Za Mladana Dinkica, guvernera Narodne banke Jugoslavije, slobodno se može reci je atipican guverner. Svoju nesvakidašnjost, zasluženu cestim javnim eksponiranjem, on objašnjava sadašnjom fazom u kojoj se država nalazi – pocetak bolne i neizbežne tranzicije, kada javnost mora da bude pripremljena za osnovne postulate tržišne ekonomije. Kako kaže, svestan je da se cesto javno eksponirao, ali i da je dosta radio, pa je imao šta da objašnjava.
Primecuje, ipak, da dogadaji u segmentu monetarne i devizne politike i bankarstva polako ulaze u kolotecinu, pa ce samim tim i njega biti manje u javnosti.
Nema ravnodušnih
Licno, Mladan Dinkic je zadovoljan rezultatima koje je ostvario za više od godinu dana, od kada je zamenio mesto asistenta na Ekonomskom fakultetu za mesto guvernera NBJ.
Svojim uspehom guverner smatra to što je uspeo konacno da vrati poverenje u nacionalnu valutu – dinar i banke. Trenutno, devizna štednja gradana iznosi preko 900 miliona maraka, dok je dinarska dostigla 50 miliona. Uskoro ce Jugosloveni u bankama imati orocenu milijardu maraka, što je kako kaže Dinkic, impozantno ako se ima u vidu da je prošle godine štednja iznosila svega 40 miliona maraka.
Mladana Dinkica od pocetka karijere prate kontroverzne price. Od toga da je „puškom zauzeo NBJ nakon 5. oktobra“, da sprovodi politiku medunarodnih institucija kobnu po domace bankarstvo, da favorizuje strane banke, da cvrsto drži nerealan kurs dinara, pa do toga da je na novoj novcanici od 200 dinara, lik njegove majke… Neki su mu zamerali i to, što su novi dinarski apoeni potpisani prvo prezimenom, pa imenom.
Nedavno je i u Saveznoj skupštini inicijativom radikala pokrenut postupak za njegovu smenu. Ipak, guverner odoleva.
Pljacka naroda
Autor knjige „Ekonomija destrukcije“ u kojoj je objasnio sistem funkcionisanja piramidalinih banaka i krade štediša u doba hiperinflacije, kaže da bi sada mogao da napiše još dva izdanja te knjige.
– Ispostavilo se da su zloupotrebe koje sam opisao bile tacne, medutim, i da ih je bilo mnogo više – kaže Dinkic. – Generalno, kao što sam i napisao, tokom prethodnih deset godina, dogodila se jedna velika pljacka naroda, a nju je na neki nacin organizovao ili precutno gledao šta se radi gospodin Miloševic. Ne kažem da se on najviše obogatio, ali je sigurno da je puštao svoje saradnike da sticu novac i zbog toga ih držao verne sebi.
• U vašem slucaju ocito da nema ravnodušnih?
– Postoje tri grupe ljudi koji ne vole ovo što radim. Prva grupa su oni koji su izgubili previlegije koje su imali u prošlom periodu zahvaljujuci bliskosti sa bivšim režimom. To su
ili ekstraprofiteri ili oni koji su se bavili finansijskim kriminalom. Mnogi su prethodnih godina svoju finansijsku moc bazirali na informacijama kako ce se kretati kurs i na taj nacin sticali bogatsvo, dok su drugi organizovali mrežu dilera. U ovu grupu bih ubrojao Karicevu banku. U drugu grupu onih koji me ne vole spadaju politicke partije sada u opoziciji, ali, verovatno, tu spada i manji deo sadašnje vlasti. NJima smeta što NBJ beleži uspeh i što je po popularnosti odmah iza Srpske pravoslavne crkve. U poslednju grupu ubrojao bih „dobronamerne“ kriticare koji se ne slažu sa postojecim kursom dinara. Za sada mislim da postojeci argumenti pokazuju da sam ja u pravu.
• Da li tu ubrajate profesora dr LJubomira Madžara, na cijem ste predmetu svojevremeno bili asistent?
– Kada je rec o politici kursa, profesor Madžar iznosi svoje iskreno mišljenje i ja nemam šta tu da zamerim, sem da mu se suprotstavim argumentima. Što se tice kritike zbog oporezivanja ekstraprofitera, on je subjektivan pošto je zaposlen kod gospodina Karica kao rektor njegovog univerziteta. Profesor Madžar mi je mnogo pomogao u karijeri, oduvek smo imali korektne odnose, a imamo ih i sada.
Tim za uspeh
• Kada je prvi put pokrenuto pitanje smene guvernera zbog zatvaranja cetiri velike državne banke, profesor dr Miroljub Labus, potpredsednik Savezne vlade, kao i Božidar đelic, republicki ministar za ekonomiju i finansije, cvrsto su stali iza Vas. Kako objašnjavate tu solidarnost clanova G17 plus po pitanju opstanka na funkcijama?
– Princip je sledeci. Greške svih prethodnih reformista bile su što su pokušavali i mislili da mogu da ostvare reforme ako rade sami, bez tima. Imate slucaj Ante Markovica i Dragoslava Avramovica. Obojica nisu uspela, jer nisu oformili tim koji bi koordinirano delovao u razlicitim segmentima reformi. Razlika je što mi sada imamo veliki tim koji se ne sastoji od jednog ili dva coveka, vec puno ljudi koji shvataju da odlazak bilo kojeg clana znaci vrlo brzu eliminaciju onih koji ostaju. Naš tim se drži veoma cvrsto i spreman je da na sebe primi rizik svih neuspeha, ali i nagradu za uspeh.
Londonski klub
Pregovori sa Londonskim klubom poverilaca bili su zakazani za kraj januara. Kako kaže guverner NBJ, u narednom periodu najverovatnije ce doci do nekih kontakata izmedu jugoslovenske delegacije i predstavnika Kluba, ali za sada SRJ nema interesa da požuruje pregovore.
– Naša situacija je kod Londonskog kluba poverilaca mnogo komplikovanija nego kod Pariskog. Ima mnogo kreditora ciji su porivi razliciti, kao i onih poverilaca koji nisu banke vec su delom i lica povezana sa nekadašnjim režimom – objašnjava Dinkic.
• U SRJ trenutno posluje šest stranih banaka. Primetno je da su one u vrhu top-liste po visini prikupljene devizne štednje Jugoslovena, ali da su vrlo „škrte“ kod odobravanja kredita.
– Kada strana banka pocinje sa radom, ona prvo prikuplja depozite, pa tek onda pocinje kreditnu aktivnost. Proces ekspanzije štednje i depozita nastao je od jula prošle godine, tako da se zapravo tek sada stvara kreditna baza. S druge strane, postoje faktori koji su van regulative NBJ, a koji usporavaju kreditiranje preduzeca, kao što je neadekvatno rešenje Zakona o izvršnom postupku, ali i to što veliki broj nepokretnosti nije uknjižen.
Crnogorske zablude
• Evropska unija na srpsko-crnogorskim pregovorima u Briselu jasno je stavila do znanja Crnoj Gori da uvodenje evra ne znaci precicu za clanstvo u EU, kao i da redefinisana država treba da ima jedinstvenu valutu. Svojevremeno ste i Vi savetovali Crnoj Gori da vrati dinar ili uvede sopstveni novac.
– Uvodenje evra u Crnoj Gori je ekstremno nefleksibilan potez i predstavlja lošu politiku za zemlju koja je u procesu tranzicije i razvoja. Izgubiti nacionalnu valutu znaci izgubiti mogucnost samostalnog vodenja monetarne politike. Crna Gori ima tudu valutu, ne vodi sopstvenu monetarnu politiku, a to podrazumeva da priznaje da nema sposobne kadrove. Svaki budžetski ili spoljnotrgovinski deficit rezultira ili padom životnog standarda stanovništva ili kradom tih istih gradana. Otuda i stav EU da Crna Gora nije ekonomski zrela za uvodenje evra.
Zajam
• Nedavno je Svetska banka najavila da ce sledeci zajam biti odobren za podršku reformama bankarskog sistema i programu privatizacije.
– Najverovatnije ce zajam biti odobren u martu i to u iznosu oko 70 miliona dolara. Napravljeni su radikalni rezovi u bankarskom sistemu i fakticki ta reforma je završena. Ostalo je samo da se obavi transfer imovine banaka u stecaju od strane solventnih banaka.
U slucaju da se postigne politicki dogovor o zajednici dve republike, što je sve izvesnije, NBJ ce ponuditi da se evro iz Crne Gore zameni za dinare, tako što ce ta republika dobiti dinare po zvanicnom kursu, a to je moguce u jednom kracem vremenskom periodu. Srbija je samo za prvih mesec dana zamene evra konvertovala u tu valutu oko 1,4 milijardu maraka, a celokupna novcana masa u Crnoj Gori je višestruko manja.
Za kraj ovog razgovora, guverner Narodne banke Jugoslavije priznao nam je da sanja o danu kada ce sav novac koji je još u slamaricama gradani vratiti u bankarske tokove.
