I to je Amerika. Najburniji aplauz na najvecem skupu Srba iz rasejanja održanom posle petooktobarskih dogadaja ovde u hotelu „Hajat Oher“, na Konvenciji Kongresa srpskog ujedinjenja, dobio je jedan Amerikanac – hrvatskog porekla. Pozdravljanje ustajanjem svih zvanica i uzvicima odobravanja zaslužio je Denis Kucinic, kongresmen iz Klivlenda, najmladi gradonacelnik u istoriji SAD i najveci pacifista na Kapitol Hilu.
– Naša nacija je Amerika i ja je mnogo volim. Ali ona je, na žalost, nanela veliku štetu Srbiji. Zato imamo moralnu obavezu da pomognemo da se Srbija obnovi. Ljudi u vašoj zemlji su se pomerili ka demokratiji i to treba podržati. Ako verujemo u demokratiju onda treba podržati demokratiju i obnoviti ekonomiju – objašnjava u ekskluzivnom razgovoru za „Politiku“ kongresmen Kucinic svoje stavove, koji ujedno razjašnjavaju otkud je toliko omiljen medu „americkim Srbima“.
Poluga ujedinjavanja
Ovdašnjim ljudima našeg porekla, okupljenim oko Kongresa srpskog ujedinjenja, Kucinic je stari znanac i covek iz vrhova americke politike koji je od pocetka „poznanstva“ dobronameran. Otkud da „jedan Hrvat bude toliko naklonjen Srbima“, pojednostavljena je dilema koja je u ovom slucaju neizbežna.
Kada vidite koliko ljudi pate zbog ogromnog istorijskog tereta onda shvatate koliko je važno pružiti im ljubavi i pomoci.
Duhovni principi nas obavezuju da izademo u susret svima koji su zbog mržnje preživeli velike teškoce. Jedino tako ljudi ce shvatiti da smo svi na ovoj planeti povezani i da – ako povredimo drugoga, povredujemo sami sebe. Ako ubijete bilo koga, ubili ste vašeg brata ili sestru. Pokušavam da ovo tumacenje i ovu misao uzdignem iznad politike, tako da politika postane poluga za ujedinjavanje ljudi i da, zahvaljujuci njoj, postanu više nego što su danas – veli naš sagovornik, napominjuci da rat nije, ali mir jeste obavezan, pre svega mir u sopstvenim životima.
Svoje mirotvorstvo u Kongresu Denis Kucinic je demonstrirao od samog pocetka bombardovanja, a danas kada se Amerika groznicavo sprema za akciju na Irak, on je i dalje u prvim redovima – protiv. Roden 1946. godine u Klivlendu, gde ce posle samo 31 godine postati najmladi gradonacelnik u istoriji SAD, Kucinic je stupio u bratsku srpsko-hrvatsku vezu 1998. godine, samo dve godine pošto je postao kongresmen.
Zasluga za to pripada Vojinu Joksimovicu, tada predsedniku KSU i našem uspešnom poslovnom coveku i ekspertu za nuklearnu energiju iz Južne Kalifornije, koji je tokom održavanja tadašnje Konvencije organizovao radni dorucak na Kapitol Hilu sa americkim kongresmenima. Namera je bila da se upoznaju sa vladikom Artemijem i ocem Savom koji su pristigli u Vašington da progovore o onome što se dogada srpskom življu na Kosmetu.
– Na tom dorucku upoznao sam Kucinica sa vladikom i oni posle toga nisu prestajali da razgovaraju, iako vladika ne zna engleski a Kucinic srpski. Prevodio je otac Sava. Znao sam da tu postoji neka spona – priseca se tih dana Vojin Joksimovic.
Podatak da je naš americki sagovornik danas voda demokratske manjine u Kongresu protiv rata u Iraku samo je logican nastavak njegove politicke doslednosti, koja se, kada je o nama rec, narocito pokazala uspešnom tokom bombardovanja. Kao što je poznato, akcija SAD na SRJ nije dobila zeleno svetlo u americkom Kongresu, a medu 213 glasova protiv uknjiženo je i nekoliko onih koji pripadaju Demokratskoj stranci. Najglasniji medu njima, lider otpora, bio je Denis Kucinic. Kao demokrata, on je zajedno sa svojim partijskim drugovima glasao protiv svog predsednika Klintona.
Ministarstvo za mir
Naš buduci guverner države Ilinois Rod Blagojevic glasao je tada za odluku svog predsednika, a protiv svog naroda – primecuje Joksimovic, ilustrujuci znacaj dobronamernog i mirotvornog politickog ponašanja našeg sagovornika.
Tako je Kucinic medu „americkim Srbima“ ostao upamcen kao istinski prijatelj. Otuda ni njegov dolazak na Konvenciju KSU ovde u Cikago samo na par sati nikoga nije iznenadio, ali je mnoge primetno obradovao.
– Srbija ima velike ekonomske potrebe i treba joj još više pomoci. Jedna je stvar dati kredit državi koja je u miru i ima ekonomske probleme, a sasvim druga zemlja koja je bila u ratu i koja zahteva znacajnu pomoc. Do sada pristigla pomoc nije dovoljna. SAD kreditima pokazuje naklonost prema poslušnima, ali to u slucaju Srbije ne bi smelo da važi. Cak, Srbiji ne bi trebalo davati pozajmice, vec su neophodna bespovratna ulaganja u uništenu infrastrukturu, fabrike, cišcenje Dunava – kategorican je naš sagovornik u odgovoru na pitanje kako da naša država što pre izade iz sadašnje situacije.
Kao što se posle prekida bombardovanja angažovao na preciznom utvrdivanju posledica agresije na SRJ, organizujuci sa tom namerom i saslušavanje u Kongresu o žrtvama i svojevrsnom ekološkom genocidu – ekocidu, Kucinic i dalje nastavlja da se bori protiv rata i zloupotrebe moci svoje zemlje. Smatra da je Amerika republika, a ne imperija i da ratove koje vodi narušavaju njen ugled u svetu. Sponzor je jedne rezolucije u Kongresu kojom se zagovara stvaranje Ministarstva SAD za mir, cime je po mišljenju mnogih ovdašnjih analiticara ministarstvo odbrane prekrstio u ministarstvo za – rat. Ipak svoju pažnju razgovoru usmerava na Srbiju:
– Na Zapadu je zadatak da svoju blagonaklonost prema Srbiji pokaže pružanjem strucne i finansijske pomoci da se država obnovi.
A ljudi u Srbiji su se tom Zapadu najbolje predstavili revolucijom 5. oktobra – zakljucuje na kraju kongresmen Denis Kucinic, porucujuci da se podrška demokratiji može pružiti samo na taj nacin.
