„Raduje me što se ovaj susret održava baš u Mostaru, gde je naša srpska zajednica u povoju, gde se razvija i bori za svoje mesto“, rekao je Krulj, uz nadu da će se „ljudi vratiti na svoja ognjišta“.
On kaže da povratka u Mostar ima, ali nije masovan.
„Da bi bio masovan, pre svega je potrebno da se stvore uslovi za zzivot, da se mi kao narod i Mostar razvijamo u pravom smislu te recci, kako u privrednom, kulturnom i svakom drugom pogledu“, naveo je on.
Krulj kaže da u Mostaru živi oko 5.000 Srba, u hercegovačko-neretvanskom kantonu oko 7.000, a da je njihov položaj, poput položaja svih ostalih stanovnika ovog regiona, uslovljen nerazvijanjem regiona, zbog nerešenih političkih pitanja, nedostatka novih radnih mesta.
„Teško je svima, a srpskoj zajednice još teži, jer se ona nalazi u fazi obnavljanja, ali nije očajan i nadamo se da može biti dobar“, očekuje Krulj.
On u srpskoj kulturi, za koju kaže da je u Mostaru veoma važan segment srpskog prisustva, vidi najbolji način da se „naš narod i zajednica predstave“.
„Mostar je krajem 19. i početkom 20. veka bio perjanik kulturnog razvoja Srba, zajedno sa Novim Sadom. Danas se trudimo da budemo na stazama Šantića, Ćorovića i Dučića i svih onih koji su ovde radili i stvarali“, predsednik Srpskog kulturno prosvjetnog društva „Prosvjeta“.
Radivoje Krulj je ukazao da „Prosvjeta“ ima nekoliko prepoznatljivih manifestacija – Šantićeve večeri poezije, Božićni koncert, festival dece pesnika, i da u tome ima podršku Srbije, koja bi, kako je dodao, mogla biti veća kako bi Srbi mogli još bolje i kvalitetnije da se predstave.
„Ove godine imamo značajan jubilej – 150 godina od rođenja Alekse Šantića, 50 godina od ustanovljenja književne nagrade Aleksa Šantić“, naveo je Krulj.
