Osobe koje dobiju intenzivnu pomoć u borbi protiv visokog krvnog pritiska, poput medikamenata i savetovanja, imaju manji rizik od razvoja demencije, pokazali su istraživači.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, 57 miliona ljudi širom sveta imalo je demenciju 2021. godine, piše Gardijan.
Ipak, stručnjaci već dugo naglašavaju da demencija nije neizbežna posledica starenja.
Istraživači su utvrdili da bi oko polovina slučajeva mogla biti sprečena ili odložena rešavanjem 14 faktora rizika, među kojima su oštećenje sluha, pušenje, gojaznost, prekomerna konzumacija alkohola, socijalna izolacija – kao i visoki krvni pritisak.
Sada istraživači kažu da bi rešavanje poslednjeg faktora moglo smanjiti rizik od demencije za 15%.
„Antihipertenzivna terapija može sprečiti demenciju kod pacijenata sa nekontrolisanim visokim pritiskom“, rekao je profesor Džijang He, koautor studije sa Univerzitetskog medicinskog centra u Teksasu.
„S obzirom na visoku rasprostranjenost nekontrolisanog pritiska širom sveta, ova efikasna intervencija treba da bude široko usvojena i proširena kako bi se smanjio globalni teret demencije.“
U časopisu Nature Medicine, istraživači iz Kine i SAD opisali su kako je u studiji učestvovalo 33.995 ljudi starijih od 40 godina sa nekontrolisanim visokim pritiskom, iz 326 sela u ruralnoj Kini.
Tim je nasumično izabrao 163 sela, sa 17.407 učesnika kojima je pružena intenzivna kontrola pritiska od strane zdravstvenih radnika koji nisu lekari, često poznatih kao „seoski doktori“.
To je uključivalo besplatne ili jeftine lekove za snižavanje pritiska, prilagođene doze, savetovanje o pridržavanju terapije i promeni načina života – poput mršavljenja, smanjenja alkohola i unosa soli – kao i opremu i uputstva za merenje pritiska kod kuće.
U preostalih 163 sela – sa 16.588 učesnika – sprovođena je „uobičajena nega“, što znači da im je pritisak kontrolisan u standardnim kliničkim uslovima. Iako su im preporučene promene u načinu života i neki su uzimali lekove za pritisak, nisu dobijali besplatne aparate, lekove ni savetovanja.
Nakon četiri godine, istraživači su otkrili da je demenciju razvilo 668 ljudi iz intenzivne grupe, u poređenju sa 734 iz grupe sa uobičajenom negom – što ukazuje na 15% manji rizik u prvoj grupi. Takođe je otkriveno da je ova grupa imala 16% manji rizik od kognitivnog oštećenja bez demencije.
Iako učesnicima nije procenjivana kognitivna funkcija na početku, istraživači veruju da sličnosti među grupama umanjuju verovatnoću da bi to uticalo na rezultate.
Prof. Džoana Vordlo sa Univerziteta u Edinburgu, koja nije učestvovala u istraživanju, istakla je da studija ne može da izdvoji koji deo efekta dolazi od kontrole pritiska, a koji od promena životnog stila – već da verovatno postoji kombinovani efekat.
Drugi stručnjaci smatraju da slična istraživanja treba sprovesti sa dužim periodima praćenja, kao i u drugim zemljama.
Post Views: 155
