U ambasadi SCG u Bernu nedavno je održan drugi skup naših klubova koji je inicirao ambasador Dragan Maršićanin. Ni na ovom sastanku nije dogovoreno da se osnuje koordinacioni odbor koji bi bio na usluzi društvima, klubovima, savezima, švajcarskim i našim predstavnicima kako u ovoj zemlji, tako i u otadžbini jer su od 20 prisutnih predstavnika klubova, društava i udruženja samo tri glasala „za“.
Dolaskom na funkciju ambasadora Dragan Maršićanin je pre dve godine, na skupovim naših ljudi u klubovima, prenosio da među njima nema dovoljne saradnje, da je malo naših građana u političkom životu Švajcarske, a kao posebno bolnu tačku isticao je slabost što nemamo organizovanog pristupa švajcarskim institucijama i raznim fondovima. Tim povodom sazvan je prvi sastanak u februaru (o čemu su „Vesti“ pisale), ali nije bilo kvoruma, pa je skup protekao u neobaveznom razgovoru i na neki način bio je priprema drugog skupa.
Učesnici
Na skupu kojem je prisustvovalo oko 20 predstavnika bili su i predsednik i sekretar SKS-a, Simo Pavlović i Zdenko Ninković, koji su predstavljali 28 članova Saveza, jerej pravoslavne crkve u Bernu, Stanko Marković i Slađana Pejčić, nastavnica dopunske škole, predstavnik u Komisiji za strance dr Dragoslava Tomović i Zoran Rajić, referent za Migracionu komisiju pri SKS-u i poverenici Ministarstva dijaspore Jovica Mihailović i Dragan Jovanović.
U prvi mah izgledalo je će sve ići glatko jer su diskutanti pozdravili ideju. Milan Andri, iz Romonta, predsednik Samostalne dopunske škole, pohvalio je saradnju sa domaćinima u Veveju, Lozani… na svim nivovima i saopštio da će 24, 25. i 26. juna njihova škola učestvovati na multinacionalnoj svetkovini.
Zoran Rajić je istakao da Srpski kulturni savez (SKS) radi da se na državnoj televiziji dobije polučasovna, nedeljna emisija, a Nataša Marković, predsednica Kulturnog udruženja srpskih žena u Bernu, da pri održavanju pozorišnih večeri ili koncerta nema kome drugome da ponudi nastup jer upravo nema koordinacije. Željko Knežević, dugogodišnji radnik u Tenenumu iz Bazela, pozdravio je ideju i naveo nekoliko primera slabe saradnje kod slikarskih izložbi ili predavanja.
Međtim, „drugo poluvreme“ pripalo je SKS-u jer je su njegovi čelnici Simo Pavlović, Zoran Rajić, Zdenko Ninković i Miloš Damjanac isticali da postoji sve bolja saradnja društava. Miloš Damjanac bio je mišljenja da nema potrebe da se formira KO, već rad usmeri na regionalne zajednice kao već dobro i potvrđeno pravilo. Marko Ružičić i Marinko Vukajlović, predsedenci Udruženja srpskih pisaca i KUD „Nikola Tesla“ iz Lucerna bili su mišljenja da je KO samo „gomilanje“ novih asocijacija i da sve to može da radi SKS.
Odbijena pomoć
Jovica Mihailović, glavni poverenik Ministrastva dijaspore, saopštio je da i dalje nudi pomoć folklorašima i fudbalskim klubovima u vezi s koreografom i fudbalskih stručnjaka iz otadžbine, ali da se niko još uvek nije javio.
Posle svega, prilikom glasanja samo su tri predstavnika bila su za osnivanje KO.
Ambasador je to ocenio rečima: „Moje kolege i ja se smenjujemo svake četiri godine, na vama je da mislite najbolje o svojoj deci.“