Jasno je kakve će olakšice uživati građani Srbije i Crne Gore kad državna zajednica dospe na belu šengensku listu, ali ni približno nije jasno kada će u njima moći da uživaju. Istina, zna se da je put SCG do „belog Šengena“ u velikoj meri deo njenog evropskog puta, kao što su mnogi uslovi koje treba da ispuni isti uslovi koji se postavljaju za prijem u Evropsku uniju. Sve će to biti sadržano u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, ali je pitanje kada će SCG moći da se „legitimiše“ kao kandidat koji odgovara pravilima prema Šengenskom sporazumu.
Optimisti predviđaju da će Srbiji i Crnoj Gori za to biti dovoljne dve godine. Prema izjavama predstavnika nadležnih službi, SCG je već spremna da relativno brzo ispuni glavni početni uslov – da svojim građanima izda nove pasoše izrađene prema normativima Evropske unije.
I novi zakoni
„Beli Šengen“ podrazumeva prilagođavanje država aspiranata u mnogim oblastima, uključujući zakone u skladu sa standardima EZ. Tako će SCG prethodno morati da usvoji zakone o azilu, o strancima i o kontroli kretanja stranaca, o kontroli državne granice, o ilegalnoj migraciji, o novim putnim ispravama i viznom režimu.
Biće potrebno da se donese oko 40 raznih propisa koji se tiču samo viznog režima da bi se Srbija i Crna Gora, kao državna zajednica, kandidovale za belu šengensku listu.
Zamena pasoša treba da počne početkom iduće godine. Za razliku od prvih zvaničnih izjava, iz Ministarstva spoljnih poslova, da će novi pasoši moći da se dobiju isključivo u otadžbini, sve govori u prilog tome da će dosadašnja praksa, da i konzulati izdaju pasoše, biti nastavljena:
– Smatram da nema razloga da se putne isprave, kao i sada, ne izdaju i preko konzulata -kaže za „Vesti“ Miloš Šapić, pomoćnik šefa pasoške službe konzularnog odeljenja Ministarstva spoljnih poslova SCG.
On je potvrdio da će se novi pasoši izrađuivati po najsavremenojoj tehnologiji, uključujući mere zaštite od falsifikovanja, među kojima su i elektronski potpis građanina i njegov otisak prsta. Sastavni deo pasoša biće čip sa svim nepromenljivim podacima – od imena i prezimena, preko matičnog broja, do adrese i drugih.
– Pasoš će izrađivati policija. Ali, pošto se predviđa i eltronski otisak prsta, pretpostavljam da će konzulati, gde će građani moći da predaju zahteve za nove pasoše, dobiti odgovarajući uređaj – naglašava Šapić.
Druga mogućnost je da ti „odgovarajući uređaj“ neće ni biti potrebmni, nego će se otisak prstiju uzimati kao sada u policijskim stanicama, kad se vadi lična karta, i taj papir bi se, kao i fotografija, sa zahtevom i ostalim dokumentima, slao u otadžbinu. To, međutim, niko zvanično ne može da potvrdi.
Neizvesnost sa otiscima
Za novu opremu za lične karte i pasoše zadužena je Uprava za informatiku MUP-a Srbije. NJen načelnik Dragan Anucović potvrdio je da propis o izdavanju novih putnih isprava predviđa elektronski otisak prsta.
– Naredba za izdavanje dokumenta još nije doneta i izmene su moguće, ali kako sada stvari stoje, na pasošima će se naći i elektronski otisak prsta kao jedan vid zaštite. Ne znam da li će se i kada oprema za uzimanje otisaka prstiju postaviti i u konzulatima -rekao nam je Anucović.
I za fotografiju se prvobitno, zvanično, kategorički tvrdilo da ne može da bude „obična“, već da mora da je snimi „specijalni skener“, pa se ispostavilo da to neće biti potrebno.
– Iduće godine počinje zamena i ličnih karata koje će se takođe izrađivati prema savremenim standardima. I nova lična karta, „plastična kartica“, imaće čip sa svim potrebnim podacima o građaninu na čije ime glasi, čak i sa više podataka nego čip u pasošu – kaže Dragana Kajganić, portparol MUP-a Srbije.
Načelnik Uprave za informatiku MUP Srbije Dragan Anucović kaže da ulazak Srbije i Crne Gore na belu šengensku listu, odnosno primena bezviznog režima sa zemljama potpisnicama Šengenskog sporazuma, zavisi od svake države ponaosob, a ne od Unije.
– Moguće je da neka članica dozvoli bezvizni ulazak samo onima koji imaju novi pasoš, a neka druga svim građanima SCG, bez obzira kakav pasoš imaju, a treća da postavi uslov i rok da prvo svi njeni građani zamene pasoše da bi „otvorila“ granice – kaže Aleksandar đorđević iz kancelarije Komisije EU u Beogradu.
On naglašava da „vlada“ EU daje preporuku, a da li će neka članica Unije odobriti nekoj drugoj državi, u našem slučaju državnoj zajednici Srbija i Crna Gora, da njeni građani ulaze na njenu teritoriju bez viza zavisi samo od vlade te zemlje.
