo, curilo, jurilo.
– Toliko je bilo ugodno, zabavno, veselo, da su nam se sati pretvorili u minute, pa nam je vreme brzo prošlo – zaključuje Letica.
Škola lepog vaspitanja
Na ovom opuštenom, gurmanskom skupu, jedan trenutak je označen spontanim gromkim aplauzom.
– Svake godine mi ovi moji “dečaci”, u znak pažnje, uruče poklon. Ovaj put je to bila lepa kutija belgijskih čokoladnih bombona, a džentlmenski su isti poklon dali i Vesni, gazdarici restorana. Kako da ne pohvališ šefa Bojana, zovemo ga Boki, za uspešno savladanu školu lepog vaspitanja, moguće je da je u tom gestu prste umešala i njegova supruga Francuskinja.
Andrija, temelj firme
Gazda Bojan – Boki, poreklom je iz Vučje kod Leskovca. Kamen temeljac firme je Andrija Karan, odgovoran za posao, oko njega se sve okreće i ništa ne sme da mu promakne. Andrijin rodni kraj je Bijeljina, njegova supruga Verica je sa Pala. Njihova ćerka Tina je bila folklorašica u KUD Mladost, danas radi na francuskoj TV, a sin Aleksa je košarkaš.
