Prof. dr Cedomir Nestorovic je prvi predsednik Skupštine dijaspore za Francusku, odlucili su delegati u Jugoslovenskom kulturnom centru u Parizu.
Od 35 delegata, Prvoj osnivackoj izbornoj skupštini nisu se odazvala dvojica poslanika iz strazburskog konzularnog podrucja i po jedan iz pariskog i lionskog. Nestorovic je dobio 20 glasova, Milisav Aleksic sedam, Marko Krsmanovic i Ivan Pavlovic po dva i Dragan Pajovic jedan glas.
Uz prisustvo ambasadora Radovana Diklica, šefa lionskog konzulata Aleksandra Mitica, pariskih konzula Miloša Bogicevica i Gavrila Kneževica, Skupštinu je otvorio predsednik Saveta dijaspore Nestorovic, zahvalivši se svima koji su doveli do ovog cina (neki su prevalili i 1.000 kilometara), a za radno predsedništvo predložio je tri predsednika Regionalnih skupština: Dragana Vujovica (Strazbur), Milisava Aleksica (Pariz) i mladog Marka Krsmanovica (Lion) koji je autoritativno vodio ovaj skup.
Ambasada kao servis
„Narodnim poslanicima“ se obratio ambasador SRJ Radomir Diklic, prenevši pozdrave predsednika Koštunice i Vlade koji su se opredelili za saradnju sa svim gradanima iz rasejanja, a potom je izneo želju da Skupština brzo preboli obavezne „decje bolesti“:
– Došlo je vreme da se organizujete, svoje stavove formulišete i postavite pred demokratske organe. Ambasada je servisna služba onoga što se dogovorimo, a na Vama je da budete dobri predstavnici svih koji ovde žive, da budete lojalni i da to prenesete u naše mlado društvo. Za sve koji žele da se vrati u zemlji ima mesta. A, jednog dana svi cemo „biti Evropa“.
Pošto je prethodno (kroz objašnjenja „prihvatanja pružene ruke od strane Vlade u matici“) naveo dosadašnje ucinke Saveta dijaspore kao savetodavnog tela pri vladi, prof. dr Nestorovic je u nekoliko navrata odgovarao na pitanja:
– Ocekujemo od vlasti u zemlji da se postave prema stavovima koje smo formulisali, da prihvate naše predstavnike i da oni imaju legitimitet, kako u matici, tako i u zemlji u kojoj živimo.
Iako na dnevnom redu nije trebalo da bude „slucaj Nestorovic“, koji zbog nekih principijelnih nesporazuma i posledicne nelogicne situacije, nije bio izabran na Pariskoj skupštini za clana Generalne skupštine, poslanici su našli kompromis i zadovoljenje pravde, jednoglasno ga kooptirali u clana, a potom i vecinom glasova izabrali za predsednika.
Aplauz za Petrovica
U pravcu ekspeditivnijeg rada, poslanici su se samoizjašnjavanjem odricali kandidature za predsednika, a prihvatili su je Milisav Aleksic, Dragan Vujovic, Miloš Jankovic, Marko Krsmanovic, Ivan Pavlovic, Dragan Pajovic, Marina Terzic i LJubomir Petrovic. Pred glasanje je usledilo licno predstavljanje svakog kandidata, a tu je gromkim aplauzom nagraden 75-godišnji LJubomir Petrovic koji je prvo izneo sažeti „predsednicki program“, a potom zaljucio: „Imam mnogo godina, srcani sam bolesnik i nemojte me birati“.
Polemiku je izazvalo neclanstvo u Generalnoj skupštini dvojice aktivista Ivana Jankovica i dr Sime Mraovica, koji su pred drugi krug glasanja na Regionalnoj skupštini Pariza podneli ostavke. Krajnji stav je bio da se u propozicijama za izbor ne može ništa menjati na planu ranije dogovorenog pariteta medu konzularnim podrucjima, te da ova „dva borca“ sacekaju narednu priliku, jer se „ne bira doživotno, vec mandatno“.
U poslednjem cinu, zahvalivši se na izboru, prof dr Nestorovic je rekao:
– Vaše poverenje je velika cast i obaveza, trudicu se da uz potpredsednike Skupštine dijaspore Francuske, odnosno tri izabrana predsednika Regionalnih skupština, radimo „po notama dijaspore“.
Zahvalnost uciteljici
Nakon šestogodišnjeg uciteljovanja u JDŠ u veoma teškim uslovima, LJiljana Širovic se vraca u otadžbinu, pa su je uz lepe reci zahvalnosti velikim aplauzom ispratili poslanici Skupštine dijaspore Francuske.
Ucimo se demokratiji, a pohvalno je da smo do sada uspostavili i neki ritam.
Po završetku Skupštine, delegate je na ulazu u JKC docekala trpeza koju je diskretno ostavio Zoran Milinkovic, vlasnik restorana „Bila jednom jedna Jugoslavija“ i predsednik Patriotske stranke dijaspore, a koja je bila „pogonsko gorivo“ za široko druženje.
