– Je’l krenuo – bilo je pitanje koje se sve ucestalije ponavljalo kako je vreme prolazilo medu gostima splava na Savi, izmedu Ade Ciganlije i Ade Medice. Novinari i clanovi ćro kluba „Akademski ćrodrom Ada“ gledali su u nebo u nestrpljivo cekajuci avion koji je svakog casa trebalo da sleti na nemirnu Savu i tako završi putovanje cak iz daleke Australije. Mala amfibija „roda“ iznenada se pojavila i iznad krošnji drveca zaokrenula u velikom luku, što je propratila strka na splavu i radosni uzvici „Evo ga!“. Posle kratke borbe sa upornim vetrom, aterirala je izmedu crvenih bova, granicnika hidrodroma.
Zapenjena reka spremno je zalila talase i delfine iscrtane na boku avioncica. Pilot se malo „provozao“ rekom pre nego što je „parkirao“ vozilo kod pristanišnog splava. Nestor Slepcev, sedi covek, u beloj košulji sa zlatnim širitima i izvezenim natpisom „Storc avijejšn Bicvud, Australija“ izašao je iz kabine i, uz pomoc „odbora za docek“ stupio na suvo.
Biznis u Beogradu
Slepcev je u Beograd došao i da bi se dogovorio sa republickim i gradskim vlastima oko otvaranja fabrike – ispostave „Storc avijejšn“ u okolini Beograda u koja bi se proizvodili ovi avioni za evropsko tržište. Veruje da ce se nešto rešiti i lokacija nove fabrike biti poznata do kraja avgusta ove godine.
– Naleteo sam na neocekivane turbulencije, ali sve je u redu. Zbog lošeg vremena kasnim dan i 15 minuta – našalio se i pokazivao ka tockovima uglavljenim u male „camce – bove“. – Jedva sam objasnio ljudima sa surcinskog ćrodroma, gde sam prvo morao da sletim, da imam i tockove i „camce“ za sletanje. Kad su videli avion, odmah su „poslovno“ upitali „Gde su vam vesla?“
Slepcev je vlasnik Kompanije SAA i godinama izraduje „rode“. Ona koja je sletela na beogradski hidrodrom pravljena je specijalno za ovu priliku, a trebalo bi uskoro da postane vlasništvo kluba koji ce omoguciti buducim i sadašnjim pilotima da uživaju jezdeci po nebu.
– Oduvek sam voleo avione, pogotovo modele iz Drugog svetskog rata. Ali nisam se za to obrazovao u mom rodnom Vrbasu, vec za poljoprivrednog mehanicara, ali ako nešto covek voli, nema prepreke da to i ne nauci. Tako sam i ja poceo pre 24 godine da pilotiram, a zatim i konstruišem avione – objašnjava Slepcev.
Unuk – naslednik
U Australiji Slepcev ima veliku porodicu: suprugu Širli, dve cerke – Vesnu, Nadu, sina Dejvida i cetvorogodišnjeg unuka Kajasa. Ponosan je na unuka jer jedini u porodici strasno, osim dede, voli letenje.
– Prvi put sam ga vozio kada je imao samo dve godine i od tada su mu avioni najveca ljubav. On je moj naslednik – kaže Slepcev.
U Australiju je otišao 1970. godine, sa 18 godina i ostao naredne 32. U pocetku je radio sve što mu se nudilo, da bi najzad 1994. godine ostvario želju i otvorio fabriku aviona. Odlucio se da proizvodi uglavnom „rodu“, poznatiju kao nemacki izvidacki avion. Do sada je Slepcev napravio 104 „rode“, koje su prodate u više od 20 zemalja, od cega je 25 otišlo Italijanima, a tek petnćstak Amerikancima. Ipak, iako je u SAD 90 odsto proizvodnje aviona, kupci su bili oduševljeni onim što im je prodao Slepcev. Cena „rode“, u zavisnosti od tipa, krece se od 40.000 do 90.000 evra.
– Zašto „roda“? Ona je nešto specijalno, meni je predivna iako je zovu „ružno pace“ jer nije elegantna. Najveci krivac je moj prijatelj Vilham Andil koji mi je cesto pricao kako je u maju 1945. godine pobegao sa ruskog fronta baš „rodom“ i „zarazio“ me ljubavlju prema njoj. Pokušao sam da je sam napravim, uspeo i punu deceniju se time bavim. I nastavicu – obecava ovaj zaljubljenik u visine.