Intervju Džemsa Džatrasa Srđi Trifkoviću
Od srede 3. maja, na vašingtonskoj sceni počinje da deluje jedna značajna nova institucija, Američki savet za Kosovo (American Council for Kosovo), jedna profesionalno koncipirana i vođena nevladina organizacija koja ima prevashodnu misiju da spreči nezavisnost Kosova i koja, pri tom, taj svoj stav tumači odbranom američkih interesa. U njenoj upravi i savetodavnim telima su ličnosti od ugleda, bivši admirali i generali, diplomate i visoki državni funkcioneri, bez ikakve etničke ili emotivne veze sa balkanskim prostorima. O radu Američkog saveta za Kosovo razgovaramo sa Džemsom Džatrasom, ključnim čovekom nove institucije i dugogodišnjim glavnim analitičarem Republikanskog političkog komiteta američkog Senata.
* Šta vam je trenutno glavni cilj?
– Cilj nam je da obrazujemo američku javnost i donosioce političkih odluka o pogrešnoj zasnovanosti zapadne politike prema Kosovu, a pre svega američke, politike koja već dugo biva vođena po principu inercije. Svima je jasno da pregovori ne vode nikuda. Albanci su spremni da razgovaraju samo o onome šta su Srbi već rekli da im neće dati, a to je nezavisnost. Kada pregovori neminovno dođu na mrtvu tačku, biće aktiviran već pripremljen plan zapadnih sila da obnaroduju „rešenje“ koje su već uveliko pripremile, tj. nezavisnost obavijenu u kojekakve oblande „uslovljenosti“ poštovanjem ljudskih prava, itd.
OBLANDA RUGOVE
– Naš je stav da takvim kursom američka strana neće pridobiti nikakve simpatije u islamskom svetu – nastavlja Džatras – premda su takva očekivanja već godinama prisutna u američkoj politici na Balkanu, a da će, pri tom, biti prekršen svaki mogući princip međunarodnog prava. Još je ser Tomas Mur rekao da bi i crnom đavolu dao pravo da se poziva na zakone, a Srbija nije đavo – đavoli su u ovom slučaju čeku, Haradinaj i Tači. Jednostavna je činjenica da su oni teroristi i kriminalci. Kakva god bila oblanda pokojnog Rugove, maske su sada pale… Uprkos pretvaranja o nekakvim „garantijama“ Srbima, Romima i ostalima (Jevreja već uveliko nema, a i albanski katolici su skoro svi otišli), njima eventualna „republika Kosova“ ne bi dala ni najmanju šansu za puki opstanak, da o normalnom životu ne govorimo.
* Da li primećujete dovoljnu dozu spremnosti vaših „protivnika“ da menjaju stav?
– Američki savet za Kosovo, kao i čitav niz lobističkih i pi-ar delatnosti sa njim u vezi, zasnivaju se na stavu da je potrebno ovo pitanje izneti na svetlost dana i pred sud američke javnosti, van zakukuljenog geta navodnih specijalista za Balkan u Stejt departmentu i nekoliko kvazinezavisnih instituta koji, naravno, listom odobravaju državnu politiku. Umesto toga, mi ćemo težiti da pitanje Kosova stavimo u širi kontekst džihad-terorizma, ugnjetavanja hrišćana u regionima sa muslimanskom većinom, borbu protiv trgovine drogama, belim robljem, itd.
čak i u ovoj ranoj fazi našeg poduhvata, uverio sam se da su mnogi naši sagovornici iznenađujuće spremni da preispitaju svoj odnos prema pitanju Kosova, ukoliko im se ono predstavi na pravi način. Siguran sam da je promena kursa moguća i da će biti postignuta kako budemo razvijali naše delatnosti. Apsurdno je i nemoralno da se desetine hiljada ljudi osude na nestanak, i to ne pukom pasivnošću (kao u Darfuru), već direktnom, proaktivnom odlukom „demokratskih“ vlada nominalno hrišćanskih zemalja – a sve to tobože zbog jednog čoveka koji je skinut sa vlasti pre skoro šest godina i koji je sada mrtav.
ŠTETNO PO SAD
* Koje su glavne tačke u nastupu Američkog saveta za Kosovo? Šta će, po vašem mišljenju, imati najviše efekta na zvanični Vašington i javnost u celini?
– To su džihad-terorizam i kriminal, dve strane iste medalje. Naš je stav da bi podrška SAD odvajanju Kosova od Srbije i stvaranja jedne nezavisne muslimanske države pod vlašću terorista i kriminalnih elemenata imala za posledice:
1. eliminaciju preostalog hrišćanskog življa,
2. jačanje globalnog džihada i organizovanog kriminala,
3. fatalno podrivanje principa vladavine prava u međunarodnim odnosima.
To sve ne samo što bi bilo loše za Srbiju (što i nije naš primarni problem), već bi bilo loše i za Sjedinjene Države, što je i te kako naš problem. U prezentaciji svega navedenog posebno ćemo težiti da američku javnost upoznamo sa bogato dokumentovanim karijerama, profilom i ličnim osobinama trojice potencijalnih lidera nezavisne „Kosove“, Agima čekua, Ramuša Haradinaja i Hašima Tačija.
* Ovo je prvi lobističko-informativni zahvat ovakvog tipa u Vašingtonu. Zašto je tako? Albanci tako rade već decenijama, a Srbi?
– Ponovo ću da naglasim: ovo je američki poduhvat. Premda je pokrenut na inicijativu Srpskog nacionalnog veća Kosova i Metohije, pokazaće se efektivnim jer će ukazivati zašto je sadašnja politika Vašingtona štetna po američke interese. Što se pak tiče pitanja zašto Srbija nije nešto slično pokušala u godinama koje su za nama, zaista ne znam odgovor. Možda su se zaista onako naivno nadali da će istina sama od sebe izbiti na videlo. U Vašingtonu, međutim, istini i te kako treba profesionalna pomoć da bi prevagnula.
U pozadini albanskog pokreta na Kosovu je nasilje: dajte nam šta tražimo, ili će biti haos! A haosa će biti i ako dobiju to šta traže.
* Nije li ta pretnja nasiljem i te kako efektivna, imajući u vidu dosadašnju nespremnost „međunarodne zajednice“ da mu se iole ozbiljno suprotstavi?
– Među mnogim džihadističkim pokretima po svetu – od Bosne i Kosova preko čečenije i Palestine do Kašmira i Filipina, kada je i gde podilaženje teroristima, ugađanje i popuštanje pred pretnjama nasiljem urodilo nekim plodom? Pitajte Ruse, Izraelce ili Indijce! Ugađanje džihadistima na Kosovu samo bi im razbuktalo apetit za nove, krupnije zalogaje.
NIJE KASNO
* NIJE li ipak prekasno da se zaustavi jedan naizgled nezadrživi proces?– Apsolutno nije prekasno! Štaviše, upravo je stvaranje lažnog utiska o „neizbežnosti“ nezavisnog Kosova, jedno od oruđa kojim pobornici nezavisnosti pokušavaju da usmere zapadnu politiku (pa i politiku Rusije) ka jednom zlokobno lošem ishodu, a štaviše da pri tom čak i zvanični Beograd prinude na prihvatanje neprihvatljivog. Vlada Srbije mora da ostane nepopustljiva u odbijanju takvih pritisaka, dok mi radimo svoj posao u Vašingtonu.
