Andrea J. (FACEBOOK)
Svakog jutra na news feed-u čitam bezbroj primera nesrećne levičarske svesti u konstantnom batrganju između kapitalizma kao nužnog uslova njenog postojanja s jedne, i beskrajnog iznenađivanja i otkrivanja tople vode da u kapitalizmu postoji, zamislite, kapitalizam, i kako je to jako strašno (retko se navode razlozi zašto je strašno, ako ne računamo malograđanske moralizme), s druge strane. Do samo par godina, biti levičar nije bila toliko kul stvar na ovim prostorima, pogotovo ne u Srbiji. Na pomen Marksa profesori su vas gledali kao opskurne bednike, fakultete je blokiralo 20, a ne 200 ljudi, i svi van vašeg bližeg okruženja su vas doživljavali kao, u najmanju ruku, razmažene ekscentrike. Danas je levica stvar prestiža studenata humanistike i/ili umetnosti, danas se više ni ne mora pričati o tom Marksu, danas se znanje nekako preko noći usvaja i ljudi preko noći postaju levičari, kupujući kartu "socijalne pravde" da bi se uspinjali na toj pomalo smešnoj lestvici socijalnog kapitala. Naravno, postojaće alternativa kapitalizmu, ali ona nikako neće biti leva. Levica i ostale paušalnosti, farsično ponavljanje XX veka u XXI, bauci koji su se pretvorili u klovnove, nestaće zajedno s tim kapitalizmom, jer su njemu i samo njemu i pripadali.Original Article
