Патријар Павле духовни горостас Двадесетог века
У свечаној сали Специјалне болнице за рехабилитацију, у суботу, 29. фебруара 2020.увече у Бањи Ковиљачи је отворена изложба Портрети патријарха Павла, аутора Хаџи Марка Вујичића и промовисано треће издање књиге Вујански крст патријарха Павла, др Слободана Радуловића.
Патријарх Павле је био духовни горостас који је обележио 20. и почетак 21. века. Време које је провео на трону Светог Саве обележило је национално буђење, враћање Богу и тражење пута богопознања, изградње храмова, враћање Светог Саве као школске славе, увођење верске наставе у средње и основне школе, као и повратак Спасовданске литије на улице Београда – оценио је аутор ове изложбе, Хаџи Марко Вујичић. Теолог и путописац, Вујичић је био дугогодишњи уредник фотографије Православља, новина Српске патријаршије, а жеља му је да изложба укупно 33 портрета патријарха Павла настала у периоду од 2003. до 2009. године, буду представљени у свим оним местима по Србији која су имала важности у животу најпопуларнијег српског поглавара. Он је објаснио да је Бања Ковиљача одабрана као станица на путу изложбе портрета патријарха Павла, зато што је у том месту млади Гојко Стојчевић обављао дужност вероучитеља и васпитача ратној сирочади из НДХ, а затим се и лечио управо у Специјалној болници у Бањи Ковиљачи. Процена је да је током Другог светског рата, и сама окупирана, Србија примила и бринула о пола милиона избеглица из крајева под влашћу усташке Хрватске. Стојчевић је управо у Бањи Ковиљачи спасио једно од сирочића да се не удави због чега се оболео на плућима. У тренутку када су доктори рекли да му нема спаса, он је отишао у манастир Вујан и тамо се исцелио молитвама на гробу вујанских светитеља – прича Хаџи Марко Вујичић.
Др Слободан Радуловић, аутор књиге Вујански крст испричао је шта се догађало када су лекари у Чачку Гојку Стојчевићу рекли да има још највише три месеца живота. Млади Гојко одлази у манастир Вујан и тамо му дају келију испред које спуштају храну у страху да се и сами не заразе. После три месеца Гојко је измолио да се моли вујанском непознатом светитељу онда када сви други то учине. То је чинио две године, а физички постаје све слабији, спада на 35 килограма. Једног дана му куварица ставља храну на праг келије, а он је моли Сестро, немој ми доносити више ништа, јер мени тело више не прима храну, готов сам. Она се толико потресла због тих речи да је сишла доле и прекрстила се и према небу и према цркви и упитала: Па зашто њега, он је најмлађи?. Гојко убрзо пада у кревет, почиње да губи свест и у том магновању два укрштена прутића у облику крста на источном зиду почињу да се померају ка плафону. Био је уверен да га Господ призива. Готово у коми приметио је да је тај крст прелази од плафона до његовог узглавља, али и да се преображава у најлепше распеће које је икада видео. Тако је пао у несвест. Не зна после колико времена се пробудио, али је измерио себи температуру и уместо 37,2 колико је обично имао, топломер је показао 36, 8. Изашао је на доксат и рекао: Немам више температуру. Господ ме исцелио, препричао је само неке делове из своје књиге Вујански крст, др Слободан Радуловић.
У уметничком делу програма наступио је црквени хор „Сабора српских светитеља“.
извор: Вести online фото: Хаџи Марко Вујичић
Реч Марка Вујичића на свечаном отварању изложбе
Високопреподобни, високопречасни и часни оци, даме и господо, браћо и сестре!
Помаже Бог!
Част ми је и задовољство да Вас све поздравим и захвалим Вам што сте дошли вечерас на изложбу фотографија „Портрети Патријарха Павла“, чији сам аутор, у Специјалној болници за рехабилитацију Бања Ковиљача. Вечерас у Бањи Ковиљачи видимо портрете блаженопочившег Патријарха српског Павла, духовног горостаса, који је обележио 20. и почетак 21. века, а био је на челу брода Српске Православне Цркве у веома тешком времену распада СФРЈ, грађанског рата у Хрватској и Босни и Херцеговини, тешког периода санкција међународне заједнице, пада Републике Српске Крајине, егзодуса српског народа из Хрватске и Босне и Херцеговине, али и НАТО бомбардовања Савезне Републике Југославије, чије последице тек почињемо да осећамо, долазак прогнаних са Косова и Метохије, где је блаженопочивши Патријарх српски Павле, као Епископ рашко-призренски, провео 33 године.
Време блаженопочившег Патријарха српског Павла на трону Светог Саве обележило је национално буђење, враћање Богу и тражење пута богопознања, изградња храмова, враћање Светог Саве као школске славе, увођење Верске наставе у средње и основне школе, као и повратак Спасовданске литије на улице Београда, наше престонице…
Ови портрети Патријарха Павла које вечерас изложене видимо, настали су у времену док сам био студент Православног богословског факултета и када су ми прилике дозвољавале да забележим поједине догађаје и тренутке као сведочанство тога времена. Фотографија блаженопочившег Патријарха Павла на одру, у Саборној цркви у Београду, настала је када сам обављао часну и одговорну дужност вероучитеља, и када су стотине хиљада људи долазили да се опросте од Њега, током четири дана, где је Он, само благо утонулих очију и лица светачке боје, чекао одлазак Творцу.
Захвалан сам организаторима изложбе: Специјалној болници за рехабилитацију Бања Ковиљача и Црквеној општини Бања Ковиљача; протојереју Драгану Бајићу, архијерејском намеснику лозничком; госпођи Тијани Васић, проф. Верске наставе; Сањи Симић де Грааф, проф. енглеског језика и књижевности, који су изразили жељу да се ова изложба „Портрети Патријарха Павла“ вечерас види у Бањи Ковиљачи, месту за које је везан живот младог Гојка Стојчевића, који је у време Другог светског рата обављао часну и одговорну дужност вероучитеља и васпитача ратној сирочади, која су спасена од усташког ножа, када је окупирана Србија на својој територији примила око 500.000 избеглица…
Тако имамо анегдоту о спасавању једног дечака да се не удави, када је Гојко, не жалећи свој живот и здравље, без оклевања ускочио у притоку Дрине и спасао дечака, и том приликом се прехладио и оболео на плућима. После исцелења на гробу вујанског Светитеља, завета датог Богу и монашења у манастиру Благовештењу у Овчару, кренуо је духовни живот најомиљенијег српског Патријарха, кога је Духом Светим „извукао“ архимандрит троношки Антоније (Ђурђевић) за 44. Поглавара Српске Православне Цркве.
Своје „болничке“ дане 2007. године Патријарх Павле је провео у Специјалној болници за рехабилитацију Бања Ковиљача, и то 21 дан, после чега је даљи опоравак наставио у Институту за рехабилитацију „Селтерс“ у Младеновцу, где је боравио 18 дана.
Захвалан сам Градској општини Младеновац и члану Градског већа г. Зорану Јоцићу, задуженом за културу, коју је организовао ову изложбу у Младеновцу 17. јуна 2019. године, а која је затим, 02. новембра 2019. године била у Чачку у оквиру манифестације „Дани Патријарха Павла“, после чега је уследила изложба 11. децембра 2019. у Београду и изложена у делу манифестације „Децембарски дани Чукарице“, као и вечерас у Бањи Ковиљачи.
Захвалан сам Музеју града Младеновца, који у својој збирци чува успомену на Патријарха Павла, који је боравио у Младеновцу 18 дана. Поздрављам овом приликом све Вас који сте вечерас присутни, а чувате успомену на блаженопочившег Патријарха српског Павла.
Свима Вама који сте ме удостојили својим присуством да вечерас увеличате овај догађај, још једанпут најтоплије благодарим.
Александар Ненадовић
