Više niko ne zna šta je sa procesom koji se vodi protiv jednog šefa države osuđenog za masovne zločine. Posle 250 dana saslušanja, pola miliona dokumenata koje je optužnica sakupila na tri miliona stranica, prolaska kroz sud 250 svedoka, čak i najizdržljiviji posmatrači su iscrpljeni od ovog pravosudnog maratona. Uz sve to najteža optužnica za zločin genocida tek je došla na red posle 18 meseci procesa“, piše Pjer Hazan, publicista i autor knjige „Pravosuđe i rat, od Nirnberga do Haga“, u ženevskom dnevniku „Tan“ pod naslovom „Suđenje Miloševiću: više niko ne zna šta je sa procesom!“
Američko iskustvo
Pjer Hazan navodi da tužilac Haškog suda smanjuje kazne koje traži za optužene u zamenu za njihovo priznanje. Po njegovom mišljenju optužba se „zaglibila“ u procesu protiv Miloševića i zato pristupa ovoj metodi. Da li to čini „na američki pritisak“ pita autor. „Te metode u američkom stilu potiču iz iskustva sa borbom protiv organizovanog kriminala ali ostaje pitanje da li su one primenjive i u ovom slučaju?“
Autor konstatuje da se proces zaglibio u prvosudnim procedurama i kako kaže postao je „nerazumljiv kako žrtvama tako i javnosti kojoj je namenjen“. Po njegovom mišljenju sudije od samog početka nisu umele da vode proces jer su bili uplašeni da to postane proces pobednika što je proces odvelo „u katastrofalni ćorsokak“ i do toga da „optuženi vodi igru“.
„Sudije su dozvolile optuženom da se sam brani ne shvativši da će to dovesti do zamene uloga. Rezultat: Milošević nije samo optuženi koji mora da pruži objašnjenja već je on i advokat koji traži da mu se polože računi. Od optuženog on se de fakto pretvara u neku vrstu tužioca jer ima pravo na kontraispitivanja svedoka-žrtava“, piše Hazan i pita da li će u ovoj „perverznoj odbrani“ optuženog sud ići toliko daleko da mu će finansirati i ekipu istražitelja.
Hazan konstatuje da je reč i o „porazu tužioca koji nije znao da pronađe jasnu strategiju, a čitav svet se već umorio od tog beskrajnog procesa koji je tek na pola puta i po svoj prilici neće se okončati pre 2007. godine“.
„Sve ovo ide naruku jedino Miloševiću“, konstatuje saradnik švajcarskog dnevnika.
