U domu Narodne skupštine Republike Srbije održana je 16. decembra prva redovna sednica Odbora za dijasporu i Srbe u regionu nakon što je nedavno na konstitutivnoj sednici za novog predsednika ovog skupštinskog odbora izabran narodni poslanik Milimir Vujadinović. Glavna tačka dnevnog reda bila je razmatranje položaja i perspektive Srba u regionu u kontekstu podrške Republike Srbije i uticaja na položaj srpske zajednice u regionu.
Uvodni pozdrav za članove odbora i predstavnike Srba iz Hrvatske, Crne Gore i Bosne i Hercegovine dao je potpredsednik Narodne Skupštine Republike Srbije Vladimir Orlić koji je ukazao da će jedan od prioriteta nove većine u Skupštini i nove Vlade Republike Srbije biti kontinuirani rad na unapređenju položaja Srba koji žive u regionu sa ciljem poboljšanja položaja u kojem se nalaze.
– Nije uvek na isti način postojao izgrađen osećaj prema institucijama Republike Srbije kod našeg naroda i njihovih predstavnika, niti su te institucije pokazivale istu vrstu osećaja, pažnje i želje da se brinu o svojim sunarodnicima. To je notorna činjenica i tu vrstu odnosa mi smo suštinski promenili u nekoliko godina iza nas. Ta se suštinska razlika danas vidi i dobro je što smo počeli o njoj da govorimo. Izazovi su pred nama veći nego ikada, a nije ih manjkalo ni u prošlosti – rekao je Orlić pred okupljenim članovima Odbora za dijasporu i Srbe u regionu i njihovim gostima.
Srpski narod u Crnoj Gori nalazi se u teškom stanju
Novoizabrani predsednik Odbora Milimir Vujadinović naglasio je da zbog epidemioloških mera na ovu sednicu pozvao samo predstavnike Srba iz zemalja regiona gde ih ima u većem broju, a da će u skorije vreme sličan sastanak biti održan sa predstavnicima Srba iz drugih zemalja regiona. Od predstavnika Srba iz zemalja okruženja prvi se obratio direktor srpske kuće iz Podgorice Emil Labudović.
– Želim samo jednom rečenicom da ilustrujem stanje u kojem se mi kao Srbi u Crnoj Gori nalazimo. To je rečenica jednog narodnog poslanika koja me rastužila, a kojoj ne mogu ništa ni da oduzmem ni da dodam. On je rekao da su „Srbi koji letuju u Albaniji sigurniji, nego oni koji letuju u Crnoj Gori“. Ako sa stidom i gorčinom kažem da je to puna istina, onda sam vam sve rekao o stanju u kome se nalazi srpski narod u ovom trenutku – rekao je Labudović i dodao da su Srbi u Crnoj Gori ugroženi od braće, odnsono razbraće koji Srbe mrze „iskonskom, kainovskom mržnjom“.
– Problem Srba u Crnoj Gori smo zapravo mi sami. Imamo Srbe koji su zaboravili da su Srbi, imamo Srbe koji neće da su Srbi, imamo Srbe koji mrze to što su Srbi pa to odbacuju sa indignacijom, a imamo i Srbe koji bi da su neki posebni Srbi. Verujte da, sa pozicije koje dolazim, spoznao sam da su ovi poslednji najgori. Oni bi da Srbija pomogne, ali da su oni posebni – dodao je Labudović koji je potom prisutne na sednici upoznao sa svime onim sa čime se bavi Srpska kuća u Podgorici za koju je Republika Srbija izdvojila 3,7 miliona evra, ali i upozorio na važnost dolazećeg popisa stanovništva koji će u Crnoj Gori biti održan naredne godine.
Sardnja Srbije i Republike Srpske odlična
Šef predstavništva Republike Srpske u Srbiji Mlađan Cicović istakao je da je odnos Republike Srpske i Srbije uvek bio dobar, ali da je u proteklih sedam godina na dosada najvišem nivou. Naglasio je da pomoć Srbije nikada nije izostala i da je nemerljiva u borbi Republike Srpske za očuvanje nacionalnog identiteta, jezika i kulture. On je govorio i o nizu zajedničkih projekata iz oblasti infrastrukture, kulture i umetnosti, koji u značajnoj meri unapređuju položaj Republike Srpske i istakao važnost dodatnog jačanja ekonomske saradnje.
Predsednik ZVO-a o problemima Srba u Hrvatskoj
U ime srpske zajednice iz Republike Hrvatske članovima odbora obratio se predsednik Zajedničkog veća opština Srđan Jeremić. U svom govoru upoznao je prisutne sa istorijatom nastanka institucije na čijem je čelu i istakao da na istoku Hrvatske postoji očuvana homogena srpska zajednica koja u potpunosti baštini svoju tradiciju, kulturu, veru, običaje, jezik i pismo.
U detaljnom govoru on je upoznao prisutne sa brojnim zakonima koje je u procesu pristupanja Republike Hrvatske Evropskoj uniji ona donela vezano za unapređenje prava pripadnika nacionalnih manjina, ali i na probleme koji se dešavaju u praksi. Pravo na ravnopravno zapošljavanje, upotreba jezika i pisma i problemi sa registracijom srpskih škola samo su neki od tih problema.
– Mi od Hrvatske tražimo, ne da ispuni naše želje, nego da ispuni zakonske obaveze koje je sama pred sebe postavila. Što se tiče matične države moram da kažem da se pomoć u poslednjih nekoliko godina rapidno povećala. Konkretno mogu da kažem o primeru Zajedničkog veća opština na čijem sam čelu – rekao je Jeremić.
Sa govornice Narodne skupštine on je pohvalio pomoć Republike Srbije i njenog predsednika u vezi sa mnogim pitanjima uključujući i izdvajanja od po milion evra za obnovu zgrade Srpskog doma u Vukovaru te isto toliko za Srpsku kuću u Kninu. Istakao je i veću pomoć Vlade Republike Srbije – pre svega Ministarstva kulture i informisanja za rad srpskih medija i očuvanje kulturne autonomije kao i pomoć Ministarstva spoljnih poslova – Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu. Izrazio je i ogromnu zahvalnost Vladi AP Vojvodine koja je za Zajedničko veće opština, Srpski kulturni centar Vukovar te tri lokalne radio stanice izdvojila i ove godine kao i u proteklim godinama značajna sredstva bez kojih bi njihov rad bio doveden u pitanje.
Inicijativa da se ZVO i SNV uvrste u budžet Srbije
Jeremić je ukazao i na porast govora mržnje u Hrvatskoj i sve češće napade na pripadnike srpske zajednice, a na samom kraju apelovao je i da se i kroz skuptšinski Odbor uputi i podrži inicijativa da dve izborne institucije Srba u RH – ZVO i SNV postanu stavka u budžetu Republike Srbije za koje bi se planirao određeni iznos i tako obezbedila sigurnost u radu i realizaciji programskih aktivnosti.
– Dokle god smo dominanto zavisni od volje svake nove hrvatske Vlade i njene spremnosti i volje sa koliko novca će finansirati naš rad, a u vreme jednog premijera je to bilo tako malo da je dovedeno u pitanje finansiranje osnovnih stvari pa čak i režijskih troškova, vrlo je teško istrajati na svim svojim stavovima i nužno raditi razne kompromise koji često nisu u našem interesu. Zato bi uvrštavanje ZVO-a i SNV-a kao stavki u budžetu Republike Srbije dalo stabilnost u radu naših institucija i omogućilo nam da provodimo naše programske aktivnosti sa ciljem pomoći i poboljšanja položaja našeg narod – istakao je Jeremić.
Na taj govor osvrnuo se i predsednik Odbora Milimir Vujadinović koji je istakao da je činjenica da mnogi Srbi u Hrvatskoj teško žive, a da je odgovor Srbije na to pokazivanje načina na koji se ona sama brine o svojim manjinama pa i hrvatskoj manjini koja živi u toj zemlji.
– Siguran sam da je položaj hrvatske zajednice u Srbiji mnogo bolji nego što je položaj srpske zajednice u Hrvatskoj. Ne govorim ovo da bih stvarao neke političke tenzije, nego da pronađemo modalitet da zajednički nađemo načine i politike koji će biti na korist obema zajednicama. Ponosni smo na ono što činimo na poboljšanju položaja Hrvata u Srbiji i isto to očekujemo kada je u pitanju srpska zajednica u Hrvatskoj – rekao je Vujadinović.
Skupštinskom odboru se na kraju obratio i kopredsedavajući međuvladine mešovite komisije za uanpređenje položaja manjina u Srbiji i Hrvatskoj Ivan Bošnjak. On je govorio o dosadašnjim aktivnostima i postignutim rezultatima komisije koje su doprinele položaju manjina u regionu. Naglasio je da Srbija želi i može da pomogne manjinama u okruženju, kao i u ostatku sveta.
Nakon njegovog obraćanja usledila je i diskusija, a sednici su prisustvovali članovi ovog Odbora Aleksandar Čotrić, Jadranka Jovanović, Slobodan Alavanja, Goran Milić, Milan Đurica, Sanja Lakić, Mladen Bošković, Janko Langura, Nataša Ljubišić, Miodrag Linta, Aleksandar Marković, Radovan Tvrdišić, Hadži Milorad Stošić i Justina Pupin Košćal.
The post O problemima Srba iz Hrvatske govorilo se u Skupštini Srbije appeared first on srbi hr.
