„Sine Milorade, u Americi je sve moguce“, govorio je uvek svom mladem nasledniku otac Radisav Blagojevic, bivši kapetan Jugoslovenske kraljevske vojske, ubeden da ga je Bog dao za politiku i da ce jednoga dana uspeti.
Ricard Mel, americki politicar od karijere sa velikim ugledom i dobrim vezama upitao je pre desetak godina svog perspektivnog zeta Milorada Roda Blagojevica: „Jesi li zainteresovan za politiku?“
Pozitivan odgovor gurnuo ga je na stazu politickog uspeha na kojoj je osim izbora u Predstavnicki dom države Ilinois 1992. godine, potom ulaska ovog demokrate na velika vrata Kongresa 1996. godine, pre nekoliko dana Milorad Rod Blagojevic postao guverner Ilinoisa. Država u kojoj je najveci srpski grad u rasejanju dobila je za prvog coveka Amerikanca srpskog porekla.
Poznato prezime u tudini
Namerniku koji iz Srbije prvi put sleti na najveci americki ćrodrom ovde u Cikagu odmah postaje cudno kada ga na izlazu docekuje mega-bord nevidenih dimenzija sa pravim srpskim prezimenom i pozivom „Blagojevica za guvernera“. Ako vec ranije nije obavešten da je rec o mladom i perspektivnom kongresmenu iz redova demokrata, inace uspešnom advokatu, koji je zahvaljujuci glasackoj i finansijskoj podršci srpskih iseljenika iz citave Amerike, tastovom lobiranju i ocevoj veri uspeo da se izdigne do nivoa do koga su stizali samo retki srecnici.
– Ispunio sam ocev zavet – izjavio je pre pet-šest godina Blagojevic kada je krenuo ka visokoj politickoj karijeri. U susret izborima za guvernera mnogi od obaveštenih ljudi našeg porekla uveravali su nas da je pobeda unuka nekadašnjeg rvaca i sina upornog i vrednog radnika po celicanama samo pitanje tehnike – Rod Blagojevic raspolagao je u minulim izborima sumom zelenih novcanica koja je prevazilazila cak i cifru sa kojom je bivši predsednicki kandidat Al Gor krenuo u svoju kampanju za mesto u Beloj kuci. Poznavaocima americkih politickih pravila i kriterijuma to je bio solidan nagoveštaj ko ce sesti u guvernersku fotelju države Ilinois. Ali, oni hrabriji predvidaju da ce potomak loze Blagojevica iz šumadijskog sela Veliko Krcmare kod Kragujevca ici i dalje – do prvog stanara Bele kuce sa srpskim poreklom.
Otac mu je kao bivši logoraš i raseljeno lice ušao u Ameriku 1947. godine, živeo neko vreme u Njujorku, a potom se preselio u Cikago, gde ce se 1956. godine roditi buduci guverner. Uprkos cinjenici da ga je sredina docekala pogrdnim izrazima „raseljeni, raseljeni“, otac je radio po dva posla ne bi li uspeo – od celicana i privatne perionice do uglednog restorana u severnom delu Cikaga.
Hercegovacko poreklo majke Mile Govedarice rodene u SAD prepoznatljivo je u upornosti i istrajnosti mladeg Blagojevica:
– Da sam mogao da biram bio bih bezbol igrac, ali se to nije dogodilo. Uvek me privlacila istorija, a posebno ucestvovanje u stvaranju istorije. Proces upravljanja državom i istorijom mene uzbuduje, dopada mi se, kao i cinjenica da sam upoznao velikane americke politike. Da mogu unucima jednog dana da pricam da sam jedini Srbin koji se sa Bilom Klintonom vozio u njegovom predsednickom avionu „Erfors uan“ – veli o svom videnju posla kojim se bavi.
Za raznoliku srpsku populaciju u Americi Blagojeviceva „vernost“ Klintonu tokom bombardovanja Srbije je tacka na kojoj pocinju žestoka sporenja i nešto što je, nadajmo se samo za trenutak, udaljilo ovog politicara obecavajuce karijere od srpskih patriotskih krugova. Zapaženo je da ovde u svom gradu, gde ima kucu i gde mu je supruga sa dvoje dece, prilikom održavanja Konvencije Kongresa srpskog ujedinjenja novoizabrani guverner nije ni gostovao, dok je to ucinio njegov kolega hrvatskog porekla Denis Kucinic. Iako pripadnici istih partija, razlicito su se izjašnjavali u Kongresu povodom rezolucije o bombardovanju naše zemlje.
Zahvalnost Srbima
Ipak, Rod Blagojevic ne krije da je za svoj politicki uspeh dužan svojim sunarodnicima, a njegov vencani kum i veliki prijatelj cuveni cikaški lekar dr Vuko Zecevic tvrdi da je Milorad „veliki Srbin“.
– Tata je bio aktivan u crkvi, a posebno u Srpskoj narodnoj odbrani. I on i majka terali su nas da govorimo srpski, da posecujemo srpsku crkvu i da radimo. Volim našu srpsku koloniju, rado je posecujem. Medutim srpska zajednica u Americi nije dobro organizovana. Nedostaju nam jedinstvo i sloga na srpskim pitanjima. Naša zajednica mora da razvija i spaja one snage koje su sposobne da se uzdignu iznad dnevne i stranacke politike u otadžbini i da se bave nacionalnim pitanjima u SAD – izjavio je u jednom razgovoru za novine, ne propuštajuci da pomene kako su mu u politickoj karijeri najviše pomogli njegovi sunarodnici – republikanci, a medu njima kum Vuko Zecevic, pa Vlada Bjelopetrovic, Slobodan Pavlovic, Branko Tupanjac… „Kod nas Srba znate kako je, krv je jaca od partije“, veli.
Sa takvom pomoci nije ni cudo što je posle izbora 1998. godine Blagojevic ostao jedini Srbin u americkom Kongresu, ili što je nekoliko godina ranije potukao do tada nezabeleženim rezultatom svog protivnika iz republikanskog tabora Majkla Flanegana. Naš covek dobio je 64 odsto glasova, rival samo 26. Sa 36 godina i srpskim prezimenom problematicnim za izgovor i pamcenje mnogi su ga vec prežalili, a oni prakticniji savetovali da promeni ime.
– Odbio sam to, jer ja sam Amerikanac, roden sam ovde, ali ja sam i Srbin jer mi je otac Srbin“, objasnio je zašto se odlucio da serijom spotova nauci buduce birace kako se lako i lepo izgovara prezime koje ce kasnije biti izvešano širom grada Cikaga i države Ilinois.
Pobeda u guvernerskoj trci pokazala je da, uprkos svemu, Srbi nisu napustili svog Milorada. Sa mesta gde je sada on ce uzvratiti pomažuci da se ostvari ono što je zaceto upravo u Cikagu pre mesec dana – sloga i jedinstvo Srba svih i svuda. On treba srpskoj zajednici, ali i ova njemu – daleko je Bela kuca.
