- 03.2019.
Светислав Мијатовић је пре 24 године, у мају 1995, био само четворогодишњак у избегличкој колони која је из Славоније кренула за Србију. Данас је он један од најмлађих доктора наука у историји Физичког факултета у Београду.
Светислав Мијатовић, други најмлађи доктор наука на Физичком факултету у историји наводи да је пут до те позиције уз добру организацију, њему ишао релативно лако, за разлику од почетка средње школе.
Математатичку гимназију завршио је пре времена. У том периоду становао је у ђачком дому, јер му је било далеко да путује из Барајева.
Светислав је велику помоћ добио од професорке физике која га је усмерила.
“Било је доста тешко док није дошла професорка физике која ме је усмерила и због које сам на крају крајева и завршио на физици, мада и на физици има доста математике, тако да је то нека комбинација једног и другог”, објашњава Мијатовић.
Сећања на избегличку колону и период који је уследио су му бледа. Каже да има само флешеве, попут оног када му је био рођендан. Његови родитељи нису дозволили да он и његова сестра иједног тренутка осете немаштину.
“Схватали су то овако – било је шта је било, идемо сада даље, гледамо да направимо најбоље од онога како је сада и гледали су то да пренесу на сестру и мене. Јесте то страшно и тужно што је било али просто кажеш себи – океј, било је али настављамо даље. Наравно, не смемо заборавити, не из неких пркосних разлога, већ ја бих рекао из разлога да научимо да се тако нешто слично никада више не понови ниједном појединцу а камоли гомили људи”, наводи Мијатовић.
Повратак у Србију
Пре четири године је са двојицом другова добио посао у Будимпешти, али се након шест месеци вратио у Србију.
“Два су разлога за мој повратак. Први је лични, волим атмосферу у Србији, посебно Београд, фалили су ми пријатељи, породица, фалио ми је на крају и тај мој истраживачки посао. Иако сам мислио да ћу моћи да се задовољим бизнисом, ипак ми је веома фалио истраживачки посао. Други разлог је тај што би заиста волео да се бавим, као што се бавим образовним и научним системом у земљи и да помогнем колико год могу да се он унапреди што је више могуће”, објашњава Мијатовић.
Додаје да је тај посао пун изазова, да стално доноси неке нове иновације.
“Тај тренутак када нешто схватите, нешто откријете и то се испостави као тачно, заиста је невероватан осећај, као и када некоме пренесете своје знање, па видите да је тај неко то схватио”, истиче Мијатовић.
Наводи да је његова жеља да остане на факултету али да су улагања у истраживачки рад на веома ниском нивоу.
Истраживачи у неравноправном положају
По мишљењу Светислава Мијатовића, Нацрт закона о науци и истраживањима, истраживаче на факултетима ставља у неравноправан положај у односу на колеге у другим институцијама, чиме се, како каже – дугорочно у потпуности деградирају високошколске установе.
“Нацрт закона о науци и истраживањима који је изашао у децембру 2018. предвиђа да су истраживачи, запослени на факултетима у веома дискриминисаном положају у односу на истраживаче запослене по другим институцијама, што у неком даљем року значи да будући млади доктори или докторанди неће одабрати факултет као установу у којој ће радити докторат и бавити се истраживањем касније, него ће изабрати неке друге институције”, објашњава Мијатовић.
Додаје да се њиме предвиђа институционално финансирање истраживача који нису на факултетима, док би, како каже, на факултетима било финансирање по пројекту, и ту је, како каже – “питање да ли ћете добити пројекат или не”.
“И зашто би сада неко изабрао да дође на несигурно место уместо да оде тамо где ће имати сигурна примања и бавити се оним што воли. Тиме се и истраживачки и високообразовани рад измешта са факултета који би требало да буду централне институције таквог рада у било којој држави”, оцењује Мијатовић.
Истиче да би за младе постојала шанса да остану у Србији ако би се Нацрт закона о науци и истраживањима поправио.
“Уколико би се нацрт поправио како треба, обезбедило би се институционално финансирање људи, младих истраживача на факултетима свакако да. Човек који би се запослио ту имао би донекле сигуран посао. Тај Нацрт закона се дотиче и финансирања истраживачког рада и уколико би се и то довело у неку разумну норму људи би били вољни да остану у земљи. Јер ако немате оруђа да се бавите нечим, онда је све бесмислено”, закључио је Мијатовић.
„Српска стварност“ / РТС /
