Ako je istina što se prica, a upuceni tvrde da jeste, Vesna Pešic, sadašnja ambasadorka u Meksiku, prva je namirisala „krticu“ u svojoj partiji. Nije ga „provalio“ ni sadašnji ministar inostranih poslova Goran Svilanovic, a ni prvi policajac u Srbiji Dušan Mihajlovic, koji je „krticu“ preuzeo iz Svilanoviceve stranke, i u svojoj mu dodelio, ni manje ni više, nego mesto svog savetnika. Upuceni u kontraobaveštajne delatnosti, tvrde da se iz ove dve premise može izvuci samo jedan zakljucak- Pešicka nije znala ono što su, možda, znali Svilanovic i Mihajlovic.
Neki koji su sa „krticom“, sada poznatijim i pod njegovim pravim imenom Ratomir Tanic, pre devet godina išli po Srbiji u predizbornu kampanju, danas kažu da Ratomir Tanic njima ni tada nije izgledao „sasvim svoj“. Drugi, opet anonimno kao i oni prvi, tvrde da ga znaju kao coveka koji je uzimao pozamašne svote novca na zajam od ljudi iz podzemlja i njime finansirao rad stranke u kojoj se nalazio do odlaska iz zemlje. Tek i jedni i drugi priznaju da nikako ne bi voleli da ih Tanic „potkaci“ u Hagu, jer je on, opominju, jedan od onih koje je „služba“ infiltrirala u redove srpskih stranaka.
Oni koji ni do danas nisu „progutali“ pricu o tome kako je veliki broj tajnih policijskih dosijea uništen u vreme postoktobarskog trovlašca u Srbiji, i koji sumnjaju da se tim dosijeima i danas trguje u krugovima mocnika, uvereni su da Tanic sigurno ne laže jedino kada kaže da je bio ono što se u narodu zove špijun. Ljudi iz kontraobaveštajnih krugova tvrde da u srpskim strankama onih koji rade za policiju, DB, i ostale tajne službe, ima taman toliko da se sastavi jedna jaka parlamentarna stranka.
Opozicija: „Najbrojnija srpska stranka je DB“, kaže Aleksandar Tijanic, savetnik za medije predsednika države Vojislava Koštunice i pojašnjava:“ Najviše clanova u najviše stranaka i to pravilno rasporedenih u svim strankama ima upravo Služba DB-a.“
„Sigurno ih ima u svakoj stranci“, slaže se i Dejan Mihajlov, šef poslanicke grupe DSS-a u srpskom parlamentu. „To su najveci zagovornici stranacke politike dok nešto ne krene nizbrdo.“ Takvi, objašnjava Mihajlov, razbijaju stranke i cepaju ih.
„Kada sam procitao svoj dosije, shvatio sam da se Miloševicev režim deset godina održavao zahvaljujuci cinjenici da su visoki oficiri DB-a zauzimali važna mesta u opozicionim strankama,“ nadovezuje se Borivoje Borovic, beogradski advokat, nekada jedan od kljucnih ljudi SPO-a i bliski rodak Vuka Draškovica.
To je, priznaje, slikovito sagledao i na primeru stranke kojoj je nekada pripadao.
„U vreme Slobodana Miloševica DB je ubacio u vrh stranaka svoje ljude i Tanic nije usamljen slucaj. Iz toga samo proizilazi da i oni iz ‘njegovih’ partija sigurno isto rade. U sadašnjoj vlasti ima mnogo onih koji su radili za bivši režim i ja sam ih prepoznao u velikom broju saveznih i republickih ministara i savetnika. Ocekivao sam da ce posle slucaja Perišic, koji je uslovno povezan sa Tanicem, doci do temeljne rekonstrukcije vlade, a sada posle Tanica smatram da najmanje što bi moglo da se ocekuje jeste ostavka ministra policije“, zakljucuje Borovic.
Borovic, inace jedan od malobrojnih koji priznaje da se seca Tanica, kaže da mu je u prvom kontaktu sa haškim svedokom bila sumnjiva Taniceva nasrtljivost. To je, nastavlja Borovic, covek koji se upadljivo trudio da uspostavi što veci broj kontakata sa važnim ljudima. „Uvek je insistirao na licnim kontaktima i bio veoma ljubazan“, priseca se Borovic.
Podzemlje: Borovicevu pricu potvrduju i ljudi iz kontraobaveštajnih krugova. Tanic je, kako tvrde ti izvori, iz GSS-a, po zadatku nemacke službe bezbednosti otišao u Novu demokratiju, sa zadatkom da bude direktna veza sa Dušanom Mihajlovicem, koji se tada visoko kotirao u srpskoj vladi. Preko njega je trebalo da se približi Miloševicu. Isti izvori skoro retoricki se pitaju, kako je moguce da Mihajlovic nije primetio špijunske aktivnosti svog savetnika. Aprila 1999. godine, tvrdi naš izvor, Tanic odlazi iz Jugoslavije jer mu je signalizirano da ce biti mobilisan, a potom i likvidiran. U pritvoru o kome govori u Hagu, nije ga, navodi ovaj izvor, držao ni Miloševic, ni DB, vec mafija ciji je bio dužnik. Za izlazak iz zemlje koristi veze u Generalštabu, tacnije nekih ljudi bliskih vrhu SPS-a, i sada aktivnih u toj stranci, koji mu omogucavaju da ode u Budimpeštu. Tamo ga prihvata „strani faktor“, kaže naš izvor, a potom odvodi u Temišvar, gde se ukljucuje u obuku odredenog broja naših ljudi za dogadaje od 5. oktobra. Obuka je bila organizovana u francuskom konzulatu. Da li je, kako i pod cijim imenom, Tanic ucestvovao u petooktobarskom prevratu ostaje nerazjašnjeno. U aferu sa Tanicem, prema saznanjima istog izvora, umešano je više stranih obaveštajnih službi, a o tome ce svedok K3 imati prilike da kaže nešto i u Hagu, jer ce, tvrde upuceni, Miloševic u ostatku unakrsnog ispitivanja Tanica pitati upravo za njegovu povezanost sa nemackom obaveštajnom službom.
I dok vlasti u Beogradu pokušavaju što pre u zaborav da smeste kako Perišica tako i Tanica, opozicija se jednako uporno priseca svih onih koje je služba ubacivala u njihove redove.
„Znam imena svih ljudi iz SPO-a koji rade za DB, ali cu ih reci samo predsedniku stranke“, kaže Borivoje Borovic. Oni su, tvrdi ovaj bivši pripadnik SPO-a, razarali opoziciju u Srbiji poslednjih deset godina i držali Miloševica na vlasti, pocev od DEPOS-a, preko koalicije „Zajedno“, sve do
DOS-a. SPO, je prema recima Borovica, u kljucnim trenucima desetogodišnje borbe za svrgnuce Miloševica „bez greške“ rušio sve dogovore i koalicije, a kao proizvod delovanja ljudi iz službe unutar ove partije. Da je Draškovic „odškrinuo“ vrata Službi, tvrde upuceni, pokazuje primer nekih rukovodecih ljudi iz vremena njihove vladavine u Beogradu. Neki od espeovaca koji se još nadaju da ce ponovo doci na vlast, priznaju da je grešaka bilo, a kao ilustraciju pominju sumnjivo ulaženje Dragana Covica, jednog od celnih ljudi u Beogradu u vreme vlade SPO-a, i komandanta civilne zaštite Beograda u vreme bombardovanja, koji je u ovu stranku, tacnije u funkcionersku fotelju gradske SPO vlade zaseo pravo sa izborne liste JUL-a 1996. godine posle protestnih šetnji. Covic je, potvrduju upuceni iz ove stranke, u SPO ušao na insistiranje samog Draškovica i na opšte cudenje njegovih dugogodišnjih saradnika koji su Covica znali kao julovca. Sva ubedivanja nisu pomogla, Draškovic ga je doveo u SPO, a ubrzo potom pokazalo se da je Danica Draškovic mnogo bolja prijateljica sa njim nego sam Vuk. Covic je svoj zadatak u SPO-u završio, pretpostavljaju isti izvori, ako je suditi po tome da je posle 5. oktobra izašao iz stranke i od tada „nit se javlja, nit dolazi“.
Upuceni pretpostavljaju da je Služba zaslužna i za rasturanje stare Demokratske stranke, iz koje je iznikao i DSS, ali uz obaveznu ogradu da ocepljeno krilo tadašnjeg DS-a nije sastavljeno iz policijskih krugova i da je posao „krtica“ tada bio samo da rascepaju partiju.
NGO: „Veliki broj ubacenih ljudi nalazi se i u novoformiranim nevladinim organizacijama koje kroz razne projekte drže veliki novac“, tvrdi Borovic. Neke od tih organizacija, dodaje Borovic, jedan su od kljucnih izvora informacija za tužilaštvo u Hagu.
Aktivnosti DB-a, spekuliše Borovic, direktno su vezane za finansije i šverc, a otuda i mnoga nerazrešena ubistva. „Postoji paralelna služba, aparat u državi koji ima vecu moc od bilo kog politicara ili stranke, i njih ne interesuje vlast, vec samo novac“, smatra Borovic.
Toga je uvek bilo i bice, smatra još jedan od poraženih posle 5. oktobra, Aleksandar Vucic, jedan od vodecih ljudi Srpske radikalne stranke.
„Danas , sigurno je, mnogi rade za DB Srbije. Prica o reformama je šuplja“, kaže Vucic. Kao primer, Vucic navodi Gorana Svilanovica koji je, kako kaže, „radio za socijalisticku službu“ i cije je konspirativno ime bilo „Sokrat“. Vucic podseca i na privatne veze Svilanovica sa nekadašnjim šefom DB-a Goranom Petrovicem.
„O tome je govorio i Rade Markovic. Svilanovic je tvrdio da je to izmišljotina, ali to ne može da bude izmišljotina kada je te podatke dobio i Koštunica“, tvrdi Vucic. Radikali su, navodi on, znali to još mnogo ranije, ali ih niko nije slušao. Sve je, u ispitivanju pred anketnim odborom, otkrio lider radikala Vojislav Šešelj.
Tanic ga je, kako kaže Vucic, podsetio na to da su neki ljudi iz Nove demokratije takode imali svoje „momente“ u policijskim aferama. Kao i Borovic, koji je u vreme kada je Šešelj bio uhapšen, bio branitelj lidera radikala, Vucic se priseca da je na volšeban nacin upravo Žarko Jokanovic, na „sumnjivoj“ sednici administrativnog odbora ukinuo imunitet dvojici radikala i tako ih zadržao u zatvoru.
To je sve, medutim, smatra Vucic, „sitnjurija“, jer konce vuku oni koji se ne eksponiraju. „Možda cu reci nešto što niko ne sme, a to je da Jovica Stanišic i danas vuce konce u DB-u, kao što je to radio i pre desetak godina. On i dalje vedri i oblaci ovde uz pomoc stranih službi, on ubeduje ljude da se predaju Haškom tribunalu. Ali necu da otkrivam sve što znam“, dodaje Vucic tajanstveno.
Da njegove sumnje nisu bez osnova potvrduju i izvori iz kontraobaveštajnih krugova, koji podsecaju da je Jovica Stanišic bio i jeste veliki prijatelj Jevgenija Primakova, nekadašnjeg ruskog premijera, i šefa KGB-a, inace ne baš naklonjenog Miloševicu koga je smatrao „americkim covekom“. Tu cinjenicu isti izvori koriste kao jedan od dokaza da ruska obaveštajna služba još ima veliki uticaj u svetu i kod nas i da ce njene akcije ubrzo dati vidljive rezultate. Dokaze da je Stanišic uz pomoc „ruske veze“ još uvek glavni igrac, i Vucic, ali i pomenuti izvor, dovoljno slikovito nalaze u cinjenici da Stanišica niko ne ganja za ono što je radio u protekloj deceniji. Kao, uostalom, ni mnoge druge koje je tadašnja opozicija optuživala za krade, pustošenje države, ubistva, ratove….I onda se obican covek zaista zapita – ko je taj Tanic.
