OSNOVANA NJEGOSEVA ZADUZBINA
Pise: Zoran R. Jovanovic, direktor Njegoseve zaduzbine
Dana 5. juna 2002. godine u registar fondacija pri Ministarstvu kulture Republike Srbije upisana je pod rednim brojem 52 NJEGOSEVA ZADUZBINA – NJEGOSS FOUNDATION sa sedistem u Beogradu, Kicevska br. 9 < upit@eunet.yu >, Fax: +381.11.444.03.45. Na taj nacin nadlezni drzavni organ prihvatio je zahtev Skupstine Udruzenja za negovanje Njegosevog dela od 26.04.2002. godine, koja je donela odgovarajucu odluku o zvanicnom pokretanju te vise godina stare inicijative. Na osnivackoj skupstini usvojen je statut Zaduzbine, izabran sedmoclani Upravni odbor sa Nikolom Damjanovicem kao predsednikom i odredjen propisani osnivacki ulog. Time je, zahvaljujuci nekolicini postovalaca Njegosevog dela, konacno ostvaren ovaj znacajan kulturni zadatak koji je bio postavljen jos 1994. godine, ali koji zbog raznih teskoca nije mogao biti ranije ostvaren, zbog cega je tada osnovano Udruzenje za negovanje Njegosevog dela kao privremeno resenje. Time je, iako sa velikim zakasnjenjem, ispravljena istorijska nepravda prema ovom velikanu srpske knjizevnosti i kulture i nasem najvise prevodjenom piscu, za cije delo i danas postoji zanimanje u zemlji i svetu.
Njegoseva zaduzbina je osnovana sa ciljem da Njegosevo filozofsko-knjizevno stvaralastvo jos snaznije ukljuci u svetsku kulturnu bastinu, da time doprinese stvaranju vernije slike o nama i nasoj kulturi i da time afirmise srpsku kulturu u inostranstvu. U tom smislu ona ce posebno raditi na realizaciji sledecih statutarnih ciljeva i zadataka:
· proucavanje i popularisanje Njegosevog dela kod nas i u svetu, ali i radova drugih autora o Njegosu i njegovom delu;
· evidentiranje i valorizacija dosadasnjih radova iz oblasti njegosologije;
· evidentiranje i valorizovanje postojecih prevoda i ponovno izdavanje najboljih prevoda Njegosinih dela;
· podsticanje i organizvanje prevodjenja Njegosevih dela i njihovog objavljivanja na jezicima na koje ona jos nisu prvedena;
· odrzavanje veza i tesne saradnje sa kulturnim ustanovama, slavistickim katedrama i posebno sa udruzenjima nasih ljudi u dijaspori;
· organizovanje raznih kulturnih manifestacija i svecanosti sa predavanjima, izlozbama i drugim kulturnim priredbama u dijaspori u saradnji sa srodnim tamosnjim organizacijama a povodom nekog znacajnog dogadjaja ili godisnjice iz Njegosevog zivota i rada;
· reciprocno prvodjenje na srpski jezik i izdavanje znacajnih knjizevnih dela naroda sa kojima se saradjuje na prevodjenju Njegosa itd.
Zaduzbina je kao svoj izdavacki prvenac objavila knjigu Vladimira Otovica, jednog od najstarijih nasih njegosologa i postovalaca Njegosevog dela. To je drugo, ispravljeno i prosireno izdanje dela pod naslovom Beleske na belinama Njegosevih knjiga. Knjiga ima 225 strana i obuhvata cetrnćst eseja koji su vezani za nastanak pojedinih Njegosevih dela, za njihove knjizevne motive i za uticaje nekih radova drugih tadasnjih autora na razvoj pesnicke licnosti Njegoseve. Ova knjiga predstavlja, bez sumnje, jedan novi, znacajan doprinos boljem razumevanju Njegosevog dela i svekolikih kulturnih prilika njegovog vremena.
U sredistu aktuelnih nastojanja novoformirane zaduzbine i njenih clanova stoji realizacija jos nepostojecih prevoda Njegosevih dela na neke evropske i vanevropske jezike. Ovde posebno imamo na umu dva nova prevoda Gorskog vijenca, na japanski i na jermenski jezik, cija je izrada u toku. Sto se tice japanskog prevoda /20. po redu/ istaknutog srbiste i prevodioca srpske knjizevnosti Kazua Tanake, on je pri kraju i nadamo se da ce se taj prevod u obliku divot-izdanja pojaviti na Beogradskom sajmu knjiga, a najkasnije do kraja ove godine. Prevod na jermenski mogao bi u najboljem slucaju biti gotov do kraja iduce godine. U zavrsnoj fazi nalaze se i dva prevoda Gorskog vijenca na francuski jezik, s obzirom da postojeci nije ispunjavao uslove za ponovno stampanje, tako da se oba prevoda ili bar jedan od njih mogu, u razlicitoj stamparskoj opremi, pojaviti do kraja godine.
Sledeci prioritet je pokrivanje jos sest evropskih jezika, na koje nije prevedeno ovo najvaznije Njegosevo delo. To su: finski, norveski, danski, slovacki, portugalski i grcki, ali cemo nastojati da u duzem periodu ostvarimo i prevode i na jos neke azijske i africke jezike. U tom smislu Skupstina nalaze Naucnom savetu da uspostavi kontakte i saradnju sa relevantnim nacionalnim institucijama zemalja, za koje jos ne postoje prevodi Gorskog vijenca i da koordinira napore radi realizacije postavljenih ciljeva.
Uprkos ozbiljnom nedostatku materijalnih sredstava, Zaduzbina vredno radi na valorizaciji i ponovnom izdavanju postojecih prevoda Gorskog vijenca, kako u standardnoj tako i u ilustrovanoj verziji. Ovde treba posebno istaci da nova izdanja sadrze i dosta opsirne uvodne studije nasih istaknutih njegosologa i odgovarajuce strucne komentare koji stranom citaocu olaksavaju lakse razumevanje ovog znacajnog dela. Pored tri postojeca divot-izdanja sa preko pedeset izabranih ilustracija /srpsko, englesko i svedsko/, trenutno se pripremaju dva romanska izdanja – italijansko i spansko, a obnova Gorskog vijenca u prevodu na druge jezike zavisice od priliva sredstava i saradnje sa dijasporom i partnerima iz inostranstva. Trenutno imamo u vidu jednu seriju prevoda Gorskog vijenca na slovenske jezike.
Uprava Zaduzbine je odlucila da uzme u rad jos jedno Njegosevo delo. To je Luca mikrokozma, cije se izdanje priprema u obliku cetvoroknjizja na srpskom, engleskom, nemackom i francuskom jeziku. Do kraja ove godine treba da se pojavi i novi godisnjak Zaduzbine sa hronikom o dosadasnjem radu Udruzenja za negovanje Njegosevog dela i novoformirane kulturne institucije pod imenom Zaduzbina.
Kao malo koja kulturna institucija, Njegoseva zaduzbina duboko je svesna licnih zasluga i velikog pozrtvovanja citave plejade stranih i domacih prevodilaca Njegosevih dela na dvadesetak svetskih jezika. Oni su veoma zaduzili srpsku kulturu i Zaduzbina ce u svakoj prilici nastojati ne samo da pristojno honorise njihov mukotrpni rad, nego i da im se oduzi i na drugi nacin.
Iako je Zaduzbina trenutno jos mala, a i njena snaga za ostvarenje veoma ambicioznih i za svekoliku srpsku kulturu veoma znacajnih ciljeva jos nevelika, ipak se nadamo boljim vremenima i podrsci kako nase drustvene zajednice tako i pojedinih imucnijih Njegosevih postovalaca u zemlji i rasejanju, kako bi Zaduzbina rasla i ojacala, a sve na polzu nase kulture i zarad popravljanja trenutno nezavidnog ugleda nase zemlje i njenih ljudi u svetu.
– Branko Zivkovic
Clan-osnivac i PR Njegoseve zaduzbine
