Nakon uvođenja restriktivnih mera usled pandemije korona virusa, obrazovni sektor je prošao put od preporuke da obrazovne institucije ostanu otvorene, jer deca ne pripadaju visokorizičnoj kategoriji populacije našeg društva, do mere da se škole zatvore i pređe na održavanje nastave onlajn.
Ionako težak posao obrazovnih radnika u tom periodu dodatno su opteretili edukacija o primeni mnogobrojnih tehnoloških aplikacija, česte promene uputstava, a tome treba dodati i druge otežavajuće faktore u ovoj nesvakidašnjoj situacij – velika očekivanja roditelja i sve više primetnih posledica izolacije kod dece.
Tim povodom razgovorali smo sa učiteljicom Branom Stanisavljević, koja je od prvog dana u središtu pomenute situacije.
Brana je dobro poznata našoj zajednici u Sidneju jer već dugi niz godina predaje srpski jezik i stekla je sve potrebne akreditacije Ministarstva prosvete za rad u ovdašnjim školama. Srpski jezik predaje u nekoliko škola u glavnom gradu Novog Južnog Velsa. Jedna od njih je državna osnovna škola Bonnyrigg Heights, u kojoj je srpski jezik redovan predmet. Takođe, predaje i na grčkom koledžu Sveta Eufemija. Ova obrazovna institucija u Benkstaunu u okviru nastavnog programa takođe ima srpski jezik kao redovan predmet, i to za učenike srednje škole, od sedmog do desetog razreda.
Đacima od sedmog do 12. razreda Brana Stanisavljević predaje i u Subotnjoj školi etničkih jezika u Liverpulu, a pored toga predaje srpski jezik i koordinator je škole „Vuk Karadžić“ pri Crkveno-školskoj opštini Sveti Đorđe u Kabramati.
Fantastičan posao
Kad se sve navedeno uzme u obzir jasno da je ima uvid u kompletnu situaciju – u sve odgovore učenika, roditelja, angažovanje nastavnog osoblja u novim uslovima. Uz to, ova vredna učiteljica uveliko je svesna očigledne potrebe da se unese više fleksibilnosti u nastavni plan i program kako bi se što efikasnije realizovali obrazovni zadaci i ciljevi.
Da li je zatvaranje škola usled pandemije korona virusa izazvalo šok među prosvetnim radnicima?
– Ne bih to nazvala šokom. Škole, u stvari, nijednog trenutka nisu potpuno zatvorile vrata jer su deca zaposlenih u zdravstvu, kao i deca zaposlenih u drugim delatnostima od esencijalnog značaja i dalje pohađala redovnu nastavu. U isto vreme, nastavno osoblje je prolazilo obuku kako bismo što pre stvorili uslove za onlajn učenje – ističe Brana Stanisavljević. – Postavljanje nastave na onlajn platforme veliki je posao i za nastavnike i za službe koje obezbeđuju tehničku podršku. Mislim da su nastavnici u svim školama odradili fantastičan posao i u veoma kratkom roku uspeli da se prilagode uputstvima i zahtevima Ministarstva obrazovanja.
Prve informacije koje su stizale iz nadležnih institucija i medija o smanjenom riziku od virusa kod dece bile su pomalo konfuzne… Kakve su bile vaše lične i reakcije roditelja s kojima ste bili u kontaktu?
– Novonastala situacija svakako je veliki izazov za ceo obrazovni sistem, škole, nastavnike, naravno i za decu i roditelje. Iznenada smo se svi našli pred novim obavezama i u potpuno drugačijoj svakodnevici. Iz ličnog iskustva mogu da kažem da je svaka škola zauzela jasan stav po pitanju najvažnijeg zadatka, a to je zaštita zdravlja dece i osoblja i delovala u skladu sa uputstvima resornog Ministarstva. Svaka škola ima osmišljen plan komunikacije sa učenicima i roditeljima, koji svakodnevno dobijaju uputstva i korisne savete vezane za učenje u ovim vanrednim okolnostima.
Brojne platforme
Šta je konkretno preduzeto u školama u kojima ste angažovani?
– Neočekivan i neplaniran prelazak na onlajn nastavu je ogroman iskorak za sistem obrazovanja u svim zemljama, pa tako i u Australiji. Škole u Australiji poseduju resurse, a nastavnici poseduju zavidno infomatičko znanje, tako da nije bilo velikih poteškoća preći na onlajn nastavu. Želim da naglasim da svaka škola ima svoju strategiju rada virtuelne učionice i usvojene platforme za ovu vrstu nastave.
Srednjoškolci na grčkom koledžu, kao i u Subotnjoj školi su to dobro prihvatili, informatički su pismeni i razumeju situaciju.
Kakva tehnološka oruđa Vam sada koriste u radu?
– Na Koledžu Sveta Eufemija koristimo platforme Edmodo i Zoom, dok su u Subotnjoj školi zastupljene Google učionica i Zoom. Za sada se sve odvija bez problema, učenici imaju mogućnost da interaktivno učestvuju javljanjem i postavljanjem pitanja, prate prezentacije, a nastavnici mogu da neposredno prate rad đaka i pružaju im potrebnu podršku i uputstva. Što se tiče Bonnyrigg Heights, takođe u nastavi koristimo Google učionicu. U kabramatskoj školi putem elektronske pošte šaljemo obrazovne materijale – linkove, ppt, pdf i druge datoteke. Nastavnici kreiraju i distribuiraju sadržaje koji su dostupni nasim đacima i koji su prilagođeni njihovom nivou znanja. Naravno, sadržaj nastave, to jest programa koji je unapred osmišljen primenjuje se na nivou čitave države i prilagođen je vandrednim uslovima.
Pretpostavljamo da onlajn obrazovanje ne može da zameni uobičajene metode učenja u razredu. Kakve bi bile dugotrajne posledice kad bi ovakva situacija potrajala?
– Onlajn nastava ima svoje pozitivne i negativne strane. Iako nema toliko interakcije, onlajn učenje je dragoceni didaktički milje za sve nivoe školovanja. Svakako da je fizička prisutnost najbolja, ali smatram da je ovo dobar način da nadoknadimo ono što bismo propustili ako uopšte ne bi bilo nastave – kaže za „Vesti“ učiteljica Brana Stanisavljević.
Pozitivne reakcije
Kakve su bile reakcije na onlajn metode učenja i da li su se deca prilagodila ? Da li su reakcije srpske dece bile drugačije?
– Za sve nas prelazak na onlajn nastavu i uspostava video predavanja predstavlja novitet. Interakcija između nastavnika i učenika je odlična, deca su to savesno i vrlo odgovorno prihatila. Naravno da im nedostaju škola i drugari, ali je najvažnije da sada istrajemo i održimo ovaj način rada. Sve platforme za online učenje koje sam pomenula već su poznate deci svih uzrasta, pa naravno i našoj deci.
Nedostaje druženje
Poruka za sve naše đake, ali i čitaoce – kako se prilagoditi i najlakše prebroditi ovu situaciju?
– Moje iskustvo je da se deca brzo i lako prilagođavaju. Isto tako deca se odlično snalaze u digitalnoj sredini. Ono što im verovatno nedostaje jeste fizička aktivnost i neposredno druženje sa vršnjacima. Očekujemo da će se i ta ograničenja uskoro smanjiti i nadamo se postepenom povratku u normalno stanje.
Чланак Obrazovanje i u virtuelnoj učionici се појављује прво на Vesti online.
