I danas posle 150 godina od boravka srpskog genija u Gracu, glavni grad pokrajine Štajerske među austrijskim Srbima nosi naziv “Teslin grad”. Smešten u jugo-istočnom delu Austrije, grad je u istoriji bio najbliži da prihvati Slovene i Srbe koji su sa Balkana nadirali na sever. U gradu su se najduže zadržavali školarci, odnosno srpski studenti Univerziteta Grac.
Najpoznatiji među studentima je sigurno bio Nikola Tesla, srpski genije i svetski naučnik. Tesla je rođen 1856. godine. Kao osnovac i srednjoškolac bio je bolešljiv, ali čim je prezdravio otac Milutin ga je poslao kod ujaka prote Tome Mandića u Tomingaj kod Graca da ojača. Odatle, Tesla kreće na studije elektrotehnike u Grac, gde upisuje Politehničku školu. Tada je imao 19 godina.
Nastavlja svoje školovanje u Gracu od 1875. godine, na Politehničkoj školi, poznatijoj kao Joanneum . Ova ustanova i dalje postoji i jedan je od najvećih fakulteta primenjenih nauka u Austriji. Stipendiju je dobio od Karlovačkog vojnog okruga.
“Nikola Tesla je više od pola godine živeo je u domu u Atemskoj ulici br. 8 sa Kostom Kulišićem. Tokom prve godine studija, pokazao se kao najbolji student , a najviše se posvećuje fizici, matematici i mehanici. Aktivno se uključio i u rad književno-akademskog društva „Srbadija“, pred kojim je pročitao svoj prvi samostalni rad „O kapilarnim cevima“, kasnije štampanom u almanahu Društva, koji je izlazio u Novom Sadu”, pripoveda nam Rade Bakračević, teslijanac iz Maribora i predsednik Srpskog kulturnog društva Štajerska zajednica, koje okuplja Srbe iz Štajerske u Sloveniji i Austriji.
Profesori iz Graca su jako hvalili studenta Nikolu iz sela Smiljana u Lici, ali su istovremeno, bili i zabrinuti zbog Teslinog prekomernog rada. Zbog podsmeha ostalih studenata, Tesla počinje da se kocka i da do kasno u noć ostaje u “Botaničkoj bašti”, omiljenom kafeu studenata, igrajući bilijar, šah i karte. To je izazvalo veliku zabrinutost kod Teslinih roditelja, ali i ostavilo traga na njegovo studiranje.
“Nikola Tesla je 1878. godine isključen sa Politehničke škole, jer nije položio sve predviđene ispite i izgubio je stipendiju. Pošto ga je Matica srpska odbila po drugi put, iznenada odlučuje da ode u Maribor, u potrazi za zaposlenjem. Tesla nikada nije diplomirao na Politehničkoj školi u Gracu. Prekinuo je studije 1879. godine i otišao da radi kao pomoćni inženjer u tehničkom pogonu u Mariboru”, kaže Rade Bakračević, Srbin iz Maribora.
U Gracu u zgradi bivšeg Tehničkog fakulteta postoji spomen ploča sa imenima najboljih studenata, među kojima je i Nikola Tesla. Postoji i studenstka soba Nikole Tesle, ali se ona dugo koristila kao magacin i biće preuređena u spomen-sobu. Srpsko kulturno društvo Štajerska zajednica iz Maribora, i posebno njen član Rade Živaljević, su se međutim založili kod Austrijanaca i gradskih vlasti Graca da se sačuva sećanje na srpskog genija i svetskog naučnika.
“Profesor Habs Sunkelsa, rektor Univerziteta Grac sa svojim saradnicima prihvatio je predlog članova srpske Štajerske zajednice iz Maribora da se njihovoj univerzitetnoj laboratoriji da ime velikog srpskog naučnika Nikole Tesle. Članovi Štajerske zajednice su bili inicijatori da se podigne bista Nikole Tesle u zgradi Tehničkog fakulteta u Gracu. Takav predlog dali su i ljudi iz Hrvatske, ali su im vlasti iz Graca odgovorile da dozvolu za postavljenja postamenta imaju samo Srbi”, otkriva nam Rade Bakračević.
PETNAEST GODINA BRATSTVA
Srpsko kulturno društvo Štajerksa zajednica ove godine slavi svoj petnaesti rođendan. Osnovano je i registrovano 18. maja 2006. godine Mariboru sa ciljem da povezuje srpske pojedince, klubove i udruženja sa prostora austrijske i slovenačke Štajerske radi negovanja sveopšte kulture i istorije srpskog, slovenačkog i austrijskog naroda.
“Te već daleke 2006. godine mi smo bili organizacija koja je ostvarivala saradnju i povezivanje evropskih regija u ovom delu Starog kontinenta. Naša Štajerska zajednica već 15. godina pokriva regiju od dva miliona stanovnika iz Austrije i Slovenije. Da smo uspeli u svojoj misiji širenja i povezivanje Srba sa svojim domaćinima govori i činjenica da nam je jubilej čestitao Ernest Kalteneger, poslanik u austrijskom Parlamentu i predsednik KP Austrije”, hvali se Rade Bakračević.
Kalteneger je pohvalio otvorenost Austrijanaca prema svim ljudima, a posebno prema svojim stranim sugrađanima i predložio da se srpska Štajerska zajednica poveže i sa ostalim državama Evropske Unije.
Od prvog dana osnivanja društva postoje Srpske internetne novine: »Štajerske novice«, koje je do juna 2020. godine posetilo 21. milion čitalaca iz celog sveta, što je rezultat vredan Ginisovog rekorda. Glavni i odgovorni urednik ovog glasila je Rade Bakračević, koji o sebi kaže:
“Rođen sam 1939. godine. Potičem iz Raške. Živeo sam i radio u Kraljevu. U Sloveniju sam došao davne 1965. godine. Diplomirao sam metalurgiju, ali sam uz posao počeo da se bavim društvenim radom u srpskoj koloniji u Mariboru. Bio sam jedan od najaktivnijih Srba u uspostavljanju prijateljstva i saradnje između mog Kraljeva i slovenačkog Maribora, koji su bili gradovi braća. Nakon raspada jugoslavenske
federacije, došlo je do prekida veza između Slovenije i Srbije, pa su devedesetih godina i naši bratski odnosi bili zamrznuti. Počeli smo zajedno da gradimo nove odnose, pa je moj slovenski grad Maribor već 1998. potpisao povelju o suradnji sa mojim srpskim Kraljevom”, ponosam je Rade Bakračević, koji nosi titulu Viteza srpstva.
Srpska Štajerska zajednica ili Štajerska skupnost je jedna od najboljih naših organizacija u Sloveniji. U Štajerskoj ima oko 8000 Srba, a ova zajednica ima oko šezdesetak aktivista. Pored Srba njeni članovi su i Slovenci, Austrijanci, Hrvati i Mađari, koji se iskreno bave zajedničkom kulturom, ali i srpskim pitanjem u Sloveniji i Austriji. Potpredsednik Štajerske zajednice je Rade Lukić, inače predstavnik austrijskih Hrvata.
“Surađujemo sa svima i ne pitamo tko je odakle, iako ovdje u Sloveniji uglavnom moraš biti ‘nečiji’ želiš li dobiti natječajni novac za neke svoje projekte. Tako smo se i mi morali registrirati kao srpsko društvo, a slično je i s ovdašnjom hrvatskom i makedonskom zajednicom, jer nas slovenski zakon na to obavezuje« – govori Rade Lukić.
Predstavljanje srpske kutlurne baštine stalan je zadatak ove srpske zajednice iz Maribora. U svom radu srpska Štajerska zajednica ima snažnu podršku Ministarstva spoljnih poslova Srbije, Ministarstva kulture i informisanja Srbije i Srpske pravoslavne crkve.
Već prve godine rada organizovana je u mariborskoj katedrali izložba pravoslavnih ikona poznatog srpskog ikonopisca Dušana Neškovića. Ta izložba je zapisana zlatnim slovima u arhivu katoličke crkve i njenom časopisu »Družina«. Za to je srpska Štajerska zajednica dobila posebno priznanje od mariborskog kardinala Krambergera.
Članovi filmske ekipe snimili su tri dokumentarna filma o srpskom narodu i Srpskoj pravoslavnoj crkvi i prikazali ih širom Štajerske. Film »Putevima pravoslavlja« je na Međunarodnom Viva filmskom festivalu, religijskog, ekološkog i turističko-dokumentarnog filma zabeležio uspeh.
U međuvremenu Štajerska zajednica je predstavila srpske pisce, slikare, muzičare i pevače ozbiljne muzike, glumce i režisere, javne ličnosti i zvaničnike. Zajednica je primljena u Savez Srba Austrije, Savez Srba Slovenije, postala je član Zajednice podunavskih zemalja, koja okuplja evropske Srbe i u Gracu, glavnom gradu austrijske Štajerske u parku u samom centru, zasadila je drvo prijateljstva, koje simbolično
povezuje žiteljeAustrije i Srbije.
Drvo prijateljstva zasadili su Zigfrid Nagl, gradonačelnik Graca, Elfrieda Monogodius, predsednica Stranke zelenih i Rade Bakračević predsednik Štajerske zajednice. Svečanosti je prisustvovao veliki broj članova društva iz Štajerske zajednice iz Maribora, veliki broj političara iz austrijske Štajerske i više delegacija iz srbskih društava iz Austrije i Slovenije.
ZLATNO PERO ŠTAJERSKE
“Ponosni smo na podršku Boruta Pahora, predsednika Republike Slovenije, koje je izrekao prilikom otvaranja spomenika Mihajlu Pupinu na Bledu u prisustvu Tomislava Nikolića, tadašnjeg predsednika Republike Srbije.
Njegove reči su bile: »Ne smemo dozvoliti da se ponovi mržnja među Srbima i Slovencima, koja je bila vidna devedesetih godina prošlog veka. Srbi i Slovenci su sada najveći prijatelji. Slovenci nikada neće zaboraviti bratsku pomoć koju su Srbi pružili našem narodu 1941, godine kad su naše očeve i majke, koje su Nemci proteralisa njihovih ognjišta, Srbi primili u svoje kuće kao braću”, ističe Rade Bakračević.
I napominje da su mariborski Srbi i Srbi iz Štajerske posebno ponosni da su povezali i pobratimili devet
slovenačkih sa devet srpskih opština: Nova Crnja i Radenci, Novi Kneževac i Beltinci, Čoka i Črenšovci, Irig i Ormož, Kovin i Cankova, Petrovac na Mlavi i Puconci,Vrbas i Moravske Toplice, Bečej i Murska Sobota, Srbobran i Grac, Maribor i Kraljevo.
“Potpisivanjem Povelje o saradnji predstavnici srpskih i slovenačkih opština se dobrovoljno i u duhu sveopšte saradnje obavezuju na neposredno i dugoročno povezivanje, proširenje i unapređenje saradnje u oblasti privrede i ekonomskog razvoja, poljoprivrede, trgovine, turizma, kulture, prosvete i sporta, te razmenu iskustava u radu sa drugim oblastima koje bi bile od zajedničkog interesa”, precizira predsednik zajednice Rade Bakračević.
Specijalna komisija Štajerske zajednice za dodelu »Zlatnog pera Štajerske« je povodom proslave 15 godina
postojanja i rada dodelila priznanja najaktivnijim članovima. To visoko priznanje su dobili Rade Bakračević, predsednik društva, Zdravko Majstorović, predsednik Nadzornog odbora, Dragan Pavić, potpredsednik zadužen za austrijsku Štajersku, Dušanka Šef iz Graca, član Izvršnog odbora, Marko Lopušina, književnik i novinar, dopisnik iz Beograda, Aleksander Bakračevič, fotoreporter, Zorica Zec dopisnica iz Patrijaršije SPC, Radomir Čubranović, novinar, dopisnik iz Vojvodine, Ivan Rajović, novinar i književnik, dopisnik iz Šumadije, Stane Ribič, dopisnik iz Slovačke, Zorana Vlatković, ambasador Republike Srbije u Sloveniji, Filip Matko, dopisnik iz Pomurja, Dobre Stojanovski, blagajnik društva, Čedomir Petrović, fotoreporter, Dušan Vićentić, član IO, Božidar Drinić, dopisnik iz Zrenjanina, Aleksandra Čubranović, fotoreporter, Radmila Nešić, sekretar i Dragana Živojnović iz Radio Beograda, urednica i voditelj emisije »Večeraszajedno«.
Marko Lopušina
