Grupa nevladinih organizacija postavila je i pitanje zašto uz obeležavanje „Oluje“ ne postoji i odavanje počasti žrtvama ove vojno-policijske akcije kojem bi prisustvovao i hrvatski državni vrh.
Tokom zločinačke vojno-policijske akcije iz Hrvatske je proterano 250.000 Srba, a više hiljada njih je poginulo ili se i dalje vode kao nestali.
Na konferenciji za novinare u organizaciji NVO „Dokumenta“ predstavljen je pregled činjenica u vezi sa procesuiranjem ratnih zločina počinjenih u toku i neposredno nakon vojno-policijske akcije „Oluja“, sa osvrtom na 2016. godinu.
Na konferenciji za novinare, u Kući ljudskih prava Zagreb govorili su Vesna Teršelič, šefica „Dokumenta“ – Centra za suočavanje s prošlošću, Slaven Rašković, koordinator „Dokumentiranja ljudskih gubitaka u Hrvatskoj 1991–1995“, Beatris le Bon Vujanović iz Francuske, koja je javnosti predstavila delove istraživanja u vezi sa povratkom hrvatskih građana srpske nacionalnosti u periodu nakon 1995. godine.
Predstavnici „Dokumenta“ su, kako prenose hrvatski mediji, pozvali sve građane i građanke na izražavanje solidarnosti sa žrtvama „s druge strane rata i druge strane današnjih društvenih podela“.
Učesnici konferencije su podsetili da je deo ubijenih civila tokom i nakon „Oluje“ stradao u oružanim sukobima, a deo ubijenih i nestalih stradao zbog počinjenih ratnih zločina.
Istakli su i da žele da se o žrtvama „Oluje“ govori utemeljeno, bez manipulacije brojkama.
Na konferenciji je predstavljen bilans krivičnog progona za zločine počinjene tokom i neposredno nakon „Oluje“, koji je, kako su ocenili, veoma „mršav“.
Prema tom bilansu, tokom i neposredno nakon „Oluje“ pokrenuto je pet krivičnih postupaka. Dva su okončana pravosnažnim presudama u odnosu na četvoricu optuženika, dva postupka, protiv trojice osumnjičenika, još uvek su u toku. Jedan u žalbenoj fazi (zločin u Gruborima, opt. F. Drljo i B. Krajina) i jedan u fazi podizanja optužnice (zločin u Kijanima, opt. R. K.) dok je jedan postupak obustavljen usled prekvalifikacije krivičnog dela (zločin u Ramljanima protiv Ž. Sačića i F. Drlje).
Među neprocesuiranim zločinima, na konferenciji za novinare izdvojen je i zločin u Dvoru na Uni. Kako istrage i suđenja nisu završeni, do danas nije jasno ni ko stoji iza pokolja devetoro psihijatrijskih bolesnika i invalida u Dvoru, 8. avgusta, poslednjeg dana akcije „Oluja“, iako postoje svedoci i snimci.
Kolika je i dalje nelagodnost u hrvatskom društvu o zločinima tokom i posle „Oluje“ bilo je vidljivo i u polemikama oko dokumentarnog filma „15 minuta – Masakr u Dvoru“ u režiji danskih autora Georga Larsena i Kaspera Vedsmanda, prikazanom prošle godine na „Sarajevo film festivalu“.
Polemika je započeta u Hrvatskoj nakon kriviče prijave u kojoj se, kako se navodi, neosnovano tvrdi da su hrvatski vojnici počinili zločin, mada to u filmu nije nigde direktno navedeno.
Konferencija za novinare bila je i prilika da se javnosti prvi put predstave konkretni podaci i okolnosti u vezi sa brojem stradalih na pojedinim lokacijama na kojima su se dogodili zločini tokom i posle „Oluje“.
Spomenute podatke „Dokumentini“ istraživači prikupljaju u okviru aktivnosti na dokumentovanju ljudskih gubitaka u Hrvatskoj 1991–1995, s ciljem stvaranja poimeničnog popisa svih žrtava, uz okolnosti njihova stradanja, tokom rata u Hrvatskoj, bez obzira na to kojoj su etničkoj ili verskoj grupi pripadale, koju su političku ili ideološku ideju branile.
Potom je usledio poimenični popis imena žrtava prema kojem je: 6. 8. 1995. u selu Golubić kraj Knina ubijeno je 10 civila: Jeka Opačić, Zorka Kablar, Vaso Vasić, Nikola Panić, Branko Radinović, Maša Radujko, Nikola Radujko, Tode Marić, Milka Grubić i Milica Šljivar.
Istog dana u selu Uzdolje kod Knina ubijeno je osam civila, od čega su Đurđija Berić, Janja Berić, Stevan Berić, Miloš Ćosić, Jandrija Šare, Krstan Šare i Milica Šare postrojeni i streljani, dok je Sava Šare ubijena u svojoj kući.
Za vreme „Oluje“, pa do kraja septembra 1995. u selu Kijani (Gračac), ubijeno je 14 osoba, među kojima devet žena: Dane Bolta, Sava Bolta, Branko Jelača, Marija Jelača, Milica Jelača, Ana Jelača, Smilja Jelača, Dušan Kesić, Mileva Kolundžić, Danica Sovilj, Mara Sovilj, Mira Sovilj, Rade Sovilj i Vlado Sovilj.
U selu Mokro Polje ubijeno je najmanje šest civila: Ružica Babić, Stana Popović, Mirko Popović, Stevan Sučević, Jeka Kanazir i Sava Babić.
Navedeno je da brojni izvori govore o 15 ubijenih civila, ali da istraživanje „Dokumenata“ još nije potvrdilo ostale žrtve.
