čEKAJU MOŠTI KRALJA MILUTINA
• Posle 520 godina ponovo odjekuju zvona • Svakim danom sve više vernika • Monasi se nadaju skorom povratku moštiju ktitora
Posle 520 godina, koliko su ćutala zvona manastira Banjska, u obnovljenu zadužbinu kralja Milutina, podignutu u živopisnoj dolini istoimene reke, podno planine Rogozne, vratili su se monasi. Manastirsko bratstvo trenutno broji osam kaluđera, a njihov broj se stalno povećava. Kako ističe protosinđel Simeon, interesovanje za zamonašenje u ovoj svetinji je ogromno.
– Banjska je po raskoši bila odmah iza Studenice i Mileševe, tri puta je rušena, paljena i ponovo podizana. Od 1484. ovde nije bilo monaha, manastir smo, uz Božju pomoć, oživeli u leto prošle godine. Izgradili smo novi konak, a nedavno smo podigli i zvonik sa koga svakodnevno pozivamo vernike na molitvu. Dolaze ljudi, vraćaju se veri i crkvi, svakog dana sve nas je više – veli otac Simeon.
Krštenja i venčanja
– Raduju nas sve češća krštenja i venčanja, osim Srba sa Kosova i Metohije, ovde se Bogu mole i brojni vernici iz cele Srbije. Dolaze nam i vojnici Kfora i Unmika, zapale sveću, daju prilog, popričaju sa nama i obavezno kupe neki suvenir – ističe monah Danilo.
– Ovde su bile mošti kraljice Teodore, majke velikog cara Dušana, a 1321. godine u Banjskoj je sahranjen i njen ktitor kralj Milutin, čije su mošti 1460. prenete u Sofiju, gde se i danas nalaze. Nadamo se da će se dve države uskoro dogovoriti i da će kralj ponovo biti, sada zauvek, u svojoj zadužbini, u pesmama opevanoj „malenoj Banjskoj kraj Kosova“ – dodaje otac Danilo.
Zlatna tajna
U porti manastira najbolji stručnjaci pravili su smesu poznatu kao „banjsko zlato“, kojom je u srednjem veku oblagana pozadina fresaka u najpoznatijim srpskim bogomoljama. Sastav smese do danas je ostao tajna, a kako je područje planine Rogozne, gde se nalazi i „Trepča“, poznato po rezervama plemenitih metala, veruje se da je reč o zlatu.
Oživljavanje manastira ima izuzetan značaj u duhovnoj obnovi celog kraja, posebno mesne zajednice Banjska, koja broji 100 domaćinstava sa oko 460 žitelja i oko stotinu đaka.
– U „Banjskoj hrisovulji“ iz 1313. godine piše da je istoimenom hramu gravitiralo 75 sela i još devet vlaških katuna. Danas nas je mnogo manje, ali daće Bog, vratiće se deo prognanih, oživeće i privreda, počeće eksploatacija ogromnih rudnih bogatstava, živeće se bolje, rađaće se deca… Biće Banjska ponovo, kao nekada, opštinski centar – veruje otac Danilo.
Okolina Banjske čuvena je i po mineralnim izvorima, poznatim još iz srednjeg veka koje, nažalost, sada niko ne koristi.
– I to je naše veliko bogatstvo, koje će nam pomoći da ostanemo na rodnoj grudi i živimo bolje. Uz manastir i sve brojnije monaštvo, koje je uvek sa narodom, jača i naše uverenje da smo napravili dobar potez što smo ostali ovde i što se nismo selili – tvrdi Dragan Savić, poljoprivrednik iz Banjske.
