Beograđanin, 37-godišnji ugledni dr Zoran đurišić, stručnjak za hemijsku kinetiku, koji je 1996. godine otišao po pozivu u Ameriku, iskoristio je ovo dragoceno vreme provedeno u inostranstvu da bi najpre magistrirao na Univerzitetu Delaver, a nedavno i doktorirao na Univerzitetu Juta. Od juna ove godine, dr Zoran đurišić radi kao gostujući naučnik na Univerzitetu Berkli u Americi, koji je do danas dao čak 18 dobitnika Nobelove nagrade, a njegov naučno-istraživački rad privukao je i pažnju američkog Nacionalnog instituta za standarde i tehnologiju.
Mladi stručnjak ovih dana boravi u Nišu, gde je na poziv grupe istraživača sa Prirodno-matematičkog fakulteta predstavio najnovija saznanja u oblasti hemije vode na visokim temperaturama.
Rezultati na Internetu
Na Berkliju, dr đurišić će biti vodeći istraživač i autor softvera na projektu fundamentalnih podataka za hemijsku kinetiku. Naime, pokazalo se da pristup koji su velike institucije godinama primenjivale, ljubomorno čuvajući svoje podatke, nije praktičan – u faktima se ponekad potkradu i greške. – Ukoliko podaci nisu javno objavljeni, nije moguće ni utvrđivanje grešaka, zbog čega trpe rezultati istraživanja – ističe naš sagovornik i dodaje da će podatke do kojih dolaze preko Interneta podeliti sa celim svetom.
Takođe, prema prvim dogovorima, svojim znanjem iz oblasti teorijske hemije i kvantne mehanike treba da doprinose velikom naučnom istraživanju, započetom na proveri nove pretpostavke o nastanku života na Zemlji.
Naime, prema teoriji dr Pavla Premovića, šefa katedre za neorgansku hemiju na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu i grupe za astrohemiju, kosmohemiju i geohemiju i profesora sa Univerzitetu „Marija i Pjer Kiri“ u Parizu, kiseonik je u vazduhu na planeti Zemlji možda nastao udarom asteroida u okean, pri čemu je usled ogromne temperature velika količina vode isparila iz njega i razložila se na svoje komponente.
Muzika kao lek
– Kada se ne bavim istraživanjem, brinem o Internet radiju ( JU Radijo Shoutcast.com ) na kojem puštam odabranu muziku, uglavnom iz sedamdesetih i osamdesetih godina. Kolekcija koju sam sakupio da bih lečio nostalgiju postala je interesantna i za mnoge druge. Za rekreaciju, i da bih se „izduvao“, bavim se u slobodno vreme mačevanjem – priča dr đurišić.
Svoje mišljenje o toj teoriji, na čijem dokazivanju će raditi sa svetskim stručnjacima, za „Vesti“ je izneo i sam dr Zoran đurišić.
– Ta teorija se kosi sa dosadašnjim shvatanjem, zasnovanim na pretpostavci da su anćrobne bakterije dovele do razvoja kiseonika na planeti. Mi znamo da su se u prošlosti dešavali udari astereoida u našu planetu, što potvrđuju i ogromni krateri. Pošto je najveći deo planete Zemlje pokriven vodom, lako je moguće da je nekada davno asteroid pao u okean. Da bismo ispitali ovu teoriju profesora Premovića, pokrenuli smo jedan veliki projekat na svetskom nivou – kaže dr Zoran đurišić, najavljujući da će deo rezultata ovog istraživanja biti objavljen već sledeće godine na konferenciji u San Francisku.
