NOVE AKCIJE I AKTIVNOSTI SRPSKE DIJASPORE
Protiv političkih idiota
Srbi u dijaspori po prvi put deluju kao „srpska internacionalna krizna grupa”, koja sa legitimitetom demokratskih prava evropskih državljana, počinje da ispituje i propituje ključne događaje i ličnosti, čak i ako za to nema „mandat”. Oko pet hiljada srpskih doktora nauka u svetu, vrhunskih stručnjaka
Da je Račak bio scenario ratne drame, mi Srbi Evrope znali smo od samog događaja. Francuski intelektualci i pripadnici vojske pisali su o tome, ali tok opšte tragedije više nije mogao da se izbegne. Šta se desilo posle toliko vremena, ako jedna žena (Helena Ranta), koja je položila Hipokratovu zakletvu, najzad progovara i priznaje diktat odluke svršenog čina, od strane tandema: Olbrajt-Volker?
Proteklo je više godina i mnogo vode pod mostom istorije. Neumoljivo pravo sile, s Biblijom u jednoj i mačem u drugoj ruci, posejalo je nove smrti, bombardovanja i užase u svetu, ali se od krstaškog „uvođenja demokratije”, javnost demokratskih zapadnih društava, izgleda, sve više trezni, nezadovoljna maglovitošću dokaza u društvima u kojima je sve precizno i sve se broji. Tu i tamo, odjekne poneki suicid ili političko ubistvo, koji tragično svedoče da čak i u surovom svetu lex-talionisa, dalekom od Hrišćanstva, borba za istinu još uvek može da ima smisla.
Od slučaja „Markale”, „Račak”, preko Avganistana, događaja „čavez” – borbe za američki primat, „Libijske opasnosti”, slučaja „Bin Laden”, bivšeg agenta koji se otrgao kontroli, „Putina tiranina”…, do hemijskog oružja u Iraku, a verovatno i nekog budućeg u Siriji i Iranu, i sami pobornici političke sile počinju da se pitaju zašto je potrebno praviti toliko komplikovane i paranoidne scenarije, ako pravo sile može odmah i jednostavno da kaže: „bombardovaćemo ovu zemlju, jer je njeno rukovodstvo diktatorsko”, ili bombardovaćemo je, jer ne sledi naša uputstva”.
Naivna, koliko i licemerna strategija Pentagona kojoj je potreban konspirativni zaplet, ono što francuski žargon istorijski zove „kabala”, da bi se napad opravdao, pod uticajem evropske kartezijanske i slobodarske tradicije, počela je da se ruši. Izgleda da danas ni prosečan Amerikanac, u principu mnogo manje politički svestan nego Evropljanin, više ne shvata smisao ovakvih glomaznih režija, budući da one na kraju moraju da pravdaju same sebe. Istrage i „priznanja” post hoc svog rukovodstva, građanin SAD više lako ne opravdava.
Za to vreme, traumirani srpski narod u rasejanju, nešto malo snažniji od rođaka u matici, pokušava da se, bez podrške matične države, dokopa opšte i daleke pravde.
Od nastanka Kongresa Srba Evrope (KSE), koji je javno proklamovao raskid sa folklorom dijaspore (što ne znači da i dalje ne volimo folklor) i bavljenje upravo politikom u Evropi i svetu, deo njegovih članova ne prestaje da skuplja dokaze o svemu što je prethodnu državu maticu gurnulo u političku provaliju. „Račak” je samo jedan od događaja gde su nam u informacijama i u analizama pomogli evropski stručnjaci i pripadnici vojske prisutni na terenu. Tužbu protiv V. Volkera (ne braneći bivši srpski režim) KSE odavno sprema, čekajući završna priznanja onih kojima terapeutski treba dati vremena za ispovest, jer bolno i naknadno ispravljaju svoje sećanje. „Bog vidi, ali čeka”- govorio je Tolstoj.
Pošto je H. Ranta najzad priznala da su se stvari u drami „Račak” drugačije dešavale, i pošto je Nebojša čović izrekao veoma smele reči (od danas ime V. Volkera treba da bude briga svakog Srbina u svetu-parafraza), kamenčići u mozaiku naših podataka, polako se slažu.
Francuz Iv Bataj, blizak KSE učestvovao je u februaru ove godine u emisiji francuskog internacionalnog radija (RFI), posvećenoj Kosmetu, posle čega mu čestita Beatris Lakost, bivši visoki funkcioner na KiM. Sledi predlog da se njena prijateljica, Ranta poveže sa KSE. Tu je smisao našeg postojanja: baviti se onim čime država neće da se bavi i činiti ono što država ne može ili ne sme da čini.
Srbi u dijaspori po prvi put deluju kao „srpska internacionalna krizna grupa”, koja sa legitimitetom demokratskih prava evropskih državljana, počinje da ispituje i propituje ključne događaje i ljude, čak i ako za to nema „mandat”. Intelektualac je na vlasti, i ako mu niko nije dao mandat – govorio je Ž. P. Sartr. Oko pet hiljada srpskih doktora nauka u svetu, vrhunskih stručnjaka i preduzetnika, ili ljudi tiho prisutnih u svetskim administracijama, ne mogu da ostanu politički idioti. Barem Francuska je zemlja, u kojoj je sve dozvoljeno, osim jednoga – biti politički idiot.
Kongres Srba Evrope reaguje na sve što je vezano za dijasporu i za politiku matice. Redovnim saopštenjima obraća se evropskim institucijama i francuskoj administraciji, i onda kada povod nisu sami Srbi. KSE prati suđenje u Hagu. KSE je pozdravio meru francuske vlade o zabrani feredža i svih drugih partikularnih obeležja u javnim školama. Pozdravio je neodegolističku politiku francuskog ministra spoljnih poslova. Izrazio je podršku V. Putinu naspram napada od strane udruženih oligarha. Uputio je i apel američkim intelektualcima da krenu u borbu protiv finansijskih grupa koje terorišu njihov kontinent. Pozdravio je (saopštenjem evropskim vojnim vrhovima) stvaranje evropske vojne strukture u Tervuerenu. Pozdravio otvaranje Kine prema Evropi. čestitao konstruktorima AIR-basa i Galileo sistema. Najzad, preuzeo na sebe da javno, medijski i svim mogućim sredstvima, goni sve zločince sveta, bez obzira kojoj naciji pripadali.
Određene svetske lobističke grupe (čije postojanje pratimo) već kritikuju KSE. To je za nas dobar znak, znak našeg definitivnog ulaska na lobističku scenu. Albert Kami je govorio: biti osporavan, znači biti uzet u obzir.
Sledi borba istraživanja, argumenata, uticaja, organizovanja, plediranja i dobijanja, makar i zakasnelo, trke sa istorijom koja se, bez nas, a o nama, ubrzano piše.
Srbi u rasejanju ostavili su nostalgične klubove i Nušićeve zaplete i počeli da žive životom naroda koji nije izbrisan iz istorije. Životom neprovincijskih, svesnih bića koja su demistifikovala silu i ne plaše se moćnih, ne plaše se kastracije.
Ako država matica ne pomogne nama, pomoći ćemo mi njoj.
