Vlast koju ima nece biti dugog veka. Manipulacijama, podmetanjem, kupovinom i prodajom svega i svacega, pa i poslanickih mandata kojima se osigurava parlamentarna vecina, ne može se dugo upravljati zemljom i narodom. Izbori su pred nama i na njima ce sve biti rešeno. Izborima i nikako drugacije.
Potpuno neopravdano, ali i lako objašnjivo zasicenjem javnosti aferama koje u Srbiji jedna drugu sustižu, politicki i pravni skandal oko Socijaldemokratije je nekako medijski ponovo skrajnut – što svakako protagonistima druge strane u tom sporu ide u prilog.
Kako Vi, kao legitimno izabrani predsednik SD, vidite krajnji ishod slucaja koji se, evo vec punih godinu dana, povlaci po svim za to nadležnim državnim institucijama?
Druge strane u Socijaldemokratiji fakticki nije ni bilo. Ni jednu stranku, pa ni Socijaldemokratiju, ne cini grupa ljudi na položajima, do kojih su došli zahvaljujuci njoj. A sa njima je iz Socijaldemokratije krenulo tek oko 250 ljudi. Iz 100 opštinskih odbora to nije ucinio niko, a iz preostalih tridesetak tek pokoji clan. Za stranku koja ima preko 40 hiljada clanova, a u ovom trenutku oko 140 opštinskih odbora, to i nije poseban gubitak. Ako imate stranku, imacete i poslanike, a ako imate samo poslanike, onda ste kratkog veka i „slamka medu vihorove“.
I pored nasilja kojem smo bili izloženi, nas taj slucaj suštinski nikada nije opterecivao, jer vrlo dobro znamo da je sudbina svake stranke, pa i naše, u rukama njenih clanova, a ne bilo kakvih državnih institucija.
Analizirajuci postupanje Ministarstva pravde, reklo bi se da se kod nas i dalje ne respektuje posebno onaj ustavni princip podele vlasti na zakonodavnu, sudsku i izvršnu, tj. njihova odvojenost, nezavisnost i ravnopravnost. Koga smatrate najodgovornijim za takvo stanje u državi?
One koji danas odlucuju o našoj sudbini. To je pet-šest ljudi koji se skrivaju iza Vlade, Parlamenta, ovih ili onih institucija. Predvodi ih premijer đindic. Cenim njegovu agilnost, ali mnoge njegove poteze i akcije ne odobravam. Oni su, kao svojevremeno Miloševic, umislili da su Bog i batina, i da je Srbija njihovo vlasništvo, da su je u naslede dobili od oceva, dedova i pradedova.
Nisu gradani Srbije slepi kod ociju da ne vide šta oni rade. Zaslepljeni su vlašcu i to ce im se osvetiti.
GLAD I BEDA HARAJU
Arbitrarnost Predsedništva DOS-a, koja u unutarstranackim stvarima koalicionim sporazumom nigde nije ni spomenuta, izgleda da nije bila dovoljna opomena ostalim clanicama, pa se posle Socijaldemokratije na dnevnom redu našao i PDS (doduše u nešto izmenjenom redosledu poteza), a može se pretpostaviti da prava „iznenadenja“ tek slede, kada se predizborna kampanja (koja je za mnoge, pa i unutar DOS-a, vec pocela) bude zahuktala. Posle svega što se Vama licno i stranci na cijem ste celu dogadalo, mislite li da je DOS opravdao svoju ulogu u obaranju režima Slobodana Miloševica ili je samo dodatno iskomplikovao politicki život u Srbiji?
Neke stvari koje su priredivane meni i Socijaldemokratiji nisu se dešavale ni u Miloševicevo vreme. Socijaldemokratija je ponosna zbog svog doprinosa slamanju prethodnog režima i izbornoj pobedi. Ponosimo se i iskazanom upornošcu u borbi za pravo i pravdu i svesni smo da je malo stranaka na srpskoj politickoj sceni koje bi tako stoicki izdržale hajku izvedenu po staljinistickom uzoru.
DOS je pobedio Miloševica na izborima, primorao ga da prizna izborni poraz, ali je još uvek veoma daleko od promena Miloševicevog sistema koje smo narodu obecavali.
Kako je moguce da posle toliko provokacija, poput tekuce akcije DHSS, ali i ostalih periodicno obnavljanih (kao one o autonomiji Vojvodine) ta sve neprirodnija koalicija opstaje na vlasti?
DOS se sve više urušava. I pitanje je šta ce od njega na kraju da ostane. Da je bilo pameti, a Socijaldemokratija je to od pocetka zagovarala, odmah nakon izbora krenulo bi se u kontrolisanu transformaciju DOS-a, jer je i poslednjem laiku bilo jasno da DOS, buduci u toj meri ideološki i politicki heterogen, nece moci dugo da funkcioniše kao kompaktna koalicija. Nismo bili poslušani i zato smo iz dana u dan svedoci sve ozbiljnijih konfrontacija unutar DOS-a.
Vlast koju ima nece biti dugog veka. Manipulacijama, podmetanjem, kupovinom i prodajom svega i svacega, pa i poslanickih mandata kojima se osigurava parlamentarna vecina, ne može se dugo upravljati zemljom i narodom. Izbori su pred nama i na njima ce sve biti rešeno. Izborima i nikako drugacije.
Ako bismo pokušali da ih po znacaju klasifikujemo, svakako najveci balast nove vlasti jesu za gradane nepodnošljiva ekonomska situacija, pritisci medunarodne zajednice zbog izrucenja optuženih pred Haškim tribunalom i, na kraju (ili pocetku svega što nam se danas dogada) kosovski galimatijas. Kakav je, u najkracem, po Vašoj oceni bio ucinak nove vlasti nakon hvatanja u koštac sa ovim košmarnim politickim izazovima?
Za nas kao socijaldemokrate kljucno je da ogromna vecina gradana sve teže živi. Glad i beda haraju Srbijom. Ljudi ne mogu da prehrane svoju decu, lišavaju su mnogih elementarnih potreba, drhteci kad im poštar zazvoni na vratima sa racunom za struju ili telefon. A kada ste gladni i bosi, ostajete gluvi za svaku pricu vlastodržaca, bes i ogorcenje vas obuzimaju pred svakim njihovima hvalospevom. Uvek sam govorio: sudbinu jedne vlasti ne odreduju njene namere, mogu one da budu dobre, cak i plemenite; sudbinu svake vlasti pa i ove odreduju njeni ucinci koji se najbolje vide u nacinu i kvalitetu života svakog pojedinca.
VLADARI IZ SENKE
Istovremeno, tzv. obican svet u Srbiji je poprilicno iritiran rasipništvom svojih izabranih politickih predstavnika, verovatno „najtransparentnijim“ u vreme održavanja sednica Predsedništva DOS-a, kada se mogu videti konvoji crnih limuzina, cete telohranitelja i ostali prateci glamur – kao da je u toku samit najbogatih država sveta. Zvuci li Vam demagoški javno postavljanje pitanja: ko sve to placa? A može i ono: cega se vi to, gospodo, plašite?
Voleo bih da to pitanje postavite sirotinji o kojoj sam prethodno govorio. Ljudima koji i dan-danas strahuju da im se detetu nešto ne dogodi kad izade na ulicu. Njihovo mišljenje je najrelevantnije.
Došli smo i na ono neizbežno: kriminal na svim nivoima cveta a za to izgleda kao da se niko ne oseca odgovornim. Pored nekoliko spektakularnih otmica o kojima istraga nije ništa utvrdila, postoje i vrlo sumnjive okolnosti vezane za poslove nabavke opreme za potrebe resornog Ministarstva unutrašnjih poslova. Koji su, po Vašem mišljenju, razlozi da se Vlada Srbije ponaša tako nonšalantno spram ovih pojava?
Možda Vi niste u pravu. Možda su u pravu ministri i predsednici koje svaki dan gledamo na televizijskim ekranima kako se „ubijaju“ dokazujuci da smo i u tom pogledu na dobrom putu. Znam da je ovo vreme košmarno, da umnogome podseca na svojevrsnu prvobitnu akumulaciju kapitala, ali se i dan-danas ježim pri secanju na stav jednog nekadašnjeg celnika Ruske Federacije, cija je suština u tome da se u kapitalizam mora ici što pre – pa makar i preko mafije. Iako sam realista i odavno nesklon da razmišljam u klasicnim kategorijama (na primer: kapitalizam-socijalizam) živim u uverenju da država mora da se ponaša odgovorno, u skladu sa Božjom i ljudskom pravdom i zakonima koje sama donosi.
Zloupotrebe u finansijskom sektoru kojim se bavila posebno formirana komisija pod Vašim vodstvom nije dala željene rezultate – umesto najavljenih nekoliko milijardi maraka, prikupljenih po osnovu jednokratnog oporezivanja ekstraprofita inkasirano je tek nešto preko sto miliona. Znaci li to da je ekonomsko-kriminalna oligarhija od pre 5. oktobra uspela da sacuva svoje pozicije i tako prakticno nastavi da iz senke vlada zemljom?
Prijatelji mi kažu da mi je Bog bio na pomoci što nisam nastavio taj zapoceti posao. I danas, medutim, tvrdim da je u republicku kasu moglo da se slije preko milijardu maraka. Drago mi je što i guverner Dinkic govori da se moglo prikupiti mnogo više i što neke od odgovornih za to direktno proziva. Nije moj problem što se Zakon trapavo sprovodi i što se sve, manje-više, završava u skladu sa procenama nekih zvanicnika koji su i pre pocetka akcije, kada niko nije mogao ni da sanja šta ce se ustanoviti, tvrdili da ce biti dovoljno da se skupi 100-200 miliona.
U jedno sam siguran – ako se zakon sprovodi selektivno i nedosledno, bolje ga je ukinuti i potražiti neko drugo rešenje. A što se tice „vladara iz senke“ to je stara i, po svoj prilici, vecna tema. Kao što ce biti i vecna borba medu njima za odlucujucu poziciju.
S obzirom na vrlo neubedljivu preostalu skupštinsku vecinu ocekujete li da ce u ispunjavanju sve glasnijih zahteva za raspisivanje vanrednih izbora prevagnuti medusobna surevnjivost lidera clanica DOS-a ili rastuci pritisak gradana nezadovoljnih postignutim a obecanim pre skoro dve godine?
Uloga gradana i naroda bice presudna. Verujem da ce se to pokazati i na Saboru zakazanom za 28. jun ove godine. Bice to miran i dostojanstven skup sa zahtevom da se u Srbiji što pre raspišu vanredni izbori.
Najave dolaska u Beograd povecavaju se iz dana u dan. Doci ce mnogi i iz dijaspore.
Kada smo vec naceli tu temu, kakvo je prema Vašem sudu dominatno raspoloženje naroda u mestima koje ovih dana obilazite po Srbiji?
Srbija je nesrecna, ljuta i ogorcena.
Imajuci na umu konkretne postupke i celokupni demokratski potencijal dve republicke vladajuce garniture, kakve su Vaše trenutne procene buducnosti zajednicke države Srbije i Crne Gore?
Opstace zajednica Srbije i Crne Gore. Osecam samo nelagodu što neko sa strane treba da nama otvara oci i dokazuje da je to u vitalnom interesu i jednog i drugog naroda.
GENERAL I SINDIKALAC
Predsednik UGS „Nezavisnost“ Branislav Canak je u prethodnom broju „Srpske reci“ veoma oštrim recima govorio o politici srpske vlade, pa je u istom kontekstu najavio da ce njegova sindikalna organizacija pozvati svoje clanstvo da se organizovano prikljuci Vidovdanskom saboru. No, samo nekoliko dana kasnije, na sazvanoj konferenciji za štampu sve to je opovrgao navodeci, izmedu ostalog da mu smeta prisustvo nekadašnjeg Miloševicevog generala, koji je u vreme DEPOS-a i održavanja prvog Vidovdanskog sabora mogao da puca u okupljene. Kako to komentarišete?
Ponosim se svojom vojnickom karijerom. Oficir sam postao u dvadesetoj godini, završio sam sve vojne škole, ukljucujuci i najvišu, kao prvi u rangu, magistrirao sam i doktorirao na problemu šovinizma. Uvek sam branio oficirsku cast i dostojanstvo; zbog njih sam i samovoljno napustio Armiju 20. maja 1992. godine. Nisam narcisoidan, ali na onome što sam tada ucinio drugi bi vaspitavali generacije oficira i vojnika. Gledam kako bi neki sada i to da uprljaju. Medu njima ima i onih koji su se zavlacili u mišje rupe pred Miloševicevom silom, šetali po svetu dok je ovde bilo najteže, vukli me maltene za rukav da sa mnom govore po mitinzima ili ucestvuju u televizijskim emisijama. Nekad su mi izricali hvalospeve, cak i pred celnim ljudima Medunarodne konfederacije sindikata, a sada im smetam jer sam tobože bio Miloševicev general i „mogao sam da pucam na njih“ u vreme prvog Vidovdanskog sabora – koji je, koliko znam, po važecem kalendaru uvek posle 20. maja – dakle onda kada ja više nisam bio u vojsci.
Kao da narod ne zna šta sam ucinio za pobedu nad Miloševicem. A što se „pucanja“ tice, nikada nisam pucao, osim na vojnickom strelištu, cak ni u lovu na divljac, jer oružje i pucanje ne volim. A taj covek i takvi ljudi – uvek pucaju u prazno. Priznacu im da su u pravu kad na okupljanjima koja sami organizuju dode više od 200 radnika cije interese navodno zastupaju. Ne brinu oni ni o cijim interesima osim o svojim. Pre svega o sopstvenim džepovima. Znaju to i radnici i mnogi njihovi sindikalni predstavnici. Zato ce i oni doci na plato ispred Savezne skupštine 28. juna ove godine.
UZAJAMNO RESPEKTOVANJE
Osim zajednickog zahteva za održavanje vanrednih izbora na svim nivoima, šta mislite o liderima stranaka sa kojima zajednicki organizujete Vidovdanski sabor 2002. godine, kako ih politicki ocenjujete?
Uvek sam bio u dobrim odnosima sa mojim imenjakom, bez obzira što o mnogim problemima Vuk Draškovic i ja mislimo razlicito, i što su stranke kojima rukovodimo drugacijeg ideološkog profila. To nikada nije smetalo našim odnosima. U opozicionom demokratskom pokretu Srbije Vuk Draškovic ima posebno mesto. Bio je najveca žrtva prethodnog režima i žao mi je što je Srpski pokret obnove u jednom trenutku doživeo pad. Ali, takode me raduje njihova sadašnja reafirmacija, vidim da SPO obnavlja svoju snagu širom Srbije.
Svedok sam i Vukove odlucnosti da maksimalno pomogne izbavljenju Srbije iz drame koja nas je zadesila.
Što se gospodina Vuksanovica tice rekao bih da je, iako relativno mlad, on vec izrastao u politicara znacajnog formata. Siguran sam da je sada na stabilnoj politickoj trasi. Pred njim je izvanredna perspektiva, radovacu se svakom njegovom uspehu i svakoj stepenici koju preskoci na uzlaznoj liniji na kojoj se nalazi.
Neki priželjkuju da se politickom skupu zakazanom za 28. juni pridruži i Velja Ilic. Šta Vi o mislite o još nedorecenoj poziciji celnika Nove Srbije?
Velja Ilic je po mnogo cemu specificna licnost na politickoj sceni Srbije. Pragmatican je, dinamican, oštar na recima, cesto teško predvidljiv. Trudio sam se da mu pomognem kad je njemu bilo teško, a on mi je uzvratio istom merom – to je nešto što ja poštujem i ne zaboravljam.
