„Svaki zaposleni stranac u Švajcarskoj šalje u proseku godišnje bar po 1.000 franaka rodbini u otadžbini“, tvrdi profesor Filip Vaner sa Univerziteta u Ženevi. On je zatim sabrao onih 900.000 stalno zaposlenih stranaca sa pretpostavljenom brojkom od oko 100.000 ilegalaca i onih koji rade „na crno“, pa je došao do fantastične brojke od 11,2 milijardi franaka koje navodno svi ti došljaci pošalju izvan švajcarskih granica. To je ovu zemlju dovelo na četvrto mesto u svetu (iza SAD, Saudijske Arabije i Nemačke).
Solidarnost sa siromašnima
Švajcarska država godišnje izdvaja za pomoć nerazvijenim zemljama 1,7 milijardi, pa očito da je solidarnost migranata sa svetskom sirotinjom šest i po puta veća od onoga što jedna od država blagostanja može da odvoji za druge. Prema procenama Ministarstva za razvoj i saradnju (DEZA), devizne doznake stranih radnika će narednih godina dalje rasti.
Od toga, po njegovom mišljenju, neposredne koristi imaju zemlje porekla tih radnika i –švajcarske banke i specijalizovane međunarodne firme za transfer novca. Profesor Vaner ipak priznaje da nije uspeo da dođe do konkretnih i potvrđenih podataka jer njih jednostavno – nema, a cela priča o velikom transferu novca je do sada uglavnom bila potcenjivana.
Nedavno je švajcarski forum za migracije i izučavanje stanovništva (SFM) obelodanio rezultate istraživanja o Albaniji prema kojima petina bruto nacionalnog proizvoda te zemlje stiže iz „čarapa“ njenih štedljivih i marljivih državljana rasutih širom sveta. Pomenuti profesor Filip Vaner je tim povodom izjavio kako se švajcarski političari svađaju oko stranaca i domaće politike prema došljacima, dok potpuno zanemaruju dejstvo deviznih doznaka na druge zemlje, posebno ističući bivšu Jugoslaviju i Tursku.
