Nezadovoljni saborom dijaspore
Zbog izostanka rasprave o mogućnostima angažovanja dijaspore o Kosovu i Metohiji, predsednik Srpskog saveza u Švedskoj odbio da učestvuje na Saboru dijaspore
„Došao sam s velikom radošću na Sabor uveren da će najzad biti nešto učinjeno u odnosima dijaspore i matice, da ta trećina našeg naroda ne bi i dalje bila odvojena od matice. Umesto toga, nisam učestvovao u radu Sabora, jer je Ministarstvo za dijasporu promenilo dnevni red i o tome tri dana ranije selektivno obavestilo učesnike, od kojih su mnogi bili potpuno zatečeni, jer su već stigli u Beograd.
Izbacili su, između ostalog, raspravu o mogućnostima angažovanja dijaspore kada je reč o Kosovu i Metohiji, a ljudi su hteli da izlože svoja viđenja, da iznesu iskustva, da rasprave ideje s kojima su došli”, kaže Nikola Janić, predsednik Srpskog saveza u Švedskoj, uticajne organizacije sa više od 12.500 članova, član Saveta švedske vlade.
– Dogodio se fijasko. Kao predsednik Srpskog saveza, zajedno sa Srđanom Mladenovićem, predsednikom Saveza Srpske omladine iz Švedske, obavestio sam Ministarstvo da nećemo učestvovati u radu Sabora. Za dijasporu je bio neprihvatljiv taj nekonstruktivni, a u izvesnom smislu i ponižavajući ponuđeni dnevni red, kao i izbor nenajavljenih tema i govornika iz matice. Održana su predavanja o internet-komunikaciji i o medijima u dijaspori. Mi odavno koristimo internet i izvrsno poznajemo mogućnosti te vrste komunikacije. Imamo kvalitetne elektronske i štampane medije, u Americi, Kanadi, Švedskoj, Nemačkoj, da dalje ne nabrajam. čuo sam da se govorilo i na temu izvinjenja, o suočavanju sa prošlošću i slično, ali je priča bila jednostrana, da to treba da učini samo srpska strana – kaže Janić.
On najavljuje otvaranje novog sajta www.serbianvoice.eu na kome neće biti dežurnog čistača nečijeg govora i mišljenja. Sajt je koncipiran tako da budemo kritični prema matici, a samokritični kad je reč o dijaspori, kaže Janić i objašnjava zašto se ovde dijaspora pogrešno predstavlja.
– Govori se o njenom novcu, a dijaspora taj novac nema. Samo izuzetno, pojedinci mogu da ulože mnogo. Pre nekoliko godina, o izvesnom gospodinu iz Nemačke mediji su na sva zvona oglasili da će njegova firma izgraditi za njegov srpski narod na Kosovu 250 kuća. Pokazalo se da nije u pitanju nikakav humanizam, već da je to hteo da učini tuđim parama, novcem iz Srbije. O tome mediji nisu rekli ni reč.
Predsednik Srpskog saveza u Švedskoj ističe da su kapaciteti i sposobnosti naše dijaspore ogromni, i intelektualno i u nauci, umetnosti, kulturi, na kraju i u politici.
– Mi smo građani tih zemalja, a mnogi su i njihovi državljani. To nam obezbeđuje znatnu moć u tim društvima. Građani Švedske, čak i ako nisu njeni državljani, mogu da biraju i da budu birani u sve organe, uključujući i parlament. Kao građani ili državljani Švedske, mi možemo da dignemo svoj glas, da tražimo poštovanje međunarodnog prava, da izađemo na ulice ako treba, po mnogim linijama možemo da vršimo pritisak na vlast, da obezbedimo mesto u medijima, da utičemo na javno mnjenje koje ima veliki uticaj na ponašanje tamošnjih političara. Ali, za takve akcije, nama su potrebni podrška i pomoć iz matice, kvalitetna saradnja kroz koju ćemo definisati smerove naših aktivnosti – kaže Janić koji je član Saveta švedske vlade za pitanja integracije i etničke ravnopravnosti.
– Švedska je do kraja 2006. dala sedam milijardi kruna, ili oko 700 miliona evra, za Kosmet. U ovu srpsku pokrajinu švedski vojnici i policija otišli su da bi doprineli implementaciji Rezolucije 1244. Znamo da do danas od toga nije bilo ništa, nego je bilo obratno. Zbog toga ozbiljno razmišljam da podnesem tužbu Međunarodnom sudu protiv Švedske kao države. Ljudi iz naše dijaspore mogu i u drugim državama da pokrenu slične tužbe. Za bilo kakvu akciju neophodne su nam dobre baze podataka naših institucija, recimo precizni snimci stanja ljudskih prava na Kosmetu. Takve podatke mi, nažalost, ne dobijamo, snalazimo se, trošimo vreme i energiju, sužavamo polje za trenutno reagovanje, pogotovo kada je reč o slici koju o Srbiji i Srbima nameću mediji na zapadu. Ta kampanja traje skoro deceniju i po, Srbi se proglašavaju za jedine zločince na ovim prostorima, za Kosmet se govori da ga je Srbija okupirala, da ono mora da se da Albancima jer je Milošević činio zločine nad njihovim narodom. Zato je zapadnim političarima lako da govore o nezavisnosti Kosova i Metohije, oslanjaju se na sliku stvorenu u javnosti – tvrdi Janić.
„Dijaspora mora da se koncentriše na akcije kroz koje može puno da se učini u predstojećim mesecima. Kakvo god bilo rešenje, ako Kosmet i ostane u sastavu Srbije, sigurnost života i imovine Srba, Roma i drugih nealbanaca ostaće kao jedno od ključnih pitanja. Kada bude konačno rečen status Kosmeta, moraćemo da pokrenemo tu akciju, ali na osnovu precizno definisanog projekta. Pritiskaćemo vlast, tražićemo odgovornost za svaki etnički incident, za svako ugrožavanje ljudskih prava, za svako narušavanje lične ili imovinske bezbednosti, spomenika kulturne i istorijske baštine”, naglašava Nikola Janić.
