**
NIKOLA DRENOVAC
(Ruma, 17.12.1907 — Beograd, 12.07.1996)
Nikola Drenovac, sveštenik, književnik i prevodilac, rođen je u Rumi 17. decembra 1907. godine, od oca Vasilija Drenovca, rumskog ćurčije i majke Jelene, rođene Petrović. Osnovnu školu i nižu gimnaziju završio je u Rumi a Bogosloviju u Sremskim Karlovcima 1929. godine. Bio je sveštenik do 1938. godine kada je emigrirao u SAD gde je uređivao srpski list u Pittsburgh-u sve do povratka u domovinu 1947. Zbog aktivnog učešća u naprednom pokretu Srba u SAD, isključen je iz Crkve. Po završetku Drugog Svetskog rata radio je kao urednik „Slobodne reči“, „Prosvete“ i Literarne redakcije Radio Beograda, na kom položaju je 1964. godine i penzionisan.
Književnim radom bavio se od 1924. saražujući u „Književnom jugu“ i „Stožeru“ u kojima su objavljivali srpski avangardisti. Sa prvim pesmama javio se još kao đak Realne gimnazije u Rumi, a prve pesme je objavio kao đak Karlovačke bogoslovije u beogradskom „Vencu“, zagrebačkoj „Mladosti“ i subotičkom „Književnom severu“. Sarađivao je sa brojnim časopisima i listovima.
Pored pisanja za odrasle „s velikim interesovanjem je pratio dečji život i pisao za decu s puno ljubavi i poštovanja“.
Umro je 12. juna 1996. godine u Beogradu. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.
Knjige pesama
- „Lice u lice“, Naklada Antuna Rota, Osijek, 1935
- „Rođendan“
- „Vragolije“
- „Đaci veseljaci“
- „Vesele majstorije za decu i starije“
- „Čudna čuda“
- „Dobar dan radosti“
- „Tamo amo po svetu“
- „Dva rovinjska kapetana“ (objavljena sa Draganom Lukićem)
- „Nezvani gost“
- „Vetar i vlati“
- „Oteto od života“
- „Jevanđelje po meni“, Matica srpska, 1955 (poema)
- „Pukotina“, 1956 (roman)
- „Ukus života“ (zbirka pripovedaka)
- „Od oltara do revolucionara“
- „Pisci govore“, Grafos, Beograd, 1964
„Nikola Drenovac je pesnik jasne misli, darovite invencije, liričar nežnih osećanja i vedrog pogleda na život i detinjstvo. Takva ličnost imponuje dečjoj prirodi i zato će reči ovih pesama umeti da se utkaju u osećanja mladih, veoma osetljivih na iskrenost i neposrednost literarnog kazivanja…“