Bajke, imaginarni likovi i nestvarni svetovi iz mašte imaju veliki značaj za psihički razvoj dece, za njihovo moralno, socijalno, emocionalno i kognitivno sazrevanje. Kroz susrete sa izmišljenim likovima iz bajki deca uče na najbezazleniji način kakav je svet, identifikuju se sa likovima, uče moralnim poukama i doživljavaju avanture.
Deda Mraz je magični lik koji može da čini čuda, uveseljava, poklanja, širi ljubav i prazničnu atmosferu. On je figura koja spaja stvarno i nerealno u maštovitoj igri, gde je moguće da se dogodi sve, baš kao u detinjim pričama i snovima. Već stotinama godina ovaj dekica igra značajnu ulogu u psihološkom razvoju dece. On razvija maštu – otvara neverovatne mogućnosti, motiviše- da deca poštuju i uče pravila sveta u kome živimo, on inspiriše – daje deci veru i nadu da se trud isplati, on prašta- jer daje poklone svakom detetu. Zato je tako prihvaćen i voljen.
U psihološkom smislu, deca u periodu pretkritičkog mišljenja od 2 do 7. godine veruju u magična i nerealna objašnjenja za pojave. U tom periodu sasvim je normalno da dete veruje da su njegovi omiljeni likovi iz crtaća stvarni, da predmeti mogu da govore, da Deda Mraz dolazi na sankama sa Sevenog pola i poklanja deci darove. Deca u ovom periodu veruju u sve što im odrasli ili autoriteti govore. To je od velike važnosti za njihov razvoj jer tako uče, moguće je uticati na njihove stavove, razvoj emocija i usvajanje moralnih vrednosti.
Kako dete veruje da Deda Mraz poklanja sve što ono želi, ideja o poklonu će zavisiti od njegove mašte. Zamislite kakva su sve čuda moguća kada verujete u njih! Pored toga, Deda Mraz je povezan sa idejom „dobrih dela“ i nagrađivanja pozitivnih ponašanja pa je poklon i simbol potvrde da deca vrede, da su prihvaćena i voljena. Iako su ponekad dečje želje nerealne i potpuno naučno-fantastične iz ugla odraslih, one su u periodu pretškolskog uzrasta normalna i prirodna pojava. Prema detetu treba biti nežan i pun razumevanja za to što ima bujnu maštu i nerealna očekivanja.
Detetu treba pokazati da razumemo koliko mu je do odredjene stvari stalo ali da je neke želje nemoguće ostvariti. Na taj način, roditelj podstiče razvoj logičkog i kritičkog mišljenja kod deteta. Medjutim, ukoliko se dete ponaša besno, ljutito,buntovno ili nesrećno preko naših očekivanja i granica, vreme je da se zapitamo kako se naše dete zapravo bazično oseća. Ako vas to čini zabrinutim i ne znate kako da pomognete svom detetu, možda je vreme da se obratite stručnjaku i potražite pomoć. Pomoć je nekad preko potrebna i roditeljima da prihvate svoja ograničenja i osećaj da ne mogu ispuniti sva očekivanja dece.
Sa sazrevanjem i prelaskom na više nivoe mišljenja deca razvijaju sposobnost da razmišljaju logički i kritički. Polako, deca prestaju da veruju da Deda Mraz postoji i da su njihove lutke žive. Roditelj je tu da pomogne proces razvoja logičkog i kritičkog mišljenja postavljanjem pitanja i pružanjem odgovora kada su deca znatiželjna. Roditelj može razgovarati sa detetom o Deda Mrazu i pitati da li misli da Deda Mraz postoji ili ne. Ukoliko je dete spremno za takav razgovor, roditelj će objasniti detetu šta su bajke a šta realan život a Deda Mraza opisati kao izmišljenog lika koji nam svima uveseljava novogodišnje praznike.
Ukoliko želite da se na ovu temu dodatno konsultujete sa autorkom ovog teksta, Marijom Stamenković, Pedagogom i geštalt psihoterapeutom pod supervizijom, konsultacije možete zakazati na DokTok platformi.
Preuzmite DokTok aplikaciju sa #Google Play ili #App Store i zakažite svoju video konsultaciju već danas!
Foto: Freepik
Post Views: 12
