Donosimo tekst iz pera prof. dr Milana Glišića,koji predstavlja autentično i ubedljivo razmišljanje o današnjem trenutku u kome se nalazi država Srbija, o Kosovu i Metohiji, o zloglasnom Memorandumu za obnovu crkava…
čitam našu štampu i počinjem da se pitam – gde je kraj svemu ovome oko Kosova i Metohije. Sasvim je jasno da Vlada Republike Srbije pokušava da radi valjane diplomatske poteze, ali nisam siguran da će taj napor ishoditi nešto dobro. I pored napora Vlade, postoje razni tonovi, koji se najčešće mogu sresti u medijima.
Najčešće se može pročitati ili čuti da šta god mi uradili Kosovo će dobiti nezavisnost, biće priznato od strane vlada pojedinih država, a mi ćemo koristiti sva raspoloživa sredstva jedne države, osim vojnih, da odbranimo naš suverenitet.
Odlično, zaključujem, branićemo svaku stopu naše teritorije do poslednjeg papira. Rečju i papirima se brani svoje. To je tačno ali samo važi za nas. Za druge to nije tako.
Kada je Argentina pokušala da povrati Malvinska ostrva (Foklandska ostrva kako ih nazivaju Englezi), Engleska je poslala celu armadu ratnih brodova da spase svoje parče tla, koje je udaljeno hiljadama nautičkih milja od „matice“ Engleske. Inače, na tom parčetu zemlje ima nešto ovaca i još manje ljudi. Ima i jedan londonski taksi koji je u službi pretstavnika Engleske vlasti tamo. U doba predsednikovanja Fransoa Miterana, kada je izbila pobuna za nezavisnost na Korzici, usred noći probudio ga je prefekt Korzike i pitao šta da radi. Odgovor je bio – imate Legiju stranaca na par kilometara od Ajačija, pa znate šta treba raditi. Ja sam preuzeo Francusku u jednom komadu i imam nameru da je predam sledećem predsedniku u komadu iste veličine. Rezultat je poznat – Legija stranaca je obavila posao i vratio se mir na ostrvo. Vlasti Sjedinjenih Američkih Država svojevremeno su pobili nekoliko desetina ljudi koji su proglasili nezavisnost Teksasa.
Toliko o jakima. Kod njih osim papira važi i sila. Za nas, slabe, ne važi sila.
Daleko od toga da zagovaram sukobe, rat i stradanja. Samo pokušavam da predočim šta se u stvari događa. Kosovo i Metohija mogu poslužiti za primer ostalim državama u Evropi, za koje važi papir a ne sila, šta ih može dočekati ako budu neposlušni. Možda je sve ovo samo proces okončanja stvaranja Zelene transverzale (ZETRA), koja treba da zatvori Pravoslavni svet sa južne strane. Ako je to tačno, onda je i Preševska dolina poslednja karika u tom lancu. Videćemo. Ima vremena. Dopustiću sebi da parafraziram jednog državnika iz Afrike, koji je rekao da Zelena transverzala nije muslimanska transverzala, već NATO transverzala, a muslimanski živalj je samo oruđe u njihovim rukama.
Da bi se shvatilo da se radi o ozbiljnim stvarima, treba pročitati članak Kristijana Dženingsa (Christian Jennings) koji je objavljen 11. decembra 2007. godne u novinama The Scotsman, pod nadslovom „Albanska dijaspora sipa novac u provinciju“. Pored mnogo protivrečnosti i neistina, interesantna je poslednja rečenica, koja upozorava na delove govora, koje je ministar za Kosovo i Metohiju, Slobodan Samardžić, rekao prilikom otvaranja kancelarije Ministarstva u Kosovskoj Mitrovici, da će Srbija uzvratiti ako kosovski Srbi dožive napad albanskih ekstremista, koje je novinar nazvao tvrdostrujaši („hardliners“), da bi zamaglio istinu. Zašto je ova rečenica ključna u tekstu? Verovatno zato da se javnost Evrope pripremi da možda NATO alijansa ponovo pokrene svoju vojnu mašineriju. Naravno, ovaj novinar, koristio je samo delove tekstova izvučene iz konteksta i ubacivao ih u svoj kontekst. Tako da opet dolazimo do papira, a papir trpi sve, pa čak i da bude u funkciji koja opravdava neko buduće zlo.
Kad sam već kod papira, vredi pročitati „Curriculum Vitae of Terry Davis“-a, Generalnog Sekretara Saveta Evrope, koji se može naći na službenom sajtu Saveta Evrope. Gospodin Dejvis rođen je 1938. godine i ima obiman životni opus. Po obrazovanju je pravnik, a započeo je karijeru kao Stariji poslovođa u prodaji Lejlanda, zatim je radio kod Krajslera, pa kod Klarkove obuće i kod preduzeća Esso Oil. Kao član Laburističke (radničke) partije, decenijama je bio poslanik. Zatim se nižu godine rada u raznim komitetima, sindikatima, pa sve do rada u Savetu Evrope, gde je sada i Generalni sekretar. Kad se saberu sve godine njegovog angažmana i rada, vidi se da je čovek bio veoma aktivan i to toliko, da bi trebalo da je mnogo stariji da bi popunio sve vremenske obaveze, kojih se prihvatao.
Inače taj gospodin danas odlučuje da li EU dobro obnavlja svetinje Srpskog Pravoslavlja na Kosovu i Metohiji. Samo se pitam, da li se razume u taj posao, jer nisam pronašao ništa iz njegove biografije vezano za obnovu spomenika kulture, ili ima savetnike. Ako ima savetnike, onda ti savetnici proizvode papire, koji govore o tome kako EU radi mnogo i dobro na obnovi naši svetinja, a što nije tačno, šta više, ono što se tamo radi sa svetinjama našeg Pravoslavlja je kulturni genocid.
Da zaključim. Papir ili sila, pitanje je sad. Rekao bih da će odgovor biti – i papir i sila.
Prof. dr Milan Glišić
