Nevena Vraneš, koordinator dopunske nastave u inostranstvu
Nedostaju nastavnici
Drugo polugodište uveliko je počelo u svim dopunskim školama i pravo je vreme da se napravi presek koliko je zaista novih đaka u odnosu na prethodnu školsku godinu.
– U Švajcarskoj je u ovoj školskoj godini na nastavu krenulo više od 2.000 učenika, oko 200 više u odnosu na prethodnu školsku godinu – iznosi Nevena Vraneš, koordinator dopunske nastave u inostranstvu.
Gospođa Vraneš objašnjava dalje da je u Nemačkoj najveće povećanje upisa dece zabeleženo u Štutgartu. Od ove godine ima ih 708, što je u odnosu na prošlu školsku godinu više za 80 đaka. U Berlinu dopunsku nastavu pohađa 120 učenika, što je za deset više nego lani, a isto povećanje zabeleženo je i u Hamburgu gde trenutno nastavu pohađaju 92 učenika. Od ove godine otvorena je i nova grupa u Bremenu gde nastavu sluša 14 školaraca.
U Parizu ima 40 đaka više, odnosno od ove školske godine na dopunsku nastavu krenulo je 216 učenika. U Strazburu trenutno nastavu pohađa 89, a u Luksemburgu 18 đaka, što je više za 30 učenika u odnosu na školsku 2004/05. godinu.
Iako je u Minhenu od ove školske godine ukinuto učenje srpskog jezika pri redovnim školama, Ministarstvo prosvete Srbije nije na vreme reagovalo, zbog čega srpska deca u Bavarskoj još ne pohađaju dopunsku nastavu.
– Nadamo se da ćemo od septembra i u ovoj nemačkoj pokrajini pokrenuti dopunsku nastavu, ali će to pre svega zavisiti od Ministarstva finansija i od njihove odluke da li će želeti da izdvoje novac i za odeljenje u Bavarskoj – kaže Nevena Vraneš.
Trenutno, nastavu izvodi oko 50 nastavnika od čega osam honorarno.
– To svakako nije dovoljan broj nastavnika, posebno imajući u vidu da u proseku svaki od njih ima od tri do 20 učenika više nego što je zakonom propisano – kaže Vraneš.
Po njenim rečima, plate nastavnicima sada kasne jedan mesec, u odnosu na prošlu godinu kad su bile u zaostatku dva meseca.
Svi nastavnici dopunske nastave, kao i oni koji to žele da postanu, moraće za nekoliko meseci na konkurs. Konkursom je predviđeno da budući nastavnici rešavaju testove provere sposobnosti, koji će im biti neophodni kako bi radili ovaj posao.
– Testovi će obuhvatati srpski jezik, pravopis, opštu kulturu, poznavanje stranog jezika i psihofizičke sposobnosti. Na konkursu koji bude objavljen svako od nastavnika moraće da prođe ove testove. U tom kontekstu Ministarstvo prosvete je već uputilo zahtev Zavodu za unapređenje obrazovanja i vaspitanja da naprave jedan ovakav test, i kad on bude bio gotov, otvoriće se konkurs za reizbor, ali i za primanje novih nastavnika. Po našem zakonu, inače, nastavnik može da bude svako ko je završio učiteljski fakultet, srpski, kao i nemački ili francuski jezik u zavisnosti u kojoj zemlji predaje. Tako u praksi jednu trećinu nastavnika čine svršeni učitelji, jednu trećinu nastavnici srpskog jezika, a jednu trećinu nastavnici stranih jezika – navodi Nevena Vraneš.
Da bi neko postao nastavnik dopunske škole, potrebno je i radno iskustvo od osam godina i i položen stručni ispit.
– Svi nastavnici koji prođu testiranje, a ne budu izabrani za nastavnika, po novom pravilniku, biće na spisku Ministarstva prosvete, i u slučaju da neko od nastavnika ode sa radnog mesta, jedan od nastavnika sa spiska preuzeo bi taj posao. Naime, do sada je bilo dosta problema sa upražnjenim mestima. Nastavnik bi otišao, a novi ne bi odmah došao, jer bi prolazilo i po nekoliko meseci dok bi se raspisao konkurs za to radno mesto i izbor učitelja – iznosi koordinator za dopunsku nastavu u inostranstvu.
