Obraćanje Vukmana Krivokuće, pomoćnika ministra, rukovodioca Sektora za ekonomska pitanja dijaspore, na “Danima srpske privrede i kulture“ i 16 –toj godišnjoj Skupštini Kongresa Srpskog ujedinjenja, čikago 27. do 29. oktobra 2006 godine
Poštovani učesnici skupa,
Drago mi je što se i ove godine srećemo ovde u Americi, u cilju razmene informacija, iskustava i nadam se radi sklapanja konkretnih poslova ili dogovora između srpskih firmi koje su ovde prisutne i njihovih partnera iz Amerike.
Želeo bih da vas upoznam sa opštim karakteristikama i trendovima u srpskoj ekonomiji, koja se već nekoliko godina nalazi u procesu tranzicije. Tranzicija u svim zemljama koje kroz nju prolaze donosi pozitivne rezultate uključivanja u savremene svetske tokove ali sa neminovnim teškoćama koje najviše pogađaju građane u ovim zemljama.
Pozitivni efekti u ekonomiji Srbije ogledaju se u :
uspešnom procesu privatizacije, kojom se poboljšava efikasnost privrede,
Reformisanom bankarskom sistemu, koji posluje po svetskim principima,
dostupnosti kratkoročnim i dugoročnim kreditima sa trendom opadajućih kamatnih stopa,
stabilnom deviznom kursu, koji se isključivo oslanja na ponudu i tražnju,
kontinuiranom rastu izvoza,
približavanju jednocifrenoj inflaciji,
budžetskom suficitu, koji se može iskoristiti za prevremo vraćanje državnog duga ili investicije u privredu Srbije,
promeni poreske politike, koja stimuliše upošljavanje nezaposlene radne snage mlađe od 30 i starije od 45 godina,
Istovremeno je urađeno i sledeće :
Doneti su Zakoni koji regulišu oblasti od značaja za strane ulagače, kao što su Zakon o deviznom poslovanju, Zakon o slobodnim zonama, Zakon o arbitraži,Zakon o investicionim fondovima, Izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji i Predlog zakona o stranim ulaganjima koji je u proceduri.
Krajem avgusta ove godine Srbija je prema kriterijumima jedne od vodećih svetskih osiguravajućih kompanija “Jardine Lloyd Thompson”, proglašena za zemlju sa srednjim rizikom u odnosu na kategoriju visoko srednjeg rizika koji je ranije imala,
Prema procenama Ministarstva za ekonomske veze sa inostranstvom, ovogodišnje privatizacije srpskih firmi zajedno sa greenfield investicijama u Srbiju, rezultiraće rekordnim nivoom priliva stranih ulaganja u iznosu preko 3 milijarde evra.
Želeo bih da istaknem novčane prilive od strane srpske dijaspore u Maticu koji su u porastu a prema podacima Svetske banke, u 2004 godini iznosili su 2,4 milijarde USD. Ovaj iznos predstavljao je 12 procenata bruto proizvoda u Srbiji te godine, kao i 65 procenata od ukupnog izvoza koji je Srbija tada ostvarila. Iste 2004. godine direktne strane investicije iznosile su 1,4 milijarde USD
A u 2005. godini, prema informacijama iz Narodne banke Srbije, dijaspora kao najprofitabilnija firma u koju se nije ulagalo ostvarila je “priliv“ od oko 4 milijardi dolara . Naš cilj je da ovaj novac usmerimo u proizvodnju umesto potrošnje.
U prvih osam meseci ove godine strane direktne investicije u Srbiji premašile su 3,25 milijarde dolara, što je dvostruko više nego prethodne godine, kada je bilo 1,481 milijardi, prema saopštenju Ministarstva finansija.
Ministarstvo finansija očekuje da će do kraja godine strane direktne investicije u Srbiji dostići blizu četiri milijarde dolara. Zahvaljujući porastu poverenja inostranih investitora u srpsku ekonomiju, u prvih osam meseci ove godine ostvaren je suficit platnog bilansa od 4,4 milijarde dolara.
Za iznos platno-bilansnog suficita povećane su i devizne rezerve Narodne banke Srbije, što je omogućilo jačanje dinara. Stabilan dinar, kao i čvrsta monetarna i fiskalna politika, doprineli su obaranju inflacije, što će se pozitivno odraziti na rast stranih direktnih investicija i u narednom periodu.
Evo još nekoliko karakteristika srpske ekonomije danas :
• rast BDP-a u proteklih šest godina dvostruko veći od uobičajenog prosečnog rasta u zemljama bogatijeg dela Evrope, bruto domaći proizvod (BDP), godišnje je u proseku povećavan za oko 5,6 odsto. Ipak, dosadašnji prosečan ekonomski rast morao bi da se ponovi barem još desetak godina da bi Srbija dostigla nivo proizvodnje i životnog standarda iz 1986. ili 1989. Nacionalnom strategijom razvoja privrede do 2012. godine je predviđena prosečna godišnja stopa privrednog rasta od 5 do 7 %, što treba da omogući takozvani održivi razvoj.
• ljudski potencijal-sposobni, posvećeni i preduzimljivi kadrovi,
• Nominalni rast ličnih dohodaka. Prosečna plata 2000. godine bila je 40 evra, 2001. skočila je na 102, a u avgustu ove godine premašila 260 evra
Negativne strane tranzicije u Srbiji jesu :
• visoka stopa nezaposlenosti – U martu 2001. bilo je 2,8 miliona zaposlenih i 765.000 lica bez posla. Prema podacima zvanične statistike, u istom mesecu ove godine broj nezaposlenih premašio je milion, a među zaposlenima je za oko sto hiljada manje nego marta 2001. godine.
• siva ekonomija i korupcija
• neefikasno sudstvo i pravna nesigurnost
• nedosledna primena već donetih zakona
• nedovoljan priliv «grinfild» investicija – Verovalo se da će direktne investicije doneti ubrzani privredni rast koji neće biti manji od 10 odsto godišnje ali je politička nestabilnost odbijala strane ulagače, ali ne i kupce najboljih srpskih preduzeća. Pored sporog oporavka proizvodnje, neželjene posledice izostalih direktnih stranih investicija su ogroman deficit u spoljnoj trgovini i rast nezaposlenosti
• loš ambijent za ulaganja Od 2001. do 2005. godine industrijska proizvodnja je ostvarila prosečno povećanje od samo 1,6 odsto. Neki ekonomisti uzrok vide u manjku sporosti reformskih zahvata kroz zakonsku regulativu, ali i u deficitu ekonomskih sloboda
• politička nestabilnost
• loša infra-struktura,
• nerešeno pitanje restitucije imovine
• neravnomeran regionalni privredni razvoj
• visok spoljno – trgovinski deficit koji će, sudeći po dosadašnjim rezultatima, u ovoj godini dostići 6,5 milijardi dolara.
• ukupno devizno zaduženje zemlje, zbog sve većih pozajmica građana i preduzeća, poslednjeg dana jula dostiglo čak 18,33 milijarde dolara,
• odlaganje pregovora sa Evropskom unijom
Prednost učlanjenja u Evropsku Uniju:
• sloboda kretanja
• kretanje nivca i kapitala bez ograničenja, koje otvaraju mnoge mogućnosti za poslovanje na čitavom prostoru EU
• povećana sredstva iz budžeta EU
• mogućnost zapošljavanja na celoj teritoriji EU
• mogućnost da se utiče na politiku EU gde se mnoge odluke donose a tiču se opšteg ekonomskog razvoja države Srbije
Pored koordinacije sa ostalim sektorima u Ministarstvu za dijasporu, ostvarena je saradnja sa drugim ministarstvima i institucijama u Srbiji.
Poseban deo aktivnosti posvećen je praćenu donošenja grupe zakona u ekonomskoj oblasti, uz aktivno uključivanje u poslovima njihove pripreme i realizacije.
Na osnovu gore iznetih iskustava predloga i namera naše emigracije, zaključili smo da postoji veliki, neiskorišćeni ekonomski potencijal kao i njihova zainteresovanost da svoja sredstva ulože u Srbiju, kupovinom stanova i poslovnog prostora i učešćem u privatizaciji preduzeća. Radi toga očekuju da im se omogući korišćenje realnih kreditnih linija iz inostranstva sa kamatnim stopama koje važe na svetskom tržištu kapitala. Ono što im nedostaje jesu stalna veza i razmena informacija u cilju njihove pravovremene informisanosti o mogućnostima i oblicima ekonomske saradnje sa Srbijom.
Sektor za ekonomska pitanja dijaspore, sistematizovao je podatke o potrebama lokalne samouprave u Srbiji za investicijama iz inostranstva i objavili smo multimedijski DVD katalog “MOGUćNOSTI ULAGANjA U OPŠTINE SRBIJE“ . Nakon prvog izdanja u 2005. godini, objavili smo i drugo izdanje 2006. godine, sa novim podacima iz oko 80 opština i preko 150 konkretnih projekata.
Uporedo sa ovim aktivnostima, Sektor za ekonomska pitanja Ministarstva za dijasporu, svakodnevno komunicira sa Srbima koji žive i rade van Srbije, odgovarajući na njihova pitanja iz ekonomske oblasti
Naša uloga ostaje nepromenjena. Mi i dalje pružamo informacije i olakšavamo potencijalnim ulagačima iz dijaspore pristup podacima i direktnu komunikaciju sa predstavnicima lokalne samouprave, državnim institucijama i srpskim kompanijama. U proteklom periodu se pokazalo da je ovo značajan doprinos poslovnim ljudima iz dijaspore u realizaciji njihovih poslova.
Ovakav, neposredan pristup u rešavanju poslovnih namera srpske dijaspore doprineo je podizanju ugleda Sektora za ekonomska pitanja i Ministarstva za dijasporu, kako kod potencijalnih ulagača, tako i kod državnih institucija u Srbiji.
Naravno, ovo je samo deo organizovanog nastupa i saradnje. U narednom periodu očekujemo da će ekonomska saradnja sa dijasporom pokazati sav značaj koji ima za Srbiju.
Beograd, 20. oktobar 2006
Pomoćnik ministra
Vukman Krivokuća
