Narod Kozare nastavlja da neguje antifašističku tradiciju u čemu posebno mesto zauzima bitka na Kozari, simbol nepobedivosti.
Obeležavanje ove bitke je od republičkog značaja jer je primer junaštva malobrojnih partizanskih snaga koje su u narodu zbegovima branili od višestruko nadmoćnijih fašističkih neprijatelja.
Kozaračka epopeja počela je 10. juna 1942. godine i trajala je 27 dana, do proboja na jugozapadnom delu Kozare 15 kilometara istočno od sela Međuvođe.
U ovoj bici, za koju predsednik SUBNOR-a Republike Srpske Blagoje Gajić kaže da je bila bitka za biti ili ne biti, život je izgubilo oko 10.000 boraca narodnooslobodilačke borbe, a u zbegovima na planini Kozari spas je potražilo oko 80.000 žena, dece, staraca i brojnih boraca.
„Istorija srpskog naroda, istorija ovih prostora je teška i krvava sa jedne strane, a sa druge ponosna na odbranu slobode i dostojanstva i svega onoga što krasi srpski narod“, kaže Milenko Savanović ministar za rad, boračka i socijalna pitanja u Vladi Republike Srpske.
Program obeležavanja Kozarske epopeje počeo je jutros u devet časova prijemom zvanica u Vili na Vrakovici, nakon čega je služen parastos kod spomen krsta. Nakon toga brojne delegacije položile su vence na centralna spomen obeležja.
Obeležavanju godišnjice prisustvovali su zvaničnici vlade, Skupštine Republike Srpske, izaslanik predsednika RS, delegacije SUBNOR-a RS i Srbije, Udruženja logoraša iz Srbije i Republike Srpske, učesnici NOB, kao i veliki broj građana.
Manifestaciju su organizovali Odbori za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova RS i Srbije, a učestvovali su glumac Goran Jokić, hor Aleksandar Nevski, operska pevačica Miljana Radinović, izvorna grupa „Ognjište iz Drvara“.
Mnogobrojni su nosili zastave Jugoslavije, kape sa petokrakom, crvene marame, slike maršala Tita, a pevale su se pesme „Kaćuša“, „Mlada partizanka kolo vodila“, „Po šumama i gorama“, „Oj Kozaro“.
Na Memorijalnom zidu spomenika na Mrakovici upisano je 9.921 ime palih partizana, takođe je tada pobijeno 33.398 civila, dok sudbina mnogih do danas nije poznata.
Vulin: RS postoji da se Jasenovac nikada više ne ponovi
Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin naglasio je da Republika Srpska postoji upravo zato da se jasenovačko zlo više nikada ne bi ponovilo.
„Zato kad pitaju zašto Republika Srpska, pa zato da više nikada nijedna majka ne bi sina učila da ćuti pre nego što plače, da zbeg ne oda, da nam deca rastu, pišu svojim pismom, da se raduju, da traju, da žive u miru, da budu pravednija, srećnija, zdravija, bogatija, nego što smo mi bili, pa kad pitaju zašto Republika Srpska, e zato Republika Srpska“, rekao je ministar na komemorativnom skupu na Kozari.
Naglasio je da, dok god je vlade koju vodi Aleksandar Vučić, Republika Srpska će biti čuvana, branjena, pomagana i finansijski i diplomatski, jer, kako je istakao, Srbija RS vidi kao garant opstanka srpskog naroda na ovim prostorima, vidi je „uspešnu, čestitu, pravednu, miroljubivu, onakvu kakva i Srbija jeste“.
„I zato vam kažem, kada pokušaju da u Srebrenici ubiju našeg premijera, a on pozove na mir, suživot i praštanje, to je zato što misli na RS, kako vama da bude lakše, da bude bolje, to je zato što misli na vas i ne vidi nikakvu Bosnu bez Republike Srpske. Tako Srbija misli, tome se nada i raduje, kao i svako dete ovde“, rekao je Vulin, zahvalivši se svima što dovode decu na „taj veliki istorijski čas“, da poljube spomenik dedovima.
Vulin se zahvalio svima koji su došli i istakao da je to dokaz „da Srbi neće i nisu nikada odustali od slobode i da su uvek bili na pravoj strani sveta“.
„Nepregledne kolone koje su završavale u Jasenovcu, Gradišci, pod strašnim ustaškim zlom, koje svet nije video i malo ko može da ga razume i pojmi. Kažu oni koji su videli oči dece jasenovačke, kozaračke, gradištanske, da su im u očima videli zamrzute krikove majki, očeva smrzunte oči, ostarile pred prevelikim zlom“, rekao je Vulin.
I baš zato, naglasio je ministar, nema nijednog krivog Kozarčanina, ni deteta jasenovačkog i gradištanskog i nema nijednog nevinog streljanog u Blajburgu i ne mogu se porediti ta dva venca i te dve smrti.
Kaže i da su 20 godina posle Drugog svetskog rata, kada su, na ovoj istoj planini najzad zapevali, prateći prvog vojnika, othranjenog dečaka koji nije zapamtio ustašku kamu i jamu, Srbi su poverovali da se zlo više nikada neće vratiti.
„Poverovali su, ali je nada bila lažna, čuli su i videli kako su počeli da smanjuju brojeve u Jasenovcu, da prekopavaju dečje kosti, da crne zastave iznova vade odnekud, kako se zlo stvara. I zato niko ne može da razume ratove devedesetih godina bez priznavanja i poznavanja jasenovačkog genocida i zato niko ne može da razume šta se desilo na ovim brdima, rekama, a da ne razume da svako oživljavanje zla ustaškog i svako prebrojavanje žrtava jasenovačkih vodi u novo zlo, samo zlo i ni u šta drugo“, naglasio je Vulin.
Kako je rekao, svojom žrtvom naši preci stavili su nas među najbolje, najveće, najjače, kupili nam pravo da govorimo svojim jezikom, da mislimo, da se radujemo i da deci dajemo ime po najvišoj vrednosti koju znamo – slobodi.
„Malo je naroda na svetu koji slobodu cene više od Srba, a samo jedan narod na kugli zemaljskoj sinu i kćerci daje ime po najvećoj vrednosti koju može da zamisli – slobodi. Samo Srbin detetu daje ime Slobodan, Slobodanka, nijedan drugi narod, jer samo Srbi toliko cene slobodu iznad svega“, rekao je ministar.
