OBERMAN LEANDRA – videti pod CAKAREVIC.
OBICAN LAZAR, slikar graficar. R: 1944, Beograd, Srbija, Jugoslavija. OB: maturirao u gimnaziji, Dubrovnik; apsolvirao 1968. na Arhitektonskom fakultetu, Beograd; otisao 1968. u Pariz, zatim 1970. u Frankfurt, a potom na Floridu, SAD, gde sada zivi i radi. DOS: grafikom, a narocito kolazima, poceo da se bavi u Nemackoj; po njegovim crtezima izvedene su i mnoge tapiserije u fabrici u Rozaju; pored toga, bavi se grafickim dizajnom, publicistikom i organizovanjem likovnih izlozbi; izlaze od 1969. na velikom broju grupnih izlozbi u Americi; od 1983. stalno izlaze na izlozbi Art Espo u NJujorku. A: 1472 SNJ 13th Street Boca Raton, Fl. 33486, USA.
OBRADOVIC BILJANA, profesor kreativnog pisanja – poezija. R: 25. 02. 1961, Bitolj, Jugoslavija (sada Makedonija). OM: Dragoslav; Vera, dev. Ristic. OB: diplomirala 1987. engleski jezik i knjizevnost na Filoloskom fakultetu, Beograd; magistrirala 1951. kreativno pisanje – poezija na Virginia Commonnjealth University, Ricmond, SAD i doktorirala 1995. engleski jezik na University of Nebraska – Linkoln, Linkoln, SAD. ZA: instruktor na University of Nebraska, Linkoln, 1995; pozivni profesor na Drake University, De Moen, SAD, 1995-96; od 1997. profesor na Delgado Community College, Xavier University, Tulare Universtiy, Loyola University, Notre Dame Seminary, NJu Orleans, SAD. DOS: objavila mnogo pesama i prevoda na srpskom i engleskom jeziku u SAD i Jugoslaviji; Matica iseljenika Srbije izdaje njenu zbirku pesama Zamrznuti zagrljaj 1997; prevodi poeziju Desanke Maksimovic, koju ce, pod nazivom Zvezdana svetkovina, izdati 1998. izd. kuca Dragovic. NA: Prva nagrada za najbolju pesmu na II Saboru stvaralaca iz rasejanja 1997. i vise drugih nagrada za poeziju. IM: 1988, r. profesionalni (postdiplomske studije). D: jugoslovensko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, engleski, novogrcki, francuski. SL: Sv. Nikola. K: Hazarski recnik, M. Pavica i sve od Desanke Maksimovic. PE: Krvava bajka, D. Maksimovic. H: slikarstvo, poezija. DO: da. A: zivi u SAD.
OBRADOVIC zELIMIR zELJKO, trener Kosarkaske reprezentacije Jugoslavije. R: 09. 03. 1960, Cacak, Srbija, Jugoslavija. OB: diplomirao na Visoj trenerskoj skoli, Beograd. ZA: bio igrac kosakarskih klubova Borac, Cacak i Partizan, Beograd; radio potom kao trener kosarkaskih timova spanskih klubova Huventuda iz Badalone i Reala iz Madrida; sada je trener italijanskog Benetona. DOS: trener jugoslovenske kosarkaske reprezentacije koja je na Evropskom prvenstvu 1995. u Atini i Evropskom prvenstvu 1997. u Barseloni osvojila zlatnu medalju; na Svetskom prvenstvu u Atini 1998. osvojio zlatnu medalju; osvojio srebrnu medalju na Olimpijadi u Atlanti 1996; kao reprezentativac Jugoslavije, sa 60 nastupa u drzavnom timu, osvajac je srebrne medalje na Olimpijadi u Seulu, 1988, zlatne medalje na Svetskom prvenstvu 1990. u Argentini; u Kosarkaskom klubu Partizan osvojio je Prvenstvo drzave 1987/88. i Kup Jugoslavije 1988/89, zatim Kup Radivoja Koraca 1988/89. i (ekipni) Sampionat Evrope 1992. u Istanbulu; kao trener KK Huventuda osvojio je Sampionat Evrope 1994. u Tel Avivu i sa KK Real 1995. u Madridu; jos 1994. proglasen je, po anketi mesecnika FIBA, najboljim trenerom Evrope. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, spanski, italijanski. A: zivi u Italiji i u SR Jugoslaviji.
OBRADOVIC MILAN, inzenjer. R: 1937, Zagreb, Jugoslavija (sada Hrvatska). OM: Lazar. OB: masinski inzenjer, Beograd. ZA: inzenjer, Board of Education of City of Nenj York. DOS: predsednik drustva Nikola Tesla u NJujorku. D: srpsko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, francuski, engleski, ruski. SL: Sv. Jovan. H: sport. A: 187 Pinehurst Avenue, Nenj York, Nenj York 10033, USA.
OKLOBYIC MILAN, knjizevnik. R: 09. 05. 1948, Beograd, Jugoslavija. FA: s. Branislava, dev. Simonovic, arhitekta enterijera; d. Damjan (1978), Iva (1984). OB: maturirao 1967, Beograd; diplomirao dramaturgiju 1976. na Fakultetu dramskih umetnosti, Beograd; magistrirao 1976. na Davies University, SAD. ZA: slobodni umetnik. DOS: autor cetiri romana – C. A. Blues, 1981, Video, 1982, Metro, 1983. i Horseless, 1986, a koautor Beogradske price; knjiga pripovedaka Siv, 1986; radio drame Volim te dok jedes jabuke, Salata od maslacka, Kristina plavih snova i Neko je protrcao kroz bastu, vise pozorisnih drama i TV scenarija; magistarska teza Psihosomatske predstave – pozoriste i terapija. NA: dobitnik nagrade Milos Crnjanski, 1983. A: zivi u San Francisku, SAD i Jugoslaviji – 11000 Beograd, zarka Pucara 23/8.
OKSENBERG KATARINA, glumica. R: 22. 09. 1961, NJujork, SAD. OM: Hauard Oksenberg, poslovni covek; Jelisaveta, dev. Karadjordjevic, kneginja. FA: cerka Indija. DOS: filmska glumica koja je u Holivudu ostvarila vise uloga u popularnim serijama i filmovima – igrala u velikoj seriji Dinastija, zatim u seriji Vrelina Akapulka (22. epizode), igrala je princezu Dajanu, a najnovija filmska uloga u komediji Boys njill be boys, koju je rezirao D. Deluis (sa partnerima Tomom Rajtom i Miki Runijem); ona je i zastitni znak kozmetike Zepter i ambasador multinacionalne kompanije Zepter international. A: zivi u Los Andjelesu, SAD.
OKSENBERG KRISTINA, pisac, promoter umetnosti. R: 12. 12. 1962, NJujork, SAD. OM: Hauard Oksenberg, poslovni covek; Jelisaveta, dev. Karadjordjevic, kneginja. FA: razvedena od Demijana Elvisa, slikara. OB: zavrsila gimnaziju u Oksfordu, V. Britanija; diplomirala 1981. u Koloradu, SAD. ZA: posle diplomiranja radila pet godina na vise kancelarijskih poslova u NJujorku; potom se bavila promovisanjem slikarske umetnosti, izmedju ostalog, u Parizu, Francuska i drugim zemljama; autor je knjige Kraljevsko plavo, jedne vrste autobiografskog romana, koji je izazvao kontroverzne komentare, kako onih na koje se odnosi, tako i medija; knjigu je na srpski prevela i promovisala u Beogradu Sandrina Vagner (Spomenka Bogunac). A: zivi u NJujorku, SAD.
OMCIKUS PETAR, slikar, akademik. R: 06. 10. 1926, Susak, Jugoslavija (sada Hrvatska). OM: Petar, sluzbenik zeleznice; Dusanka, dev. Samueli-Kacic. FA: s. Kosara, dev. Boksan, slikarka. OB: bio ucenik III muske gimnazije, Beograd; pohadjao 1941-43. Skolu za primenjenu umetnost; prekinuo skolovanje, ucestvuje u NOB 1943-45; studirao je slikarstvo 1945-48. u klasi prof. I. Tabakovica, na Akademiji likovnih umetnosti, Beograd; osniva, sa kolegama, 1947. Zadarsku grupu, zatim 1951. grupu Jedanćstorice; nije nastavio studije. ZA: slobodni umetnik. DOS: svoje likovno stvaralastvo prikazao je na velikom broju izlozbi; prvi put izlaze na Jesenjoj izlozbi ULUS-a 1946. u Beogradu, a samostalno 1951. u Galeriji ULUS-a, od kada je imao veliki broj izlozbi; samostalne – u Galeriji Arnaud, Pariz, 1955, u Galeriji Formes Conteptaines, Lil, 1962, u Salonu Muzeja savremene umetnosti, Beograd, 1965, u Grand Palais-u, Pariz, 1972, 1973. u Novom Sadu i Beogradu, izlozbu portreta u Galeriji Grafickog kolektiva 1979. Beograd, na Beogradskom sajmu 1980, u Chexbres-u 1983. i 1988, u Galeriji Des Piatanes, 1985, zeneva, retrospektiva 1989. u Muzeju savremene umetnosti, Beograd, u palati UNESCO-a 1992, Pariz, u Galeriji SANU, 1998 Beograd; grupne – Salon London Group, 1954, London, pariski Majski salon 1955, 1982, Oktobarski salon, 1972, Beograd, na IX i X medjunarodnoj izlozbi originalnog crteza, 1984. i 1986, Rijeka i dr. ilustrovao je poemu Espirit de suite C. Confortesa, izradio seriju litografija za poemu L’ebauche du pere J. Senac-a, realizovao mozaik Sunce, a od 1982. radi skulpture, koje je izlagao na Majskom salonu u Parizu; organizovao je od 1968. tri medjunarodna susreta umetnika, filozofa i kriticara u Vela Luci, Korcula, posvecene sintezi arhitekture, skulpture i slikarstva; izabran je 1944. za clana Srpske akademije nauka i umetnosti; o njegovom stvaralastvu je objavljena obimna literatura iz pera jugoslovenskih i stranih kriticara; zastupljen je u Dictionair de L’Art Abstract, od S. Michel, edition Hauzan, Pariz, 1957. NA: dobitnik je nagrade za slikarstvo Oktobarskog salona, Beograd, 1972, prve nagrade za crtez na 2. Interbifep-u, Tuzla, 1982, prve nagrade na IX i otkupne nagrade na X medjunarodnoj izlozbi crteza, 1982/’86, Rijeka; nagrade lista Politika iz Fonda Vladislav Ribnikar, 1990, Beograd. IM: 1952. PR: n. srpska. A: Rue Dedouvre, Gentilly, France.
OPARNICA MARIJA – videti pod BUDISAVLJEVIC.
OPACIC BORIS, poslovni covek, ekonomista. Srbin, iz Velike Plane, Srbija, Jugoslavija. ZA: vlasnik sopstvene firme u Hamburgu i u Srbiji; vise od 20 godina zivi i radi u Nemackoj. DOS: ucesnik u mnogim akcijama, narocito humanitarnim, visestruki je donator; inicijator je za osnivanje Srpskog kulturnog centra; uziva ugled medju nasim ljudima u Nemackoj. A: Massenkamp 14, 22419 Hamburg, Germany; i u Jugoslaviji – Velika Plana, R. Markovica 10.
OPACIC KARIN JOVANKA, profesor univerziteta. R: 15. 07. 1952, Gari, Indijana, SAD. OM: Milan, vatrogasni oficir u penziji i izradjivac tamburica i muzicar; Rozalin (Ruzica), dev. Nikolic, medicinski koordinator u penziji. ZA: profesor na Rush University i sef odeljenja za radnu terapiju. DOS: angazovana na naucnom istrazivanju i prakticnom radu u oblasti radne terapije, ocuvanja i odrzavanja moralnog zdravlja i uloge porodice; ekspert u toj sferi, univerzitetski nastavnik i rukovodilac sluzbe; zavrsava pripremu doktorske disertacije iz oblasti moralnog i domaceg zdravlja. A: zivi u SAD.
OPACIC MILAN, izradjivac tamburica i muzicar; vatrogasni oficir u penziji. R: 12. 04. 1928, Gari, Indijana, SAD. OM: Mile; Roza. FA: s. Rozalin (Ruzica), dev. Nikolic, medicinski koordinator u penziji; d. Karin (Jovanka – 1952), profesor Rush University i sef odeljenja za radnu terapiju. OB: pohadjao cetiri godine gimnaziju i diplomirao 1947, LenjNJallace High. ZA: radio tokom 1947-58. u Gary Screnj & Bolt C., Gari; od 1958. radio kao porucnik u vatrogasnoj sluzbi, Gari, odakle je 1978. i penzionisan; muzicar i graditelj tamburica i dr. muzickih instrumenata. DOS: od rane mladosti tamburas i clan, pa umetnicki rukovodilac tamburaskog orkestra Drina Tamburica i dr; izvanredan izradjivac tog instrumenta; gostujuci predavac na Kolumbija koleyu i drzi stalni kurs na Purdue univerziteu, Hamond, o izradi gitare; odrzao veliki broj predavanja u skolama, univerzitetima i javnim ustanovama; nastupao na CBS, NBC, ABC i dr. TV stanicama; uvrscen u Imenik majstora-virtuoza i umetnika Ilinoisa; njegova tamburica i njena izrada su predmet vise izlozbi, ukljucujuci izlozbu povodom 200-godisnjice SAD, u Smitsonijan Galeriji i dr. muzejima NJujorka, Viskonsina, Ilinoisa, a prima-tamburica je stalno izlozena u Nesvilskom muzeju; u Americkom je Muzickom vodicu; njemu je jedno poglavlje svoje knjige posvetio Ricard Dorsen, a njegovi instrumenti su katalogizovani u knjizi Kolekcija muzickih instrumenata; predmet je studija na odseku za etnologiju Indijana univerziteta; o njegovom radu i uspesima pisano je u Serb NJorld, USA, i dr. listovima i magazinima. D: americko. J: srpski, engleski. SL: Sv. Luka. K: Tesla – A man Out of Time, Margaret Cheney. PE: Ti bi hteo pesmom da ti kazem… H: kolekcionarstvo starih tamburica, starih i novih ploca, slika i istorija tamburasa. A: 2255 Robin Hood Blvd. – Schereville, Indiana 46375, USA.
OPRIS SNEzANA MARA, advokat i pravni zastupnik institucija Srpske pravoslavne crkve. R: 09. 10. 1960, Temisvar, Rumunija. OM: Slavko; Ana, dev. Vukovan. FA: s. Jonel Opris, masinski inzenjer. OB: diplomirala 1984. na Pravnom fakultetu u Kluzu, Rumunija. ZA: od 1984-85. radila kao advokat, Advokatska komora zupanije Timis, Temisvar; od 1996. advokat u privatnoj advokatskoj kancelariji, Temisvar. DOS: angazovana u drustvenom, crkvenom i humanitarnom zivotu srpskog naroda; clan Eparhijskog odbora Srpske crkvene eparhije u Temisvaru; osnivac i clan rukovodstva Zaklade (fondacije) za decu sirocad; zastupnik Srpskog pravoslavnog Vikarijata Srpske eparhije iz Temisvara, Srpske pravoslavne parohije, Temisvar i dr. srpskih ustanova. D: rumunsko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, rumunski, nemacki, ruski. SL: V. Gospojina. K: Poruseni ideali, S. Rankovica. PE: Samo sloga Srbina spasava. H: knjizevnost, klasicna muzika. A: 1900 Timisoara, Piata Uhiru 5, Romania; tel/fax: 40-56-201-398.
ORBOVIC NIKOLA, docent, naucni saradnik. R: 03. 04. 1944, Prokuplje, Srbija, Jugoslavija. OM: Blagoje; Rajna, dev. Stoiljkovic. FA: s. Svetlana, dev. Stojanovic, dipl. hemicar; d. Jelena Knezevic, dev. Orbovic, hemicar, Jovan Orbovic, ucenik. OB: diplomirao 1967. na hemijskoj grupi Prirodno-matematickog fakulteta, Beograd; magistrirao 1977. i doktorirao 1982. u Beogradu. ZA: tokom 1967-75. radio kao istrazivac u Vojno-tehnickom institutu, Beograd; 1975-90. glavni istrazivac u Fabrici eksploziva i baruta, Beograd; 1990-94. glavni istrazivac u Prvoj iskri, Baric-Beograd; od 1994. ekspert medjunarodne tehnicke saradnje, Cile. DOS: autor osam naucnih i 27 strucnih radova; ucestvovao na brojnim naucnim i strucnim simpozijumima i dr. skupovima od znacaja za istrazivacki i razvojni aspekt njegovog podrucja rada; stekao zvanje docenta i naucnog saradnika; jedan od eksperata za medjunarodnu tehnicku saradnju. IM: 1994, r. ekonomski. D: jugoslovensko. PR: n. srpska, v. pravoslavna. J: srpski, spanski, engleski. SL: Sv. Jovan. K: Deobe, D. Cosica. PE: DJurdjevdan… A: Ambasada Jugoslavie, Ezeljuias Allende 2370 Casilla 16597, Santiago 9 Chile.
OSTOJIC DRAGUTIN, protojerej u penziji. R: 30. 04. 1909, Arad, Austrougarska, sada Rumunija. OM: Milutin; Lenka, dev. Vujcic. FA: sin Sava (1944), masinski inzenjer. OB: maturirao u gimnaziji; diplomirao 1933. na Bogoslovskom fakultetu. ZA: bio svestenik tokom 1934-79; protojerej aradski. DOS: od 1933. vrsio aktivno i neprekidno sve do penzionisanja svestenicku duznost u Aradu; za predanu svestenicku sluzbu odlikovan od Srpske pravoslavne crkve crvenim pojasom i naprsnim krstom i unapredjen u cin stavrofora; stekao ugled i posebno postovanje, kako visih crkvenih krugova, tako i svojih parohijana; bavi se ikonografijom; ispoljavao veliku aktivnost u svim oblicima verskog i kulturnog zivota srpskog naroda u Aradu i njegovoj okolini; bavio se prikupljanjem gradje o istorijskim i drugim zbivanjima iz zivota srpskog naroda u tom delu Rumunije, i sam predstavlja zivu enciklopediju dogadjanja u ovoj sredini. D: rumunsko. J: srpski, rumunski, ruski. SL: Sv. Jovan. A: zivi u Aradu, Rumunija.
OCOKOLJIC MILOSAV MILE, koreograf i rukovodilac folklornih ansambala. Rodio se u selu Luka kod Ivanjice, Srbija, Jugoslavija, odakle je poneo zivu i bogatu folklornu tradiciju srpskog naroda. Igrao u Kulturno-umetnickom drustvu Vukica Mitrovic, Beograd; 1967. dobio najvisu nagradu na takmicenju folklornih igraca; radio kao koreograf u Jugoslaviji i Francuskoj, gde je njegova grupa dobila (usmeno) priznanje tadasnjeg predsednika Miterana; od 1985. gostujuci koreograf Srpske folklorne grupe Opanak iz Edmontona, a zatim ostao kao rukovodilac i glavni koreograf nekoliko srpskih folklornih grupa u Kanadi; doprineo kreativnom uzdizanju nivoa izvodjenja ovih srpskih folklornih ansambala i grupa i afirmaciji srpskog kulturnog nasledja u Kanadi. A: zivi u Torontu.
