Skidanje sa liste zemalja cijim su gradanima potrebne vize za Evropsku uniju, jedan je od glavnih poslova jugoslovenske diplomatije, ali je za to potrebno ispuniti niz uslova vezanih pre svega za kontrolu i bezbednost granica.
Ovo je u razgovoru za Betu izjavila pomocnik saveznog ministra inostranih poslova Aleksandra Joksimovic, koja ce predsedavati Mešovitom radnom grupom, oformljenom upravo sa idejom da se taj posao ubrza kako se Srbija i Crna Gora nakon proširenja EU ne bi našle u još vecoj izolaciji.
Prema recima Joksimoviceve, osnovni zadatak radne grupe, koja ce prvi sastanak održati danas, bice da koordinira sve aktivnosti vezane za što brži prelazak Srbije i Cne Gore na pozitivnu šengensku listu.
Joksimoviceva je rekla da ne postoji precizan spisak uslova za prelazak na pozitivnu šengensku listu, ali da su problemi kao što su kontrola i bezbednost granica i dokumenata i sklapanje sporazuma o povratku ilegalnih imigranata svakako „pitanja po kojima je potrebno postici odredene rezultate“.
Jugoslavija je do sada potpisala 11 sporazuma o povratku azilanata, tzv. readmisiji, dok je sa još 12 zemalja potpisivanje takvog sporazuma u proceduri, podsetila je Joksimoviceva, dodajuci da ce radna grupa na cijem je celu nastojati da taj proces ubrza.
Zastrašeni i Madari
Podrška i pomoc ocekuju se i od Madarske, koja je prema recima Joksimoviceve, veoma zabrinuta zbog cinjenice da treba da uvede vize za gradane SRJ.
– Oni taj trenutak odlažu i spremni su da pomognu da se Srbija i Crna Gora što pre nadu na pozitivnoj šengenskoj listi, jer bi to i njima razrešilo mnoge probleme – dodala je.
– Pitanje bezbednosti granica je veoma opsežno, od prepuštanja kontrole granica policiji, do tehnicke opremljenosti i formiranja centralnih baza podataka, odnosno informativne povezanosti granice sa centralom, kao i ministarstva inostranih poslova sa svim diplomatsko-konzularnim predstavništvima, precizirala je Joksimoviceva.
Tu je i pitanje viznog režima sa zemljama van EU, odnosno uskladivanja sa režimom viza u Uniji, dodala je.
Joksimoviceva je izrazila uverenje da ce za radnu grupu, na cijem je celu, posebno dragocena biti iskustva Bugarske i Rumunije koje su uspele da predu na pozitivnu šengensku listu.
Postoje i zemlje EU koje su spremne da nam u ovom procesu pomognu, rekla je Joksimoviceva, precizirajuci da su za rešavanje mnogih tehnickih pitanja potrebna znacajna finansijska sredstva za opremu ili edukaciju.
Najveci problem kada je rec o ukidanju viza postoji sa zemljama u kojima je jugoslovenska migracija najbrojnija, odnosno koje se boje velikog priliva ekonomske emigracije, dodala je.
Kada je rec o susedima, Jokismoviceva je izrazila ocekivanje da ce „vremenom i to možda u nekoj skorijoj fazi doci do liberalizacije viznog režima sa Hrvatskom“, dok ce sa Slovenijom, koja ulazi u EU, postojeci vizni režim prerasti u šengenski.
Joksimoviceva je najavila da ce na prvom konstitutivnom sastanku radna grupa za vizni režim sa EU sastaviti listu prioriteta i odrediti vremenske okvire u kojima je te prioritete moguce ostvariti.
Na pitanje kada se gradani Srbije i Crne Gore mogu nadati putovanju bez viza, Joksimoviceva je rekla da je nezahvalno iznositi takve procene, ali da „2005. ne bismo smeli docekati sa tim problemom na dnevnom redu“.
Mešovitu radnu grupu o viznom režimu sa EU cinice, osim predstavnika ministarstva inostranih poslova i predstavnici ministarstva unutrašnjih poslova i pravosuda Srbije i Crne Gore, predstavnici carinskih službi, kao i ambasadori zemalja EU i suseda i predstavnici nevladinih organizacija.
