Manastir Krka, sagrađen 1345. godine, prekrasno crkveno zdanje smešteno u raskošnoj zelenoj dolini koju preseca bistra reka čije ime nosi, svojim izgledom ponovo privlači i vernike i turiste. Zalečene su njegove najteže rane. Sva ta silna materijalna šteta, nastala u vreme poslednjeg rata, uglavnom je otklonjena. Srpska pravoslavna crkva sama je to uradila.
Proradila je u Krki i bogoslovija. Trenutno ima 50 učenika. Jedan deo njih, kada završi školovanje, pridružiće se 22 sveštenika koji su poslednjih godina došli na službu u Dalmaciju.
– Kaka je lepo videti toliko mladih popova i još više njihove male dece – reče nam jedan čovek iz obližnjeg srpskog sela u kome se bebe više ne rađaju.
Nove akcije
U fazi obnove su još dva svetilišta Pravoslavne crkve u Dalmaciji: manastir Krupa, sagrađen 1317. i manastira Dragović iz 1395. godine. U Krupi se nalaze jedan monah i monahinja, a u Dragoviću dva monaha.
– Nemoguće je obnoviti kulturnu baštinu, čuvati je i stalno vrednovati bez naroda kojem pripada, a na našim sveštenicima je, i sadašnjim i budućim, da se upravo oni u najvećoj meri tome posvete. Sinod SPC-a iz Beograda najviše nam je materijalno pomogao da obnovimo ovo naše svetište, a na nama božjim službenicima je da širimo njegovo duhovno poslanje kako bi se ljudi voleli i poštovali, kako bi oni koji su se vratili iz izbeglištva, ili će tek da dođu, ponovo na svojoj rodnoj grudi pronašli smisao života – kaže episkop Dalmatinski Fotija kojeg smo ovih dana zatekli u manastiru Krka, a čije su odaje i sakralni prostori ponovo otvoreni 2001, sveštenicima, monasima, učenicima bogoslovije, njihovim profesorima, ali i turistima.
Prema rečima episkopa, u manastiru danas za svešteničko zvanje uči 50 redovnih učenika: polovina iz Hrvatske i polovina iz Bosne, plus dvojica iz Slovenije. Tu su povremeno i oni koji privatno polažu ispite – njih 15 do 20.
Zgrada bogoslovije je, inače, najviše bila uništena – ratni požar je od nje napravio kameni skelet. Ničeg nije bilo – ni vrata, ni prozora, parketa, instalacija, nameštaja… Danas je sve novo i lepo uređeno, a nastava modernizovana. Oni koji se tamo stalno nalaze mogu da se služe modernom internetskom tehnologijom.
Nezaboravni Kozlica
Mnogi gosti raspituju se za igumana Kozlicu koji je sve plenio svojom gostoljubivošću i neposrednošću. Neretko bi dragim gostima jare na ražnju ispekao. Nažalost, iguman je umro u izbeglištvu u Žiči 2000. godine, a njegove kosti biće prenesene u Krupu, obećava episkop Fotije.
Izdaju i veoma kvalitetno uređeni manastirski časopis „Krka“, te gostima dele propagandni materijal – o istoriji manastira i prošlosti kraja kojem pripada, o njegovim prirodnim lepotama, na kojima bi im i najmaštovitiji turistički poslenici pozavideli.
– Otvaranjem bogoslovije i manastir je oživeo – dodaje episkop Fotije, podsetivši da je Krkina bogoslovija, nakon što je manastirsko osoblje privremeno napustilo taj objekt 1995. godine, jedno vreme radila na Divčibarama u Srbiji, te u Foči u Republici Srpskoj.
Zadužbina Jelene
Manastir Krka je osnovala Jelena, sestra cara Dušana. NJen muž je bio Mladen Šubić, jedan od dalmatinskih velikaša. Različita su mišljenja o tome koje je godine manastir podignut. Neki smatraju da nije utvrđen tačan datum, drugi tvrde da je osnovan između 1345. i 1350, a ima čak i procena da je nikao posle podizanja Pećke patrijaršije 1557. godine.
Inače, manastiru Krka, da bi bio kompletan, od njegovih autentičnih vrednosti nedostaje još jedino njegova bogata riznica koja se nalazi u Beogradu.
– Ovde će biti vraćena kada za nju uredimo prostor, a za to treba i vremena i sredstava. Dobro bi bilo i kada bi nam hrvatska država više pomogla u obnovi naših svetinja. Za obnovu manastira dosad ništa nismo dobili, iako spada u važan kulturni spomenik – žali se Fotije na odnos hrvatskih vlasti prema manastiru Krka.
