I pre nego što će pasti odluka o budućem statusu Kosova i Metohije, priča o mogućnosti da će srpska pokrajina „svakako“ dobiti kakvu-takvu vrstu nezavisnosti već je izazvala efekte kao da je to svršena stvar. To i nije tako čudno kad se zna koliko je zapadnih visokih političara i istaknutih predstavnika međunarodne zajednice najavljivalo upravo tu varijantu.
Iako međusobno nisu povezani, zahtevi za nezavisnošću dveju proruskih autonomnih republika, Abhazije i Južne Osetije, formalno u sastavu Gruzije, i moldavskog Pridnjestrovlja, na jednoj strani, i fama o izdvajanju Škotske iz Velike Britanije ili približavanje kanadskog Kvebeka praktičnom suverenitetu, na drugoj, upadljivo su aktuelizovani sa najavama razrešenja kosovskog pitanja. Iako su Južna Osetija i Abhazija deceniju i po praktično izvan svakog uticaja i kontrole centralne vlasti Gruzije, tek sada su odlučile da upute zvaničnan poziv međunarodnoj zajednici da ih prizna kao samostalne i suverene teritorije. Isti zahtev, u zajedničkoj trojnoj deklaraciji sa Južnom Osetijom i Abhazijom, postavila je i „Pridnjestrovska Moldavska Republika“. Svaka od ove tri pokrajine nimalo ne sumnja da ima puno pravo na status“ nezavisne, suverene države i ravnopravnog međunarodnopravnog subjekta“.
Bure baruta
Teritorija Moldavije na desnoj obali reke Dnjestr bila je arsenal sovjetskog naoružanja, ali kratkotrajni oružani sukob posle raspada ŠSR, srećom, nije buknuo u ratni požar. Proglašenje nezavisnosti i prisajedinjenje Pridnjestrovlja Rusiji se čine daljim nego u slučaju Abhazije i Južne Osetije, jer da od nje deli cela Ukrajina. Bez obzira, međutim, na nacionalnu strukturu stanovništva (trećina su Moldavci, četvrtina Rusi, druga četvrtina Ukrajinci, ostali Bugari i druge nacionalnosti), raspoloženje je izrazito prorusko.
Da bi predupredila eventualno, mada malo verovatno, rešenje kojim bi međunarodna zajednica izišla u susret ovim trima oblastima, sama Gruzija je ponudila svoju varijantu „nezavisnosti“ Južne Osetije i Abhazije, na izvestan način poprilično sličnu srpskoj varijanti za Kosmet – „više od autonomije, manje od nezavisnoti“: gruzijski parlament je ponudio „konfederalni odnos“ u zamenu za odustajanje od planova za potpunu nezavisnost.
Podeljena zemlja
Kao Abhazija, Južna Osetija ima zajedničku granicu s Rusijom. Kad je Staljin prepolovio Osetiju, Rusiji je ostavio njen severni deo, a južni pripojio Gruziji. Sada taj „poklonjeni“ deo traži da se vrati pređašnje stanje, da Južna i Severna Osetija ponovo budu jedna republika, čime bi gruzijski deo automatski ušao u sastav Ruske Federacije.
U svim trima oblastima stanovništvo, uključujući veliki procenat Rusa, izrazito je proruski orijentisano i već dugo govoto svi žitelji imaju pasoše Ruske Federacije.
U međuvremenu, između crnogorskog referenduma o istupanju iz državne zajednice sa Srbijom i sve prisutnije senke nezavisnosti Kosmeta, Abhazi i Osetini su međunarodne predstavnike pitali „kako to da Crnogorci imaju, a oni nemaju pravo na samostalnu državu?“ – ali, narvno, nikakav odgovor nisu dobijali. Odgovor im nije ni bio potreban, jer su ga unapred znali – zato što Zapad nema isti aršin za sve narode, a u ovom slučaju njegov jedini aršin je da Gruziju drži uz sebe, a kad je primi u NATO – da se sasvim primakne granicama Rusije.
Nepomirljivost
Ambicija crnomorske oblasti Abhazije, koja važi za antičku Kolhidu gde su Argonauti tražili zlatno runo, da dobije nezavisnost datira od dana raspada SSSR-a. Gruzija ni krvavim ratom nije uspela da je vrati pod svoje okrilje.
Abhaski lider Bakpaš, uz nedavni poziv predsedniku Putinu da Rusija prizna njegovu zemlju, izjavio je da „Gruzija i Abhazija više nikada ne mogu biti u istoj državi“.
Imajući u vidu ambicije ovih triju oblasti, ali i Nagorno Karabaha, enklave unutar Azerbejdžana, koja se, sa pretežno jermenskim stanovništvom, opredelila da uđe u sastav Jemenije, Moskva je upozoravala partnere u Savetu bezbednosti i G-8 da bi priznavanje nezavisnosti Kosova bilo presedan. To jest da bi i ove četiri teritorije s pravom zahtevale da dobiju isti status. Zapadnjaci uporno ponavljali da „Kosovo nije presedan“, što znači da će se oglušiti o zahteve pomenute četiri oblasti, uvereni da će se i njihove vlasti i Rusija s tim pomiriti i da neće praviti veći problem nego do sada.
