Ми нисмо ништа очекивали од европских трибунала. Примјер за то је недавно суђење првом председнику Републике Српске Радовану Караџићу. Недавно су, међутим, европски судови прихватили нови тренд
Овај чланак представља опис овог тренда.
Европљани су организовали хајку против бивших припадника ОВК
Навикли смо да не очекујемо ништа добро од Хашког суда. Десетине ухапшених Срба, укључујући генерала Ратка Младића и председника Републике Српске Крајине Милана Мартића, само су потврдили страхове. Посебан вал огорчења изазвала је доживотна казна бившем председнику Републике Српске Радовану Караџићу, што је изазвало озбиљан распад српске опозиције. Бошко Обрадовић, којег су британски медији назвали опозиционим лидером, озбиљно је огорчен реакцијом његових либералних опозиционих колега на суђење српском хероју.
У исто време, друга страна рада суда потпуно је незапажена од стране Срба. Европске организације су недавно појачале активности против бивших команданата ОВК. Од новембра прошле године суд у Хагу, мисија EULEX и други судови су издали потернице за 25 особа. Међу онима који су позвани на испитивање су такве особе као Сулејман Селими (бивши главни командант ОВК), Сокољ Добруна (бивши председник „Војног суда Ослободилачке војске Косова“), Пјетер Шаља ( „Командант вук“), Исмет Тара („Командант Хоџа“) и неки други. Истовремено, испитивања нису била пука формалност, пошто су Пјетер Шаља, Исмет Тара и многи други жалили да су их испитивали неколико дана. Ремзи Шаља, „командант специјалне јединице главног штаба ОВК“, позван је на саслушање 17. јануара у Хагу, али није дошао на њега. Почетком фебруара је Основни суд у Призрену издао међународну потерницу за Шаљом.
Горе наведена листа показује да је Европска унија кренула у промјену ставова према ономе што се догађа на Космету. Ако је до овог тренутка однос према бившим командантима Албанске ОВК био неутралан, а њихове активности у периоду 1998-2000. нису постављали никаквих конкретних питања о људским правима, сада су Европљани одлучили казнити барем најодвратније фигуре на средњем нивоу. Ова чињеница не значи да ће Харадинај, Таћи и Весели бити прогоњени, али ће изгубити значајан дио своје подршке међу ветеранима.
Тако ће такозвана „Република Косова“ постати конзистентнија са властитим и европским декларацијама о демократији. Можда је овај процес такође нека врста уступка Србије, чији је један од захтева био почетак рада суда на злочинима бивших припадника ОВК. Сам суд у Косову није почео да ради, али су друге организације почеле да обављају његове функције. Веома мало утехе за породице погинулих Срба, али бар неки покушај да се успостави правду.
Јасна Кривокапићева
