DEVIZE od gastarbajtera, suprotno očekivanjima zbog ekonomske krize koja trese svet, sve više se slivaju u Srbiju. Taj izvor dodatnih prihoda sigurno je više nego značajan za mnoge građane Srbije, ali, za razliku od ranijih godina, on ne utiče bitnije na devizni kurs.
Prema procenama Narodne banke Srbije, u prvih šest meseci u našu zemlju je doznakama ušlo 2,145 milijardi dolara (oko 1,5 milijardi evra). A cele prošle godine slilo se – 3,8 milijardi dolara, što je bio i rekord od 2.000 godine. Pre toga, od 2005. do 2007, ulazilo je, u proseku, 3,2 do 3,5 milijardi dolara.
Devize naših iz inostranstva su dobrim delom ovog leta uticale da dinar ostane relativno stabilan. Devizni kurs se kretao između 92,80 i 95,23 dinara. Prema podacima NBS, od početka godine dinar je u odnosu na evro pao za 5,2 odsto – krajem decembra prošle godine kurs je iznosio 88,60 dinara, a poslednjeg dana juna 93,44 dinara.
Ali, ni ulazak velike količine
„deviza od rođaka“ ne znači da će dinar značajnije ojačati prema evru. I dalje će se kurs formirati na međubankarskom tržištu na osnovu ponude i tražnje. Zasada je ono veoma „plitko“ i svaka veća kupovina ili prodaja deviza može da ga poremeti. Pravilo je da kurs više i brže „skače“ kada je veća potražnja za devizama nego kada je u pitanju prodaja. Tako da ni unos deviza putem doznaka ne može značajnije da obori kurs u ovim kriznim vremenima.
Prema podacima Svetske banke, naši ljudi iz inostranstva u Srbiju, u proseku, šalju oko 300 evra, najviše iz Nemačke (prosečno 312 evra). Potpuno tačnih podataka o novcu koji gastarbajteri unesu u zemlju nema. Glavni razlog zašto naši ljudi zaposleni u inostranstvu izbegavaju legalne kanale za transfer novca su visoke bankarske provizije. Zasad je najpovoljnija Komercijalna banka, koja je omogućila slanje novca iz inostranstva s minimalnom naknadom od pet do deset evra prilikom podizanja novca na svojim šalterima. Za prosečan priliv od 250 evra naknada je pet evra, a za iznose veće od 1.000 evra samo deset evra, i to fiksno.
Ostale banke naplaćuju provizije za transfer deviza iz inostranstva u zemlju, u proseku, od 0,15 odsto (ili minimum 300 dinara) do 0,4 odsto (ili maksimum 40.000 dinara). Pravilo je da je provizija niža što je veći iznos deviza koje dolaze na račun. Tako, na primer, Banka Inteza, za iznose do 100 evra ne naplaćuje nikakvu naknadu, a za priliv od 100 do 10.000 evra naplaćuje 0,25 odsto provizije. Za transfer veći od 10.000 evra naknada je 0,15 odsto.
KOVERTE I AUTOBUSI
Narodna banka Srbije beleži samo registrovane podatke o prilivu novca iz inostranstva sa deviznih računa građana, odnosno od doznaka, penzija, invalidnina, pomoći, i to je uglavnom polovina ukupnog iznosa koji uđe u zemlju. Ostatak ulazi u zemlju „neformalnim kanalima“, odnosno, koverte donose rođaci, prijatelji ili vozači autobusa.
