Reč je o radovima koji su najvećim delom objavljivani u izdanjima „Dečjih novina" iz Gornjeg Milanovca, u to vreme izdavačkog giganta, u periodu između 1969. i 1975. godine. Nije toliko neobično, pa ni retko, da neki veliki i priznati umetnik karijeru započinje u sferi popularne kulture, recimo, praveći pre artističkih, komercijalne filmove, pre velikih građevina, dizajn enterijera, ili pak pre značajnih slika, stripove.
Ono što bitno razlikuje Miliju Belića od stvaralaca koji se nerazumno stide svojih početaka je njegova svesrdna i više nego požrtvovana želja da svojim sugrađanima u Lazarevcu podari izložbu „Obećanja prošlosti" kao podsetnik na dane rane slave u jednoj bliskoj ali sasvim drugoj umetnosti od one po kojoj će postati svetski poznat, piše u predgovoru kataloga Pavle Zelić, pisac, scenarista i teoretičar stripa.
Danas nezaboravni deo eks Ju ikonografije, „Mirko i Slavko", najpopularniji strip u to doba, ostaju večiti deo detinjstva svih koji su odrastali sa njima, dok u slučaju Milije Belića, u početku jednog od saradnika koji su suštinski crtali ovaj prvi domaći stripski blokbaster projekat (dostižući tiraže i do preko 200.000 primeraka) označavaju i sazrevanje autora koji kao maltene dete počinje, posle kratkog probnog kaljenja na ilustrativnim poslovima, da radi na najozbiljnijem mogućem projektu primenjene umetnosti u čitavoj državi.
Početkom sedamdesetih, dok još traje relativno zlatno doba domaćeg stripa, Milija Belić uspeva da se iskaže kao neuporedivo slobodniji autor u časopisu „Kuriri" koji je iz literarnog nadopunjenja storija o Mirku i Slavku evoluirao u još jedan stripski magazin, ali fokusiran na domaće teme i domaće autore. Belić dobija još veću čast i priliku da se posle serije epizoda mladog partizanskog dinamičnog dua, oproba u sopstvenom projektu, na kojem je mogao da se vizuelno razmaše, a istovremeno dobije tihu, nikad ne elaboriranu podršku Srećka Jovanovića, legendarnog urednika „Dečjih novina" i verovatnog scenariste avantura o dečaku Danu i njegovom najboljem prijatelju psu Rikiju.
Konačno, još jedna stvar karakteristična za strip je da je nakon konačnog raskola moderne a onda i savremene umetnosti sa figuracijom, upravo on (p)ostao utočište za slikare i druge vizuelne umetnike koji su želeli i umeli da crtaju ljude, životinje i predmete onakvima kakvi jesu. Belić će ipak sazreti izvan toga, ostvarivši impozantnu karijeru u svetu apstraktne umetnosti današnjice, ali je itekako u svojim stripovima pokazao da je dostojan naslednik velikana prošlosti sa tim tako „finim" stilom i poetikom koja evocira majstore poput Harolda Fostera ili Andrije Maurovića, kaže Pavle Zelić.
Izložba „Obećanja prošlosti" Milije Belića biće otvorena u prostorijama Biblioteke „Dimitrije Tucović" u Lazarevcu od 13. juna do 13. jula 2018. godine.
