Pedeset godina nesvrstanih sa ovom vaseljenskom proslavom u Beogradu aktuelizovali su staru tezu da se pod Titom živelo bolje. Te naš pasoš je bolje važio nego sada, te plata nam trajala preko mesec dana, nije bilo siromašnih, a ni bezobrazno bogatih koji su sve nas pokrali, a da ne pričamo kakve smo sve fabrike imali… Na marginama Bilo bolje za vreme Tita razgovora vode se i razgovori da li nam je za vreme Miloševića bilo bolje nego sada? Da li je bilo bolje za vreme Koštunice ili sada?
Nije mi potreban ovaj prvi pasus da bih podsetio da su danas ljudi bez posla, privreda desetkovana, plate izdrže po šest-sedam dana umesto ceo mesec, oblačimo se u prodavnicama garderobe koju su neki drugi ljudi bacili, hranimo se u narodnim kuhinjama, investiramo po kladionicama… Ali niko ne diže glas.
Ranije se znalo. Tu je bio SPO i prve antirežimske demonstracije. Pa se pojavio neki DEPOS, pa DOS… I oni su pravili demonstracije, pa se sve treslo. Tu bio i neki OTPOR, pa mnogi neutralni progresivni intelektualci koji su znali da dignu glas.
A danas svi ćutimo kao da nam nikad bolje nije bilo. Ili da parafraziram onaj vic, Nikad bolje uvek nam je gore i gore. Sa televizije nas vešto bombarduju Pinkovi i Grandovi sve u službi one Ko vlada kulturom, vlada i državom.
Mada ja ne očajavam. Pred nama je dan D, kad će se ovaj režim protresti iz korena. Za drugi oktobar je predviđena združena, a nezavisno zakazana parada duginih boja i protest uzgajivača šumadijskog zlata. Pederi i maline zajedno protiv režima i predrasuda za bolje sutra. Sve ostalo nam je fenomenalno, samo da poradimo na finesama kod ljudskih prava i da prestrukturiramo model dirigovane ekonomije, odsek malina pod našim uslovima.
Braćo malinar i sestre pederi, ja sam sa vama… Pratim radnju iz kladionice.
