U Klivledu je prošle subote održana manifestacija pod nazivom „Skup iseljenika Srbije, Crne Gore i srpskih krajina“. Druženje je održano u piknik sali na Valings rodu, u organizaciji Srpskog kulturno-istorijskog društva „NJegoš“.
Radni deo programa vodio je Marinko Petrović. On je na početku pozdravio sve prisutne, među njima predsednika Koordinacionog odbora crnogorskih iseljeničkih društava za Severne Ameriku, inž. Ratka Picurica, profesora, doktora psihijatrije i akademika Dušana Kosovića, članove društva „Lovćen“ iz Detroita (Mičigen) i „Vladika Danilo“ iz Toronta, predstavnike crnogorske kulturne zajednice iz Montreala, kao i prijatelje iz Nijagara Falsa – Vesu Radulovića i prof. Vladislava Tomovića.
Prisutne je takođe pozdravio Rade Vujović, predsednik Srpskog istorijskog društva „NJegoš“, posebno se zahvaljujući pojedincima i grupama koji su došli na ovaj skup iz Kanade i drugih država SAD.
Novi početak
Starešina hrama Svetoga Save prota đuro Majerle, rekao je:
– Pre dve nedelje ovde, na ovome imanju, proslavili smo srpski „NJegošev dan“ i samo da kažem da je bilo preko 2.500 automobila.
Srpski „NJegošev dan“ osnovan je u Klivlendu davne 1934. godine i to je u našoj zajednici zaista veliki godišnji praznik, jer NJegoš je zlatna zvezda srpskog neba. Tadašnji starosedeoci nisu imali automobile, niti velikih učenih glava, ali znali su da praznuju, da osnuju društvo i proslavljaju NJegoša. Nemojte prekidati ova druženja, uvek se družite i proslavljajte!
– Izuzetno mi je drago i time izražavam mišljenje i osećaje celog Koordinacionog odbora, koji čine predsednici svih iseljeničkih društava u Severnoj Americi, što su većina njih ovde – rekao je inž. Ratko Picuric.
Protiv cepanja države
Koordinacioni odbor crnogorskih iseljeničkih društava za Severnu Ameriku usvojio je deklaraciju u kojoj se ističe da su za zajednički život Srbije i Crne Gore i da ta društva ni u kom slučaju ne podržavaju cepanje na dve države. Deklaracija je, kako nas je obavestio Marinko Petrović, donesena na sednici Koordinacionog odbora, održanoj na kraju skupa u Klivlendu.
– Nadam se da ovo neće biti poslednje druženje u Klivlendu… Moram da dodam da je ovo naš novi početak i putokaz za sva naša kretanja. Mi treba da se okrenemo budućnosti, a da nikad ne zaboravimo šta su nam govorili i Stevan Nemanja i NJegoš.
– Mi treba da se družimo, da znamo jedan za drugoga, i da afirmišemo naš narod na ovome kontinentu, jer srpski narod nije dao ovoj zemlji teroriste, lupeže ni Ala Kaponea. Srpski narod je dosta dao Americi i celom svetu. Da nije ništa drugo, dao je Teslu i Pupina… Ja vas, draga braćo, srdačno pozdravljam u ime društva „Lovćen“, i da se uvek ovako bratski sastajemo, jer mi smo deo naše zemlje, i mi smo za zajednički život Srbije i Crne Gore. Mi nismo za svađu i razdor, jer to koristi samo našim neprijateljima – rekao je LJubo Mijac, predsednik društva „Lovćen“.
Okrenuti se budućnosti
Godine 1974. kanadski ministar Trido objavio je da Kanada ne može biti monolitna sredina, ako mi ne poznamo jedan drugoga. On je tada otvorio budžet za sve etničke grupe koje žele da imaju svoj prikaz u toj sredini… Nažalost, mogu reći da sam ja bio poslednji autor jedne etničke istorije Kanade, koja čini sadržinu kanadskog društva, a to je srpska nacionalnost. Napisao sam i izdao knjigu pod nazivom „Istorija kanadskih Srba 1856-2003. godine“. Zašto je taj datum određen? Zato što je 1856. godine iz bokokotorske luke izvesni mornar došao kao prvi srpsko-crnogorski građanin u Vankuver. NJegovo prezime je bilo Obradović…
Stihovi „Gorskog vijenca“
Za zabavu su bili zaduženi narodni orkestar „Sabor“ iz Kanade sa pevačicom Dragicom, a Mirko Zlojutro iz Klivlenda govorio je stihove iz „Gorskog vijenca“ i izvode tekstova iz života srednjovekovne vladarske porodice Nemanjić. Narodni guslar iz Kanade Mladen Stojanović pobrao je isto tako zaslužen aplauz.
Daj, Bože, da se jednog dana u bibliotekama Amerike nađe knjiga „Istorija američkih Srba“, rekao je prof. Vladislav Tomović.
Predesednik Srpskog narodnog univerziteta „Vuk Stefanović Karadžić“ iz Klivlenda dr Branimir Simić-Glavaški istakao je da je učio studente od Koreje do Japana i Amerike, ali, nažalost, najmanje naše.
– Kada već govorimo o NJegošu, mogu da kažem da je prvi spomenik NJegošu van teritorije Jugoslavije podignut ovde 1932. godine. Mi smo sledili taj put i podigli prvi spomenik u dijaspori Vuku Stefanoviću Karadžiću, 18. aprila 1999, kada su srpski mostovi bili rušeni.
Imamo na šta biti ponosni, ali trebamo se okrenuti budućnosti. I kada gledamo u budućnost, imamo samo tri stvari: da se verski i nacionalno ujedinimo i ojačamo, a politički da se integrišemo sa celim svetom.
Pomoć novodošlima
Prof. dr Dušan Kosović je govorio o problemu adaptacije novodošlih ljudi. Rekao je da priprema knjigu koja će biti od pomoći novodošlim i ranijim generacijama useljenika. Dr Kosović je podelio anketne listiće prisutnima, a odgovori će služiti kao građa za knjigu.
