Novi vid saradnje sa dijasporom
Most do naših naučnika
Srpska akademija inovativnih nauka skoro je proslavila godinu dana postojanja. Od Nikole Tesle pa do današnjih dana Srbija je izrodila mnoge naučnike, od kojih je većina svoju veštinu pokazala u inostranstvu.
Na pitanje zašto je obrazovana Srpska akademija inovativnih nauka kad već postoji SANU Ljubinko Ilić, potpredsednik Inovativne akademije kaže:
– Za razliku od naše zemlje u svetu, posebno u SAD, postoji kult primenjenih nauka. Naučnici su kod njih pravi heroji. I dok u svetu 97 odsto naučnih dostignuća finansiraju Instituti, dotle je kod nas 97 odsto pronalazaka individualizovano, a svega tri odsto institucionalizovano. Zbog takvog stanja u našoj zemlji, jasno je da je bilo potrebno nešto uraditi, zbog čega smo i obrazovali Srpsku akademiju inovativnih nauka – objašnjava Ilić.
Po njegovim rečima, širok je dijapazon onoga čime se naši naučnici u svetu bave.
– Ipak primećeno je da se na primer u SAD najviše traže oni koji imaju veze sa mašinstvom, pre svega u oblasti termostruke kao što su termotehnika i termodinamika. Takođe dosta se traže i drugi inženjeri, ali, na primer, naši lekari tamo se teško probijaju. Mada ima i njih, tako je jedan od najpoznatijih njujorških lekara Ljubo Vujković – navodi Ilić.
On navodi da Srpska akademija inovativnih nauka okuplja naše naučnike kako u Srbiji tako i u dijaspori.
– Sarađujemo pre svega sa Ministarstvom dijaspore, Kongresom srpskog ujedinjenja, Zavodom za intelektualnu svojinu, Privrednom komorom Beograda, Memorijalnim društvom „Nikola Tesla“ iz Njujorka, Srpskom pravoslavnom crkvom, „Arhimedom“ iz Moskve, „Eurekom“ iz Brisela, „Inpeksom“ iz Pitsburga, „Inovom“ iz Zagreba – iznosi Ljubinko Ilić.
On navodi da SAIN sarađuje i sa Jedinstvenim udruženjem pronalazača i naučnika (JUPIN), a zajedno su uspeli da obnove saradnju i sa srpskom dijasporom.
– Trenutno imamo razne projekte u koje bi mogla da se uključi i sama dijaspora, a to su geotehničke sanacije fruškogorskih manastira, kao i pravoslavne crkve u Belom Manastiru. Takođe planiramo da uvedemo i edukaciju mladih učenika budućih pronalazača po školama, i da edukujemo članove JUPIN. Pored toga u planu je i zaštita raznih pronalazaka, kao i praktična primena patentno zaštićenih pronalazaka u borbi protiv prirodnih nepogoda – nabraja Ilić.
Ilić napominje da su, i pored teškog stanja u našoj zemlji, mnogi naučnici koji rade u Srbiji dobili dosta nagrada u svetu kao što su „Zlatna eureka“ u Briselu, „Zlatni Tesla“ u Zagrebu, „Zlatni inpeks“ u Pitsburgu, a da je on sam skoro dobio orden viteza Kraljevine Belgije, kao doprinos u svetskom pronalazaštvu.
Koliko se kod nas naučnici malo cene, možda govori i podatak da za razliku do Hrvatske, Njujorka, Pensilvanije, Nju Džersija, Minesote, Kolorada, Vestern Australije, Srbija još nije proglasila 2006. kao godinu Nikole Tesle.
